Александар Вучић не само да је шљокара, него је сада изгледа почео и да се дрогира.
Овако корисници друштвене мреже Икс коментаришу најновију изјаву српског диктатора, који је данас, послао отворену претњу једној великој сили, а већина је као мету препознала Доналда Трампа, председника САД.
Током новог медијског баљезгања, Вучић је изјавио следеће:
– Имамо одређене ствари у нашем сефу. То је само питање времена када ћемо их показати и учинити јавним. Избегавали смо то да не увредимо неке од великих сила, јер оне увек врше огроман притисак.
Више нема разлога за то. Налазимо се у ћорсокаку и борићемо се за оно што је наше — бранићемо и штитићемо оно што је наше – рекао је Вучић.
Serbian President Vucic:
We have certain things in our safe. It is just a matter of time before we show them and make them public. We have avoided doing so in order not to offend some of the major powers, since they always exert enormous pressure.
There is no longer any reason… pic.twitter.com/1DWg7ZlpbC
— Sprinter Press (@SprinterPress) December 26, 2025
Дакле, Вучић је, чини се, почео опасно да губи везу са реалношћу ако му је пало на памет да прети и уцењује неку велику светску силу и мисли да то може да му приође? Овако нешто глупо није падало на памет ни Слободану Милошевићу и Мири Марковић.
У сваком случају, остаје да се види у наредном периоду коме је Вучић то запретио и да ли ће се то Вучићу обити о главу. Како ствари стоје, претња је упућена Доналду Трампу, јер последњих недеља управо из Америке стиже највише шамара за Оскара.
Наравно, мета би могла да буде и Русија, односно Владимир Путин, који не жели да се одрекне НИС-а и одбија да прихвати национализацију од стране Србије, али се чини да је сулуда Вучићева претња ипак усмерена ка Вашингтону.
Дипломатски шамари из Вашингтона: Александар Вучић под притиском америчких одлука
Последњих недеља, председник Ћацистана Александар Вучић нашао се у центру низа дипломатских и политичких изазова који долазе из Сједињених Америчких Држава. Од најава санкција Конгреса према српским политичарима, преко истрага повезаних са фирмом Доминион и оптужбама за изборну крађу, до одустајања Џереда Кушнера, зета бившег председника Доналда Трампа, од контроверзног пројекта изградње куле на месту бившег Генералштаба – ови догађаји су појачали тензије између Београда и Вашингтона.
Аналитичари виде ово као знак промене у америчкој политици према Западном Балкану, посебно у контексту новог закона о демократији и просперитету у региону.
Санкције Конгреса: Критике према корупцији и изборним условима у СрбијиАмерички Конгрес је средином децембра усвојио „Закон о демократији и просперитету Западног Балкана“, који укључује могућност санкција против корумпираних лидера у региону, са посебним фокусом на Србију.
Закон истиче „неправедне изборне услове у Србији“ и „корупцију међу кључним политичким лидерима под аутократском контролом“, предвиђајући санкције у року од 90 дана за оне који подржавају дестабилизацију региона или крше људска права.
Истрага о Доминиону: Повезивање Србије са оптужбама за изборну крађу у САД
Још један удар дошао је у виду обновљених оптужби повезаних са фирмом Доминион Вотинг Сyстемс, која има канцеларију у Београду. Доналд Трамп је у децембру 2025. поново покренуо тврдње о изборној крађи из 2020. године, повезујући Србију са наводним манипулацијама преко ове компаније.
Према извештајима, Трамп је 2020. тражио истрагу о наводној крађи, а садашње најаве укључују тврдње да је српски тајкун Неша Роминг, близак владајућој Српској напредној странци (СНС), стајао иза Доминионових операција у Београду.
Нова истрага у Сједињеним Државама, укључујући и могуће кривичне оптужбе за преваре и стране утицаје, поново је ставила Србију у фокус.
Ово је изазвало забринутост у Београду, где се види као покушај да се Србија користи у унутрашњим америчким политичким борбама.
Одустајање Кушнера: Крај контроверзног пројекта на месту Генералштаба
Коначно, Џеред Кушнер, зет Доналда Трампа и оснивач инвестиционе фирме Аффинитy Партнерс, одустао је средином децембра од плана за изградњу луксузне куле на месту бившег Генералштаба Југословенске народне армије у Београду, уништеног у НАТО бомбардовању 1999. године.
Пројекат, вредан око 750 милиона евра, укључивао је изградњу хотела, станова и меморијала, али је изазвао велике протесте због наводног уклањања заштићеног статуса зграде на основу фалсификованих докумената.
Кушнерова фирма повукла се након оптужби за корупцију и притиска јавности, а Вучић је изјавио да је Србија тиме „изгубила велику инвестицију“. Влада Србије је чак претила протестантима, али одустајање је виђено као победа активиста који су бранили културно наслеђе.






