Pročitaj mi članakVučić neretko deluje „psihološki upadljivo“ a ponaša se gotovo pa patološki zlo. No, iz toga ne treba izvući pogrešan zaključak da više ne zna gde udara. I te kako zna; bez obzira na površnu iracionalnost, promišljeno radi na tome da produži svoju kartel diktaturu.
Ради тога је са својим маркетиншко-политичким тимом осмислио план „Београд 2“. Свестан је да ће из сопствених интереса пре или касније морати да прихвати одржавање ванредних парламентарних избора, па креће путем који би омогућио да они за њега дубински испадну повољно.
Јасно му је да протести против његове узурпације власти неће престати ма колико периодично фазе њиховог успона смењивали периоди пада енергије отпора. Друштвено-политичка криза, додуше, може да крене путем разрешења ако би били организовани поштени избори, али њих би СНС изгубио. А када се мафија тек тако одрекла „кварта“ који је „окупирала“ и пљачка га? Опет, ако изборе као до сада намести директно себи у прилог, изазваће експлозију народног незадовољства какву, вероватно, до сада нисмо имали. То већ не би био мирни и цвећем испуњени 15. март.
Узимајући све то у обзир, током низа августовских састанака Алековог спин тима одржаних у чувеној дедињској вили Бокељка, одлучено је да режим учини све што може како би дошло до репризе онога што се догодило у Београду 2024. године. Само, наизглед, још неповољније по њега. Ради тога се, на прву лопту парадоксално, сада пласирају тотално измишљена истраживања јавности према којима СНС и СПС без мањинских партнера, имају натполовичну подршку грађана. Тим пре садашња владајућа коалиција у целини, као, стоји знатно боје него пред прошле изборе.
Вучић добро зна да у то нико нормалан не верује. Чак се и Драган Ј. Вучићевић приглупо осмехује. То да неко поверује у утемељеност таквих истраживања није ни циљ, већ да се створи представа да владајући картел планира да брутално намести изборе или, позивајући се на лажни легитимитет произашао из измишљене народне воље, њих предуго одлаже.
Међутим, насупрот томе, начелно је већ одлучено да они буду одржани почетком следеће године, те да буду тако напаковани да мафијашко-политички блок нема већину, односно да делује да је ситуација на један корак од тога да „студентска листа“ са још неколико екипа које уђу у Скупштину, а већини грађана делују несумњиво опозиционо, формира нову владу.
То би довело до брзог пражњења огромног балона незадовољства са експлозивним потенцијалом. Народ, додатно револтиран али и уплашен оним што опскурна гарнитура на власти већ сада увелико ради, пред изборе наоштрен за одлучне протесте, преко ноћи би доживео велико олакшање. Помислили би многи: победа је на домак руке! Но, онда пошто постизборне ноћи не би почео „демократски отпор“ великих размера, почиње друга фаза опаког плана.
СНС поглавник и његови доглавници, тајкуни и шефови класичних криминалних група повезаних са влашћу, режимски медијски магнати, страни фактори који и даље играју на Вучића – увелико раде на формирању неколико десних али и тзв. грађанских листа које би делимично или у целини биле под њиховом контролом, а које би тада обавиле кључни део повереног задатка.
Да се „Власи не сете“, биће им допуштено да и пре тога нападају Вучића као никада до сада (од афере „Оскар“ до прозивања недодирљивог Андреја све са драгим му братанцем Данилом). Табу теме су, по приви пут, укинуте, ради стицања опозиционог кредибилитета.
Он је битан како би се, како је планирано, после дугих преговора у постизборног периоду, грађанство и права опозиција (схваћена у најширем смислу) потпуно залудели. Вучићеви тројански коњи би износили мегаломанске и демагошке захтеве који се многима допадају али нису реални – од масовног процесуирања скоро свих у систему (отприлике од партијски запослене чистачице у општини па навише), преко муњевите конфискације имовине сумњивих политичара и бизнисмена без адекватног правног поступка, до ограничавања рада страних банака и других етатистичких економских мера које би нас довеле у неодржив међународни положај – са намером да за пропаст преговора испадну криви они који представљају „студентску листу“ и, евентуално, праву опозицију.
Тако би пролазило време а садашња влада би наставила да води земљу. Протести би постајали маргинални јер губе смисао. И на крају, када многима у главама потону сви бродови, неко би понудио привремено „спасоносно“ решење: „владу националног спаса“. СНС би се тада сложио да у њој буду само експерти које између осталог и она предложи, а не та партија директно, те да се на њеном челу нађе неко од систематски напумпаних лажних лидерско-опозиционих ауторитета са „стручним“ ПР капацитетом.
Ако то прође, Вучић би у финишу ЕXПО преваре добио владу коју посредно контролише а која би могла да одржи финале те пљачкашке манифестације, која је већ сада у свету под знаком питања због перманентних студентско-грађанских протеста. При томе, ако они у значајнијем виду потрају до пред крај 2026. године, скоро сигурно неће моћи да се реализује. У вези са својим земљама и компанијама из њих, неке норме поштују и они који у несрећној Србији бескрупулозно играју на Вучића.
Сетимо се после реченог, како би боље схватили опасност која се надвија, како је било са Београдом 2024. године. Много наде, онда на крају све по старом. СНС је купио потребну подршку ако је већ и у старту није имао али се само правио да постоји неизвесност. Пошто је на други начин решио проблем није морао потпуно да истроши Несторовића кога сада, узгред буди речено, види као битан стуб једне од „патриотских“ коалиције на чијем прављену, ради реализације поменутог плана, систематски ради. А није ту само он, већ и неки људи са озбиљнијим фејк опозиционо-академским имиџем од његовог, причу о којима остављам за касније.
Толико о превари која нам се крчка у затрованом СНС казану. Не смемо да је допустимо и идемо у изборе као, што би наш народ рекао, „гуске у маглу“. Битно је не одустати од сада већ, нажалост, релативизованог референдумског изборног концепта, како би план „Београд 2“ био онемогућен. Једна листа коју би сви који искрено желе промене подржали – можда и (1) уз услов прихватљив за опозиционе партије да пошто Вучићев узурпаторски поредак буде оборен брзо буду расписани поштени избори на којима би и оне учествовале; или (2) уз неки модел учешћа усаглашених представника релевантних странака негде на тзв. „студентској листи“ (рецимо после 80-90 места) – најсигурнији је пут ка победи слободе и демократије!
