Прочитај ми чланакСтуденти су и званично одјавили опозицију! Они су отворено поручили да са представницима опозиције не могу заједно на предстојеће изборе, али и оценили да је опозиција неуједињена и недоследна. Оваква одлука не изнеђује аналитичаре који указују да добар део опозиције уопште ни не жели изборе јер је свестан да би на њима тешко остварио значајнији резултат, док истовремено према студентској листи показује појачану критичност и отпор.
Током гостовања у „Утиску недеље“ четворо студената је на питање да ли сматрају да на изборима могу да однесу победу ако наступе самостално, недвосмислено поручило „да“.
– То је и једина могућа опција. Како другачије? Видимо да опозиција не може да се уједини, да сваке недеље мењају мишљење…Наш став није арогантан, већ је заснован на идеји о новој младој политичкој опцији – казала је Тара Благојевић.
Студент Јован Мишељић рекао је да је чињеница да су грађани изгубили поверење у опозицију због њиховог честог поступања у претходном периоду које је директно ишло на руку власти, па подсетио на више примера, посебно на локалу, када су одлуком о бојкоту, олако препуштали власт СНС.
– Данас су ти лидери опозиционих странака који су позивали на бојкот на локалу главни противници студентске листе коју највише нападају и раде све да скину проценте подршке – додао је студент Лука Ђорђевић.
Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић за Директно каже да добар део опозиције, заправо, од почетка не подржава заиста студенте, као и да према студентској листи показује отворену нетрпељивост.
– Ствар је врло јасна. Опозиција није истински и озбиљно подржала захтев грађана који су студенти артикулисали још 5. маја прошле године. Тај захтев је био веома јасан – пошто режим месецима није одговорио на грађанске захтеве, једино решење били су ванредни парламентарни избори и формирање нове власти која би те захтеве испунила. На тај позив једино је Демократска странка одговорила и речима и делима, јер је од почетка у бојкоту рада парламента, не учествује у раду пленума и одбора и не даје легитимитет Скупштини. Сви остали су само декларативно говорили да су за изборе, али то ничим нису показали – наводи Миливојевић.
Он сматра да је порука студената потпуно мирна и легитимна, али да је део парламентарне опозиције доживљава као претњу.
– Нажалост, добар део парламентарне опозиције води неку врсту необјављеног вербалног рата против студентске листе и грађана који је подржавају. Када тако наступају, испада да су им студенти и њихови симпатизери већи политички противници чак и од Александра Вучића. У супротном, не бисмо имали ситуацију да део опозиције у парламенту практично глуми смоквин лист власти – каже он.
Миливојевић додаје да опозиција страхује од могућег изборног дебакла, те да зато изборе ни не жели.
– Добро је што студенти овако наступају. Део опозиције се плаши катастрофе на изборима јер је јасно да више не би био релевантан политички фактор. Неки страхују чак и да не би прешли цензус. Зато сада лицемерно траже длаку у јајету и изговоре да не подрже студентску листу. Искрено, верујем да многи од њих заправо навијају да ванредних парламентарних избора уопште не буде – закључује Миливојевић.
С друге стране, политички аналитичар Драгомир Анђелковић за Директно указује да је студентски покрет и даље прилично флуидан, односно да у њему постоји више центара одлучивања и различитих пленума, због чега, сматра, ниједна одлука не мора да буде коначна.
– То значи да не можемо са сигурношћу да тврдимо да је ова одлука трајна. Није искључено да студенти на крају прихвате неки шири концепт обједињавања опозиционих снага. Такође, могуће је да и они, као и други политички актери уочи коначног договора, на одређени начин „подижу цену“ како би смањили апетите појединих опозиционих странака – оцењује Анђелковић.
Он додаје да је политичка сцена у Србији дубоко подељена и да победа против власти захтева шири фронт.
– Реално гледано, Србија јесте подељена, али то не значи да су сви ти људи аутоматски само за студентску листу. И поједине опозиционе партије имају своје стабилно бирачко тело. Да би режим био поражен, неопходна је својеврсна референдумска атмосфера, а то подразумева много више толеранције и са стране студената и са стране опозиције – закључио је Анђелковић.
