Прочитај ми чланак
Иако је на последњим изборима Демократска странка изгубила власт на републичком нивоу, њен функционер Слободан Хомен заједно са својом свеприсутном породицом наставља да пљачка Србију.
Последње што им је пошло за руком јесте да буквално отму једно предузеће вредно преко милион евра и да истовремено из земље отерају стране инвеститоре спремне да у изградњу једног производног погона уложе више милиона евра. И то све под заштитом надлежних институција Републике Србије
Америчко предузеће Crystal Group LLC у Србији је основало привредно друштво Delbin investment d.o.o. са седиштем у београдској улици Ресавска на броју 72. Дана 3. октобра 2011. године ово предузеће је у Агенцији за привредне регистре пребачено на привредно друштво Делбин инвестмент д.о.о. Солунска улица 24, Београд. Основ за пребацивање власништва био је уговор о иступању и приступању оснивача из августа 2008. године.
Чим је Crystal Group LLC сазнао за овај пребачај његов заступник је уложио жалбу АПР-у и Министарство економије доноси решење о понављању поступка. Заступници америчке компаније су се у својој жалби позивали на то да је поменути уговор о промени оснивача раскинут још у децембру 2008. године због тога што Делбин инвестмент није испунио своје обавезе.
После тога адвокат Делбина улаже жалбу, коју Министарство изненада и усваја. Правни заступник Делбина била је Јелена Хомен, ћерка Боривоја и Душанке Хомен и рођена сестра Слободана Хомена, тадашњег државног секретара у Министарству правде.
Тако је на основу непостојећег, односно раскинутог уговора предузеће Манс продуцт пребачено у власништво Делбин инвестмента. У свом допису помоћнику министра финансија и привреде Драгану Јањићу од 22. августа 2012. године адвокат Crystal Group LLC Александар Љубисављевић из Минеаполиса (САД) наводи како му је познато да је Јелена Хомен вршила велики притисак на Министарство да донесе противзакониту одлуку, као и да није приложила сву документацију из које би се видело да је уговор раскинут!
Основни и главни разлог због кога је Делбин, предузеће у искључивом власништву фирме Camilai SA из швајцарске, имало толики интерес да отме Манс лежи у вредној грађевинској парцели. На општини Стари Град у Београду Делбин поседује земљиште на коме је предвиђена изградња пословне зграде. У средини грађевинске парцеле, међутим, налази се земљиште чији је власник Манс продуцт. Тако ова фирма смета Делбину да формира грађевинску парцелу.
Из тог разлога је 2008. и потписан уговор о преузимању Манса од стране Делбина. Анексом овог уговора било је одређено да купац, Делбин, за целокупну имовину предузећа које купује плати 500.000 евра. Та имовина се и сводила управо на поменуто грађевинско земљиште.
Како Делбин није платио уговорену купопродајну цену обе стране су у децембру 2008. године потписале уговор којим су констатовале да уговор о преузимању из августа исте године више не важи.
У међувремену је клан Хоменових, а самим тим и врх Демократске странке, стао иза пројекта изградње пословне зграде на Делбиновом земљишту, па Министарство економије брже-боље прихвата раскинути уговор и тако спорно земљиште заједно са целокупном осталом имовином Манса, која је у међувремену нарасла на преко милион евра, пребацује својим штићеницима.
Делбин је основан 2006. године и у прошлој години је имао само једног запосленог и капитал у укупној вредности од 78.622.000 динара. У 2010. години ово предузеће није имало ни једног запосленог, исто као и 2008. када је намерило да купи Манс продукт.
Пословање лажним документима ради набављања атрактивних некретнина у Београду изгледа да је једна од омиљених делатности клана Хомен. Већ Таблоиду 207 писано је како је предузеће ове породице на превару успело да се докопа земљишта на бул. Војводе Степе 251, које су деценијама пре тога станари околних зграда платили виш од три милиона марака.
Као што је онда објављено, геометар Родољуб Томанић из београдске фирме Теодолит 1389 по налогу Боривоја Хомена израдио је тлоцрт у коме је уцртао непостојећу кућицу, коју су претходно од општиненаводно купили Хоменови, али је истовремено прескочио да уцрта постојећи бетонски објекат у близини.
На основу тога, а у складу са законом по коме празне суседне парцеле могу да се припоје оној на којој постоји грађевина, породична фирма Хоменових добија на коришћење комплетно земљиште веће од 6.000 квадратних метара које затим уноси у заједнички пројекат са грчким мултимилионером и пријатељем српског тајкуна Баје живанића, Веропулосом.
На тај начин, мафијашка породица је требало да стекне противправну имовинску корист већу од три милиона евра.
На другој локацији, у београдској општини Врачар, на парцели уз сам Храм светог Саве у Мачванској улици, Боривоје Хомен је покушао сличну превару.
Прво је захваљујући својој жени Душанки добио од града земљиште на коришћење које је заузимао трговинско-занатски центар Врачарац. Пошто му је та парцела била мала, са власником оближње парцеле је склопио уговор о суинвестирању. Поменути власник суседне парцеле је у заједничко предузеће унео своје земљиште и требало је да добије одговарајући проценат од прихода од грађевине која ту буде сазидана.
Породици Хомен је, међутим, било мало то што су већ од града фактички за џабе добили скупо земљиште, а суинвеститору је требало само да дају проценат од реализације. Зато су прво предузеће Боривоја Хомена, Дикем изолацију, које је склопило уговор са суинвеститором, пренели у фирму Душанке Хомен, преузевши сва права претходног предузећа, али не и његове обавезе.
Пошто је преварени суинвеститор успео да докаже да има сувласничка права и у новом предузећу, Хоменови су посегли за још једном преваром.
По већ опробаном методу, једноставно су фалсификовали документа по којима суинвеститор поменуто земљиште даје својој даљој рођаки Светлани Пузигаћи која не живи у Београду. Из тог разлога су Хоменови очекивали да нико неће моћи да оспорава њихову тврдњу како суинвеститор ништа није унео у заједничко предузеће.
Ипак, несуђени партнер је успео да суду приложи све доказе из којих јасно произлази да је он све време власник спорне некретнине, па на сцену ступа државни секретар Министарства правде – Слободан Хомен. Од тада надлежни суд никако да нађе времена да пресуди у овој, иначе, веома једноставној правној ствари и самим тим земљиште врати превареном власнику.
Душанка Суботић Хомен, мајка Слободана Хомена, такође је адвокат, али истовремено и стални заступник разних државних институција, те тако са те позиције, заједно са својим утицајним сином, лако намешта предузећу свог мужа послове на најатрактивнијим локацијама у Београду. Душанка је и председница опскурног Фонда Оља Ивањицки који је на основу измишљеног и никада доказаног усменог тестамента преминуле славне сликарке успео да се домогне њене непроцењиве заоставштине.
То је, дакле, екипа мутивода и хохштаплера на коју су наишли амерички инвеститори у Србији и за коју до скоро да није био никакав проблем да прибави све што им је потребно.
Манс продуцт је са своје стране од 2005. радио на пројекту изградње фабрике кондиторских производа на тлу Републике Србије. Пошто је 2008. пропао покушај да се предузеће прода Делбину, амерички власници су одлучили да фабрику изграде на локацији на Старом Граду.
Сада, пошто им је отета компанија Манс продуцт д.о.о, цео пројекат је заустављен и одложен на неодређено време. Американци сада размишљају да ли уопште требају да улажу новац у земљу где политички моћници имају толики утицај да могу да реализују и непостојеће уговоре. Пљачка Србије од стране породичног клана Хоменових се наставља и после избора.
Где има дима има и „Фима“
Јелена Хомен – Тасић је позната и као приватизациони купац фабрике Фима АД из Мионице, које се бави производњом изолационог материјала и амбалаже. Тата Боривоје одмах је постао председник Управног одбора, а супруг Милан Тасић директор.
Београдска берза је 28. марта 2008. године објавила проспект поменуте фирме који је потписао Боривоје Хомен, из којег се види да је Јелена Хомен, адвокат, ординира у улици Вука Караџића 8, власница 78,22 одсто акција, док фирма располаже са 13,44 одсто сопствених акција. На челу Надзорног одбора који би требао да води рачуна о законитости пословања, налазио се Здравко Хомен.
Мање од годину и по касније већински власник преко Београдске берзе подноси захтев за принудни откуп свих акција од мањинских акционара. Домаћи закон ово дозвољава, под условом да већински у свом поседу има најмање 95 одсто акција. Као што смо из претходног видели, са акцијама које је у свом поседу имала Фима, Јелена није могла да добаци ни до 92 одсто.
Пошто на Берзи није била регистрована даља куповина, поставља се питање којом математиком је 92 постало 95 одсто. Контролоре Берзе није зачудило ни то што се у захтеву за принудни откуп наводи Јеленина жеља да откупи преосталих 6.877 акција. Простим упоређивањем са претходним наводима, из проспекта видимо да то представља 8,59 одсто, будући да је годину и по раније 73.169 комада представљено као 78,22 одсто.
Фонд за развој Републике Србије одобрио је овом предузећу 1. октобра 2009. кредит у висини од 34 милиона динара (по тадашњем курсу преко 350.000 евра) уз камату од само 0,5 одсто на годишњем нивоу. И из документације Фонда се види да је у том тренутку Јелена Хомен имала 91 одсто акција Фиме, због чега Београдска берза није смела да удовољи њеном захтеву за принудни откуп преосталих акција.
(Tabloid)
