Прочитај ми чланакДа је чудо, закључио је Дејан Илић, на основу чињенице да су студенти скупили 200 хиљада људи на протесту, “без икаквог повода”.
“Као изборни скуп то је било фантастично. Мислим да је ово утврђивање те заједнице коју ја зовем побуњено друштво. Да су људи дошли да покажу да су још ту и да су спремни да се одазову на позив. Ја бих рекао да је то нека изборна вежба, да су показали да студенти могу да мобилишу, чак и кад не постоји неки конкретан повод да се такав скуп направи. То је чудо и то раде већ неколико пута“, казао је Илић.
На питање на који начин овако масовни и снажни скупови против ређима Александра Вучића, без конкретног повода, како каже Илић, делују на бираче Српске напредне странке, саговорници Данаса сагласни су – лоше.
“Мислим да ће бирачко тело СНС почети да се полако осипа”
Поузданији одговор на питање о евентуалном утицају масовности студентских скупова, попут овог последњег на Славији, на бирачко тело СНС моћи ћемо да имамо тек у наредним месецима, а коначни одговор тек на изборима, каже за Данас Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и уредник Нове српске политичке мисли.
Но, каже даље, требало би рећи да прошлогодишњи импресивни и масовни антирежимски скупови, супротно очекивањима, нису имали превелики утицај на то напредњачко бирачко језгро, што, поред осталог, говори и о степену индоктринираности, па и својеврсног политичког аутизма, тог бирачког тела које обитава у некој врсти информативног и друштвеног балона.
– А у томе је, парадоксално, Вучићу индиректно од помоћи била и превелика еуфорија, а неретко и агресивни тријумфализам на другој страни („пливаће по Сави“, „јахаћемо их“, и слично) који је смањивао простор за ментално и политичко „пребегавање“ и тиме помагао режимску хомогенизацију – сматра он.
Ипак, чини се да је, заузврат, и Вучић такође поприлично помогао противницима тиме што је још од пре годину дана непрестано најављивао и објављивао „свирање краја“ и „победу над обојеном револуцијом“ – а онда му се догодила и, такорећи, у лице експлодирала ова последња „Славија“, каже Вукадиновић.
Да закључимо, истиче даље, иако до сада није било драматичног утицаја масовних протеста на подршку Вучићу унутар његовог бирачког тела, верујем да постоји реална могућност да, по принципу кумулативног ефекта, до тога дође у наредном периоду.
Односно, другим речима, напомиње Ђорђе Вукадиновић, мислим да ће оно почети да се полако осипа, не толико из „идеолошких“ и политичких, колико из опортунистичких и лукративних разлога – као што је, уосталом, из сличних тих разлога, својевремено, било толико и порасло”.
“Ко хоће да победи мора да шаље слику снаге”
Историчар Драган Поповић каже за Данас да политички покрети који претендују на значајан део бирача, па и на освајање власти, морају да шаљу слику снаге.
– Једна од важнијих таквих слика је масовност скупова и велики број људи који је спреман да уложи своје време да дође и подржи покрет. То је у исто време сигнал бирачима да је у питању респектабилна опција која може да окупи људе – каже он.
Меки трбух СНС бирачког тела чине они који за ту странку гласају јер мисле да је Вучић једини који нуди стабилност и једини који се озбиљно бави политиком, објашњава Поповић.
– Управо на њих делују ове представе снаге и способности за мобилизацију коју шаље студентски покрет. По први пут са друге стране је неко ко може да угрози власт и ко је озбиљна алтернатива и то ће се сигурно осетити и у осипању дела бирачког тела СНС-а – закључује Драган Поповић.
