Док у картелу Александра Вучића ратују супротстављене фракције у полицији и подземљу, већина напредњачких политиканата, тајкуна и сличних паразита припрема се за бекство. Александар Шапић је најавио повлачење из политике чим му истекне мандат градоначелника Београда. Дубравка Ђедовић Хандановић је обавестила Вучића да намерава да напусти министарску функцију. Уместо у Хрватску, где има сувласништво у једној фирми, или у Француску, чије има држављанство, Ђедовићка тражи склониште у Грчкој, поред неколико Вучићевих кумова, који су се тамо већ одомаћили. Јелена Триван продаје један од својих станова на Дедињу, за који тражи 990.000 евра. У огласима за продају некретнина понуђено је неколико стотина станова у „Београду на води“. О перфорацији напредњачког система пише заменик главног уредника Магазина Таблоид, Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада блиски сарадник и пријатељ Вучића.
Свима је јасно, Александар Вучић је готов, одиграо је своје. Кад год буду одржани избори и што год да предузме како би украо гласове и монтирао резултате, нема му спаса. Народни устанак, који предводе студенти, већ је ослободио Србију од страха, а ускоро ће и од осталих механизама владавине Вучићевог картела.
Паметнији припадници организоване криминалне групе Српске напредне странке још прошле године су схватили да је дошао крај њихове пљачкашке идиле. Њихове глупље колеге су до истог закључка дошли пре месец дана. Прво су, 21. маја, видели стравичне снимке масакрираног тела Александра Нешовића, званог Баја, забетонираног у бурету. Исти тај Баја био је одани војник врховног команданта Вучића. Аутомобилом је насртао на студенте, претио им и вређао их. А онда су га његови ортаци изрешетали и закопали на некој сремској ливади.
Бајина супруга Јелена годинама је организовала напредњачке кол-центре, из којих је вршен незаконит притисак на гласаче. Кад јој је муж нестао, удовица није имала кога да позове у помоћ. Два дана после ископавања бурета, више од 300.000 грађана се окупило на Славији, да покаже шта мисле о Вучић, његовим бајама из разних гангова, укључујући и полицијски.
Припадници дворске свите, новопечени милионери и милијардери, министри, посланици и њима слични политиканти свих нивоа, лакални шерифи, криминалци у полицијским униформама и у цивилу, као и њихови саучесници из тужилаштва, судова и медија, сви увезани као црева, схватили су да је дошло до перфорације. Пуцање црева изазвало је сепсу, коју картел не може да преживи.
Колико је Вучићев систем заражен најбоље илуструје пример Веселина Милића, бившег начелника београдске полиције. Милић је десетак година градио статус недодирљивог шефа здружених полицијских и криминалних одреда.
Извршавао је Вучићеве налоге, али само оне који нису угрожавали његове интересе. Заједно са Дијаном Хркаловић, тадашњом господарицом Управе криминалистичке полиције, штитио је Вељка Беливука. Истовремено, по друштвеним мрежама је ширио Хркаловићкине компромитујуће секси-снимке, па и информације о њеним везама са Дарком Елезом и другима. У пролеће 2018. године, под притиском својих сарадника, неколико министара и кумова чије супруге нису одолеле Милићевом шарму, Вучић је покушао да га склони из врха београдске полиције.
Кад је тадашњи министар полиције Небојша Стефановић потписао решење о смени, Милић му је послао фотографију свог виталног органа, којим је забављао многе несташне напредњакуше. Болест је толико метастазирала да њихови мужеви сад раде све што могу не би ли помогли Милићу да избегне казну за саучесништво у убиству Баје Нешовића. Морају. Не смеју ни да помисле каква би брука пукла кад би Милић отворио архив и обрадовао кориснике Инстаграма пикантним снимцима. Или, по њих још горе, доказима њихових корупционашких афера.
За разлику од њих, Марко Кричак свом снагом ровари против Милића, чију смену и хапшење је схватио као одличну прилику да прошири свој утицај у полицији. Власник ресторана „27“ и конобар, који су ухапшени због сумње да су учествовали у прикривању трагова злочина, на саслушању у тужилаштву су изјавили да их је Кричак злостављао јер су тврдили да Милић није био присутан у тренутку кад је Саша Вуковић, звани Боске, пуцао у Нешовића.
Не би било изненађење да је Кричак заиста тукао и мучио ухапшене. Не би му било први пут. Петар Панић, Вучићев кум, прошле године је јавно, на свом налогу на Фејсбуку, објавио да је управо Кричак убио Далибора Драгијевића, док је у полицијској станици у Бору покушавао да изнуди признање о саучесништву у наводном убиству девојчице Данке Илић. За злостављање, Кричка је оптужило и неколико студената, које је он хапсио и незаконито саслушавао у неким гаражама и подрумима.
Кричак има конкретан мотив да „товари“ Милићу. Осим тога што жели да га трајно елиминише из полиције, покушава да с њим у прошлост испрати и њему одане сараднике.
На Милићево место шефа београдске полиције, као вршилац дужности постављен је његов дојучерашњи заменик Дејан Бојовић. Међутим, Кричак намерава да на то место инсталира Горана Цолића, свог ортака из времена док су радили у Безбедносно информативној агенцији. Цолићева каријера је много богатија од Кричкове. Још док је Кричак радио као продавац аутомобила у Поршеовом сервису, Цолић је извршавао најосетљивије задатке. Пажњу јавности је привукао 2014. године, кад се предао Дарко Шарић. Док је излазио из авиона на сурчинском аеродрому, поред Шарића се налазио Цолић. Нешто касније, на истом аеродрому, Цолић је из авиона испратио и Војислава Шешеља, Вучићевог бившег политичког оца, а садашњу старлету.
Вучић је контролу над навијачима Партизана преузео 2016. године, опет уз помоћ Цолића. Као представник навијача, односно Салета Мутавог и Веље Невоље, Цолић је постао члан Управног одбора ФК Партизан. У служби је аванзовао кад је Братислав Гашић постављен на место директора БИА. Гашић га је потом, кад је постављен на место министра, повео са собом у МУП. Одласком Гашића из МУП-а, Цолић је био принуђен да се накратко врати у БИА, а крајем јануара ове године враћен је у полицију, на функцију начелника Управе за технику.
У већ поменутој објави на Фејсбуку, Петар Панић је навео да га је посетио Цолић, да му прети у име Кричка. То довољно говори о блискости њих двојице. Зато и не чуди што Кричак покушава да Цолића прогура на место на коме се доскора налазио Милић.
Ако би то успео, Кричак би преузео контролу над скоро свим оперативним секторима МУП-а Србије. Његов другар Игор Жмирић, са којим је руководио Јединицом за обезбеђење објеката и одређених личности, недавно је постао штеф Специјалне антитерористичке јединице. Кричково место у ЈЗО је преузео Иван Ристић. Ова тројица дилетаната – Кричак, Жмирић, Ристић – бруталним насиљем над грађанима освојили су поверење Вучића, али и огромну имовину.
Са скромним полицијским платама, напрасно су постали власници некретнина чија се вредност креће од 200.000 до 400.000 евра. У тој групи се налази и мајор Небојша Пауновић, шеф Сектора унутрашње контроле. Пауновић је већ две године не извршава налог тужилаштва у Нишу, које је од СУК-а тражило снимке из полицијске станице у Бору, да се види који полицајци су до смрти тукли Драгијевића. С друге стране, тужилаштво у Београду не реагује на оптужбе против Пауновића за учешће у нелегалној трговини лековима.
Крваво полицијско клупко умрсио је Александар Вучић. Он вуче све конце, подјарује сукобе Милића и Кричкове групе како ниједна страна не би превише ојачала.
При врху картела постоје и многи алави паразити, који су пристали да обављају прљаве послове, али не и да учествују у смртоносним обрачунима. Сваки од њих тражи начин да се што безбедније дистанцира од Вучића. Скромне интелигенције, а и живаца, то је на најконкретнији начин најавио Александар Шапић. Љут на опозиционе критичаре, али и на страначке колеге које га игноришу, Шапић је обећао да ће се повући из политике чим му се заврши мандат на месту градоначелника Београда. То је добра вест за Београђане, а биће и за њега, ако успе да у иностранству, у Италији или Шпанији, добије гаранције да ће бити заштићен од кривичног гоњења.
У Шапићевом комшилуку у Трсту већ се формирала колонија напредњачких криминогених скоројевића, који су тамо купили станове и куће, па само чекају згодан тренутак за бекство. Још већа колонија исте врсте штеточина настала је у Атини.
После Вучићевих кумова Небојше Стефановића, Горана Веселиновића, Зорана Башановића, уточиште у Грчкој тражи и актуелна министарка Дубравка Ђедовић Хандановић. Иако није успела да обави сав прљав посао због кога је доведена, да спроведе процес приватизације Електропривреде Србије, Ђедовићка је обавестила Вучића да се повлачи из политике.
Вођа картела јој је одговорио преко својих бивших колега из Српске радикалне странке, који су отворили аферу око њене фирме у Хрватској. Српска министарка, хрватски глумац Горан Богдан и босански архитекта, који је и члан рок бенда „Лету штуке“ Неџад Мулаомеровић сувласници су фирме „Културистриа“, која је пре две године регистрована у Загребу.
Да су сви заиста увезани као црева показује и то што је у све укључена Јована Стојиљковић, супруга Горана Богдана, која је унука бившег министра полиције Влајка Стојиљковића. Јованин отац Владимир, док није извршио самоубиство, неколико година након што је то урадио и Влајко, живео је у „Ју бизнис центру“, у истој згради као и Александар Вучић.
Финансијски извештаји показују да „Културистриа“ готово да и не ради. Прошле године је остварила приход од само 750 евра, а нема ниједног запосленог. Међутим, има 22 хетара земљишта у туристичким центрима Истре. С обзиром да је основана са 2.654 евра, постоји основана сумња да је у питању прање новца. Притом, Ђедовићка није испунила законску обавезу да сувласништво у тој фирми пријави Агенцији за спречавање корупције. Уместо ње, то је медијима пријавио Вучић, како би јој показао да не може тек тако да оде из картела.
Са одређеним закашњењем, и остали богатији напредњачки скоројевићи распродају имовину у Београду. Слуте да ће им од луксузних станова и вила ускоро бити потребнији новац на рачуну или у кешу. Са тим или сличним мотивом, Јелена Триван је огласила продају једног од својих станова на Дедињу.
За четворособни стан на две етаже у Улици Александра Стамболиског, тражи 6471 евро по сваком од 153 квадрата, односно 990.000 евра. На сајту агенције, којој је Триван поверила продају, наводи се: „Стан се налази у малој згради која пружа апсолутну интиму и приватност станарима, идеално за породично становање. Стан се простире на две етаже, приземље и први спрат, тространо је оријентисан и светао. На првој етажи се налазе предсобље, простран дневни боравак, кухиња са трпезаријом, спаваћа соба (која по потреби може да буде и радна), гардеробер, купатило и велика, лепа наткривена тераса. На другој етажи су ходник и две фантастичне, велике мастер собе са уградним гардероберима и купатилима, од којих једна има и сопствену терасу. Испод стана су две комфорне просторије које се могу користити као вешерница, вински подрум, остава и котларница. Грејање и топла вода су на прикључени на гас, тако да има проточну топлу воду. Комплетно је реновиран 2024. године.
Материјали корисћени при реновирању су врхунског квалитета. Стан је опремљен квалитетним, уградним плакарима, гардероберима и уградном кухињом са белом техником. Све просторије су климатизоване.“ У огласном видеу је истакнута и уметничка слика Јелене Триван са белом кацигом и црвеном петокраком. С обзиром да је на тој слици много лепша него у природи, кад се покрене истрага порекла имовине, ако буде било потребе на потерници би требало да се нађе нека њена нормална фотографија, да је грађани препознају по напућеним патскастим уснама.
Продајом луксузног стана, Триванка се уклопила у општи тренд, који је захватио напредњачку касту милионера. Првог дана јуна, на сајту Хало огласа у понуди се налазило 559 станова у „Београду на води“. Сваке недеље, тај број се увећа за више од 50. Свесни да се ближи крај владавине картела, његови припадници не желе да им капитал буде заробљен у некретнинама. Надају се да ће им бекство бити олакшано са милионима у џепу.
Иако су му когнитивне способности у опадању, услед претеране конзумације алкохола и лекова, Александар Вучић препознаје ове симптоме перфорације злочиначког система, којим је годинама наносио несагледиву штету Србији. Без могућности да спречи одлив саучесника, Вучић може само да цвили уз стихове Забрањеног пушења „Збогом, жохари“. Није му за утеху, али следећа власт имаће обавезу да те жохаре приведе правди, па да их окупи на једном месту, заједно са њиховим шефом, у Забели или некој сличној установи.
Аутор: Предраг Поповић
Извор: Магазин Таблоид
