Током гостовања у „Утиску недеље“ четворо студената је на питање да ли сматрају да на изборима могу да однесу победу ако наступе самостално, недвосмислено поручило „да“.
– То је и једина могућа опција. Како другачије? Видимо да опозиција не може да се уједини, да сваке недеље мењају мишљење…Наш став није арогантан, већ је заснован на идеји о новој младој политичкој опцији – казала је Тара Благојевић.
Студент Јован Мишељић рекао је да је чињеница да су грађани изгубили поверење у опозицију због њиховог честог поступања у претходном периоду које је директно ишло на руку власти, па подсетио на више примера, посебно на локалу, када су одлуком о бојкоту, олако препуштали власт СНС.
– Данас су ти лидери опозиционих странака који су позивали на бојкот на локалу главни противници студентске листе коју највише нападају и раде све да скину проценте подршке – додао је студент Лука Ђорђевић.
Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић за Директно каже да добар део опозиције, заправо, од почетка не подржава заиста студенте, као и да према студентској листи показује отворену нетрпељивост.
– Ствар је врло јасна. Опозиција није истински и озбиљно подржала захтев грађана који су студенти артикулисали још 5. маја прошле године. Тај захтев је био веома јасан – пошто режим месецима није одговорио на грађанске захтеве, једино решење били су ванредни парламентарни избори и формирање нове власти која би те захтеве испунила. На тај позив једино је Демократска странка одговорила и речима и делима, јер је од почетка у бојкоту рада парламента, не учествује у раду пленума и одбора и не даје легитимитет Скупштини. Сви остали су само декларативно говорили да су за изборе, али то ничим нису показали – наводи Миливојевић.
Он сматра да је порука студената потпуно мирна и легитимна, али да је део парламентарне опозиције доживљава као претњу.
– Нажалост, добар део парламентарне опозиције води неку врсту необјављеног вербалног рата против студентске листе и грађана који је подржавају. Када тако наступају, испада да су им студенти и њихови симпатизери већи политички противници чак и од Александра Вучића. У супротном, не бисмо имали ситуацију да део опозиције у парламенту практично глуми смоквин лист власти – каже он.
Миливојевић додаје да опозиција страхује од могућег изборног дебакла, те да зато изборе ни не жели.
– Добро је што студенти овако наступају. Део опозиције се плаши катастрофе на изборима јер је јасно да више не би био релевантан политички фактор. Неки страхују чак и да не би прешли цензус. Зато сада лицемерно траже длаку у јајету и изговоре да не подрже студентску листу. Искрено, верујем да многи од њих заправо навијају да ванредних парламентарних избора уопште не буде – закључује Миливојевић.
С друге стране, политички аналитичар Драгомир Анђелковић за Директно указује да је студентски покрет и даље прилично флуидан, односно да у њему постоји више центара одлучивања и различитих пленума, због чега, сматра, ниједна одлука не мора да буде коначна.
– То значи да не можемо са сигурношћу да тврдимо да је ова одлука трајна. Није искључено да студенти на крају прихвате неки шири концепт обједињавања опозиционих снага. Такође, могуће је да и они, као и други политички актери уочи коначног договора, на одређени начин „подижу цену“ како би смањили апетите појединих опозиционих странака – оцењује Анђелковић.
Он додаје да је политичка сцена у Србији дубоко подељена и да победа против власти захтева шири фронт.
– Реално гледано, Србија јесте подељена, али то не значи да су сви ти људи аутоматски само за студентску листу. И поједине опозиционе партије имају своје стабилно бирачко тело. Да би режим био поражен, неопходна је својеврсна референдумска атмосфера, а то подразумева много више толеранције и са стране студената и са стране опозиције – закључио је Анђелковић.
