Прочитај ми чланак
Ратно ваздухопловство Индије ће до краја ове године купити од Русије 40 ловаца Су-30МКИ, модернизованих до верзије „Супер Сухој“. Анонимни извори јављају да ће о уговору бити речи за време посете Владимира Путина Индији у новембру. Уговор ће коштати 3,77 милијарди долара. Испорука ће бити завршена 2014-2015.
Ратно ваздухопловство Индије у моменту поседује 5 ескадриле Су-30МКИ (по 20 летелица у свакој). Њих ће такође постепено модернизовати до верзије „Супер Сухој“.
Развој, опрема, намена
Организовање ефикасне заштите ненасељених пространстава совјетског севера и Далеког истока био је један од главних задатака војске ПВО. Малобројни аеродроми који не испуњавају ни основне услове и тешки климатски услови ставили су пред ваздухопловну индустрију тежак задатак да обезбеди ловачке авионе великог долета, опремљене квалитетном навигацијском опремом и способне за што самосталније обављање задатака. Повољна почетна искуства у употреби Су-27УБ показала су да тај авион по многим својствима одговара захтевима дуготрајног патролирања. У другој половини осамдесетих година Црвена армија, наручила је посебну варијанту двоседа, која је могла да служи као летеће командно место за навођење групе ловаца Су-27. Ово посебно долази до изражаја код важних задатака пресретања крстарећих ракета истратешких бомбардера наоружаних таквим оружјем. Рад на пројекту авиона Су-30 је почео у ОКБ Сухој средином 80-тих година двадесетог века под руководством рус. И. В. Емельянов-а, а испитивање ових авиона, обављено је у јесен 1988. године. [2]
Пилоти су запазили да тренажни двоседи Су-27УБ, уз пуне борбене могућности изворне варијанте, дају прилику за поделу послова између два члана посаде током дуготрајних летова. Почетком 1987. године на један Су-27УБ уграђен је систем за утакањем горива у ваздуху што је трајање лета продужило на 10 часова. Први прототип авиона Су-27 ПУ који је касније преименован у Су-30 завршен је 1990. године. Опрема авиона допуњена је тактичким показивачем који је смештен у другој кабини, на инструменталној табли командира ловачке групе. Уређај за везу и навођење обезбеђује пријем података као што су координате и карактеристике циљева и положај групе Су-27. Они стижу из оперативног центра система ПВО и летећих радарских осматрачких станица А-50. Посебан навигацијски систем употпунио је опрему за патролирање. У групној борби у ваздуху, један Су-30 може да предводи 4 ловца Су-27. Таква борбена група, осим супростављања противничким авионима може да поставља блокаду на претпостављеним правцима лета крстарећих ракета. У подели одговорности између чланова посаде, пилот Су-30 на првом седишту је задужен за управљање авионом и наоружањем као и за вођење ваздушне борбе на малим удаљеностима, а командир, на другом седишту, осим вођења групне ваздушне борба одлучује о употреби ракета већег домета, против циљева изван визуелног контакта, на дистанци. [3][2][4]
Технички опис
Авион Су-30 је двомоторни авион двосед, са класичном аеродинамичком шемом, развијен на основу вишенаменског ловцаСу-27 и прилагођен за ловачку намену, са великим радијусом дејства или ловца за улогу командног места. У авионе Су-30 су уграђени мотори АЛ-31ФЛ, који имају већи потисак (са допунским сагоревањем, износи 74,5/128 kN) у односу на моторе који су уграђени у Су-27 (АЛ-31Ф). Мотори су смештени у размакнутим гондолама на задњем делу трупа, довољно удаљени један од друго да један другом не сметају у току рада и да се повећа преживљавање у случају поготка једног од њих са ракетом. Због уградње тежег радарског система на трупу авиона су испред крила постављен канард, у циљу побољшаља уздужне стабилности авиона, али се у току испитивања показало да исти повећава узгон авиона у току полетања па је одлучено да се угради и у будуће модификације авиона Су-27. Технички опис авиона Су-30 углавном одговара техничком опису авиона Су-27 у односу на њега има неких побољшања проистекла из прилагођавања новој намени. [2][5]
Су-30 у руској авијацији
ВВС Руске федерације поседује само 19 примерака серијских авиона Су-30 који су израђени од 1994. до 1996. године. Налазе се у употреби у саставу 54. гардијског керчанског ловачког авијацијског пука из базе Севаслејка који припада 18. центру за борбену опрему и преобуку летачког састава. Та јединица је задужана за разраду тактике ловачке авијације, па Су-30 често учествују у вежбама којима се проверавају нове тактичке идеје борбене употребе. Један прототип Су-30 додељен је акрогрупи, у њој лете пилоти, које предводи чувени Анатолиј Николајевич Квочур.[6] Су-30 је коришћен у развоју неколико извозних варијанти, које су дефинисане као вишенаменски борбени авиони оспособљени за примену ракетних средстава ваздух-земља. У току је испитивање прототипа који ће постати стандард за модернизацију активних Су-27УБ и Су-30.
Наоружање
| Наоружање авиона: Сухој Су-30 | |||
| Ватрено (стрељачко) наоружање | |||
| Топ | |||
| Број и ознака топа | 1 х ГШ-301 | ||
| Број граната | 180 | ||
| Калибар | 30 mm | ||
| Митраљез | |||
| Бомбардерско наоружање (бомбе) | |||
| Класичне авио бомбе | 28хФАБ-250; 8хФАБ-500; | ||
| Укупна маса | 4.000 kg | ||
| Број тачака за подвешавање | 12 | ||
| Ракетно наоружање (ракете) | |||
| Број и ознака ракета | в-в:6х(П-27/П-73/Р-77/Р-27ЕР/Р-27Т/Р-27ЕТ); в-з: 4 контејнера х С-8; 7 контејнера х С-13; | ||
| Број подвешаних ракета | 12 | ||
( Глас Русије, википедија )
