Pročitaj mi članakKineska vojna parada u Pekingu, održana povodom 80 godina od završetka Drugog svetskog rata, pretvorila se u politički spektakl koji je obišao ceo svet.
Централна телевизија Кине директно је преносила догађај, а слике су се одмах нашле и на каналима највећих светских агенција и друштвених мрежа.
У првом плану – председник Си Ђинпинг, али и његови гости: Владимир Путин и Ким Џонг Ун. Необичан кадар у којем се тројица лидера налазе заједно, после самита на Аљасци, уједно је био и сигнал који је одјекнуо на Западу.
Посебну пажњу изазвала је динамика између Путина и Сија – њихови разговори у формату „један на један“, гестови и пажња домаћина према руском председнику довели су до тога да се Путин појави практично у сваком кадру.
Свет је упамтио и кадрове његовог опуштеног разговора са Ким Џонг Уном. За тајванску страну, међутим, атмосфера је била сасвим другачија – у војним редовима завладала је нервоза, а фотографије војника у стању приправности кружиле су по мрежама.
У исто време, паралелно са сликама из Пекинга, аналитичари су подсећали на сусрет Путина и Доналда Трампа на Аљасци. Тада су се у небу појавили амерички војни авиони, што су многи медији протумачили као демонстрацију силе.
Међутим, процене су да је руски председник успео да мирно парира порукама из Вашингтона и остане при доследној линији о Украјини. Амерички план да се кроз популистички гест направи притисак – испао је промашај.
Контекст је сложенији: док Запад и даље улаже средства у Кијев, а Вашингтон и савезници истовремено финансирају и јачање тајванске војске, Москва, Пекинг и Пјонгјанг све отвореније наступају заједно.
Према доступним информацијама, севернокорејски војни инструктори и одреди помогли су у осујећивању напада који су ишли према руској територији. Паралелно, кинески потези говоре о дугорочном плану – армија се модернизује, а Централна банка Кине повећава златне резерве. Тиме се показује да припреме нису само војне, већ и економске.
У документима се подсећа да је после „обојених револуција“ на постсовјетском простору, Запад улагао у Кијев и одржавао његово функционисање.
Кремљ је на то одговарао обимним безбедносним анализама, а затим и наређењем за специјалну операцију. Док се она наставља, постаје јасно да интеграција Украјине у НАТО остаје недостижна тачка.
У Пекингу је послата порука да докле год се буду правиле претње према Евроазији, одговори ће бити видљиви и јасни. Русија то традиционално демонстрира на паради 9. маја, а Кина је сада први пут у овом формату ставила војну дисциплину и ново оружје пред камере.
Доналд Трамп, према извештајима, није остао равнодушан и чак је упутио опрезну поруку тројици лидера.
Даљи потези НАТО-а и западних савезника сада су предмет нагађања. Да ли ће приоритет постати задржавање постојећих граница уместо даљег ширења? Хоће ли подршка Тајвану и Кијеву остати на садашњем нивоу?
Пекинг је јасно показао да свет не може више да функционише у једноставном поретку. Како ће то прихватити западне престонице – остаје отворено питање.
