Прочитај ми чланак
Сви знамо колико музика утиче на наша осећања и енергетске нивое. Без размишљања о томе, ми свакодневно користимо музику за креирање одређеног расположења: да нас развесели, покрене, натера на игру, да нам појача енергију, врати снажне успомене, да нам помогне да се опустимо или фокусирамо. Музика је моћан алат за наш лични израз у свакодневном животу.
Музика је лек за тело, ум и душу. Модерна наука почела да потврђује ову древну мудрост, откривајући доказе да слушање извесних врста музике може да побољша квалитет живота у готово сваком погледу. Све је већи број истраживања која се врше са идејом да се сазна што више података о користима које доноси активна или пасивна употреба музике код деце свих узраста. Та истраживања најчешће се фокусирају на директну корист коју доноси активно бављење музиком и то првенствено на развој личности, начине учења, социјализацију и развој одређених вештина.
Научно је доказано да учење музике подстиче развој интелигенције, олакшава учење матерњег и страних језика, вештину читања и изражавања, схватања математике, повећава креативност, концентрацију, меморију, самопоуздање, мотивацију. Она побољшава моторику и координацију покрета, смањује агресију, побуђује осећајност. Слушајући музику, дете је у прилици да развија способност запажања.
Велики је број истраживања која се баве везом између бављења музиком и великим достигнућима у области науке, технике или језика. У студији која је истраживала могућности четрнаестогодишњака у области науке и технике, најбоље резултате дали су ђаци из Мађарске, Холандије и Јапана. Ови резултати нису представљали никакво изненађење јер су готово исти са сличним истраживањима која се спроводе последњих неколико деценија.
Разлог оваквог успеха приписује се високом музичком образовању. Наиме, све три државе имају обавезне часове музичке културе у свим разредима обавезног школовања још од 60-их година прошлог века. Такође, истраживање објављено крајем прошлог века је показало да се највећи број директора и техничких дизајнера у Силиконској долини активно бави музиком. У једној студији рађеној у САД, дошло се до закључка да су 9 од 10 постдипломаца похађали различите часове музичког на својим универзитетима.
Школе које дају највећи академски допринос у Америци су оне које свакодневно у свом програму имају 20 до 30% часова из области уметности, и то посебно музичке. Школа Хортон у Сан Дијегу, на пример, постала је позната по свом програму додатних часова музичког којим се код ученика постижу бољи резултати у савладавању страног језика (шпанског). Основна школа Ст. Аугустине у Бронксу је, због лоших резултата својих ђака у читању, 1984. увела интензивни музички програм. Од тада, преко 90% њихових ђака чита боље од својих вршњака у другим школама.
До овога се дошло врло једноставним схватањем да музика и језик имају пуно заједничких тачака. Вештина, концепт и активности у вези са мелодијом поклапају се у потпуности са читавим низом процеса у савладавању читања. Учење писмености (слушање, понављање, читање, писање, размишљање, разговор, креирање) бива побољшано у комбинацији са учењем музике јер оно садржи готово идентичне параметре (слушање, читање, писање, размишљање, извођење, компоновање). Не треба заборавити и податак да деца која могу да држе константан ритам немају проблема у учењу читања.
Музика има утицај и на развој крупне и ситне (фине) моторике као и на координацију покрета. Сасвим мала деца воле да играју уз музику, посебно ако је то уобичајен начин забаве у породици. Кроз игру развијају кординацију покрета, оријентацију у простору и побољшавају одржавање равнотеже што представља ефикасно средство за складан психофизички развој. Музика играчког карактера је довољан подстицај на који реагује готово свако дете. Слободан плес нуди развој слободе изражавања, док групни, организовани плес, доприноси развоју осећања сигурности појединца.
Бављење музиком има директног утицаја на развој мозга и интелигенције. Зна се да се инелигенција побољшава радом, али сада се зна и да се може побољшати радом прстима. Наиме, научно је доказана веза између свирања и развоја мозга. Иако је још Аристотел тврдио да је рука оруђе ума, сада се зна да деца која до своје тринаесте године почну са свирањем неког инструмента, повећавају, тј.активирају везу између леве и десне хемисфере мозга. Не треба заборавити да је управо интеракција између обе хемисфере мозга оно нас чини потпуном личношћу.
Музика такође има утицаја и на развој такозване “просторне“ интелигенције па се тако, са разлогом, сматра да особе које од раног детињства свирају неки инструмент имају бољу процену простора и његове унутрашње организације. То је посебно битна ствар у свакодневном животу и огледа се у организацији простора (свакодневно паковање ранца са књигама код деце или стављања суђа у машину код одраслих) али и решавању напредних логичких задатака из математике.
Музика је непрестано под будним оком научника широм планете. Било да се њоме баве да би неке ствари разјасниле, било зато да би нас натерали да размишљамо другачије.
Тапшалица „Бим бам“, рецимо, сјајан је пример музичке вежбе за развој когнитивних, моторичких и социјалних вештина код деце.
Мирјана Милошевић-Симић
(Поведиме.инфо)
