У полицијској, правосудној и медијској кампањи, Вучић оптужује Милића да га је издао и да га цинкари страним безбедносним службама. У том рату, Вучић користи своја два тупа оруђа, Нину Шоботу и Павла Бихалија, који објављују оперативне податке о Милићевим путовањима у Црну Гору, Хрватску и Немачку, али и о новцу који је незаконито стекао, па и о швалеркама. За сарадњу са Милићем оптужују Нинослава Цмолића и Владимира Врбашког. Уз све то, инфантилно покушавајући да га увреде, Веселина Милића називају „Вазелин М“ и „Вазелинко“. Узроке и последице сукоба најмоћнијих појединаца у врху напредњачког картела анализира заменик главног уредника Магазина Таблоид, Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак пријатељ и сарадник Александра Вучића.

Распад напредњачког картела је почео уз певање и пуцање. И, већ на почетку, сукобили су се најмоћнији представници супротстављених кланова. Спортски коментатори би рекли: финале пре финала. Александар Вучић против Веселина Милића.

Један другога, засад преко посредника, оптужују за најтежа кривична дела и тешку корупцију, таргетују сараднике и размењују увреде и клевете на рачун чланова породице, а не штеде ни швалерке. Вучић разоткрива „Милићеву криминалну мрежу“, у којој истакнуте улоге имају, наводно, бивши шеф Управе криминалистичке полиције Нинослав Цмолић и контроверзни бизнисмен Владимир Врбашки, који је био повезиван и са групом Вељка Беливука. С друге стране, Милић криминализује Марка Кричка, али и Андреја Вучића и Златибора Лончара. Иако размењују узајамне оптужбе за издају и педерастију, јасно је да се боре око новца. Много новца. Како је почело, некоме ће ускоро да смркне.

Сигнал за почетак обрачуна догодио се у ноћи 12. на 13. мај ове године, када је Александар Нешовић Баја убијен и забетониран у буре, које је закопано у неком сремском атару. Међу првим информацијама о том злочину, које су објављене на друштвеним мрежама, наводило се да је у Бају, у ресторану „27“, два метка испалио његов ортак, бивши полицајац Саша Вуковић Боске. Убрзо се проширила вест да није пуцао Боске, него Веселин Милић, тада на функцији шефа београдске полиције. Милић је ухапшен тек 15. маја, када је било очигледно да власт неће моћи да заташка случај.

Вучићу се тада учинило да има лепу прилику да се заувек реши непријатног и опасног сведока заједничких злочина, од незаконитог рушења у Савамали, преко саботирања истрага о смрти Владимира Цвијана и певачице Јелене Марјановић, до комбинација са Беливуком, Колувијом, Шарићем, Звицером и осталим ликовима са оптужница и Скy апликације.

Више јавно тужилаштво тада је објавило саопштење у коме се наводило да је Милић „намамио“ Бају Нешовића у ресторан „27“, где је ликвидиран. Истовремено, Кричак је батинама покушавао да изнуди „признање“ власника и конобара из „27“, од којих је тражио да сведоче да је Милић био присутан у време када је Боске Вуковић пуцао у Бају Нешовића.

Таман што је „паковање“ почело да скицира оптужницу, која би Милића заувек сместила иза решетака, у Тужилаштво за организовани криминал стигла је коверта са 188 страна транскрипта дешифрованих порука са Скy. Један од тих садржаја комуникација, које је Филип Кораћ водио са својим ортацима, прошле године је објавила и редакција Магазина Таблоид. Остале преписке из тог пакета поседовали су само министар правде Ненад Вујић и дојучерашњи шеф београдске полиције Веселин Милић. Младен Ненадић, тужилац за организовани криминал, о пошиљци је одмах обавестио шефа картела Вучића. Пошто има бескрајно поверење у бескрајно послушног Вујића, а Милић то није могао да уради из притворске јединице Централног затвора, Вучић је закључио да је компромитујући садржај послао у ТОК пензионисани полицајац Цмолић.

Према информацијама које незванично пласирају тужиоци из ТОК-а, у две преписке се помиње Андреј Вучић, и то у врло компромитујућим околностима. У једној од комуникација наводи се конкретан доказ о везама Златибора Лончара са припадницима Земунског клана, које су очуване до данас.

У тој преписци, Филип Кораћ, који је користио кодно име Х3Q9ДМ, свог саговорника, чији идентитет није утврђен, обавештава да је Лончар у земунску болницу запослио Зорану Бајић, невенчану супругу Александра Симовића, једног од најближих сарадника Душана Спасојевића. Кораћ је истакао да „то сви знају“ и да „Зорана може да заврши све што му треба“. Те поруке се налазе у судском спису у случају који се пред београдским Специјалним судом води против припадника Кавачког клана, који су оптужени за два убиства у Грчкој. Иако Тужилаштво за организовани криминал поседује ту преписку, није предузео ништа да покрене истрагу о Лончаревим спрегама са остацима Спасојевићеве криминалне групе. Наравно, ту преписку поседује и редакција Магазина Таблоид.

Вучић је одмах покренуо кампању против Цмолића, кога је оптужио да ради за Милића, па и да нелегално гради вилу на Копаонику. Осим „Цмокија“, Вучић оптужује и Владимира Врбашког да, по Милићевом налогу, на друштвеним мрежама пласира инсајдерске информације о криминалу чланова владајуће породице и њихових ортака из странке и подземља. Врбашки је био осумњичен због малверзација са разним производима, које је у време пандемије корона вируса узимао из Робних резерви, као и да је прао новац Беливуковог клана. У бурној тајкунској каријери, Врбашки је десетак пута оптуживан и три пута осуђиван, а последњи пут је хапшен у фебруару прошле године.

Нема сумње да сви сукобљени појединца – од Вучића и Милића, до Лончара, Цмолића и Врбашког – припадају истом картелу, само су им се сада интереси сударили. Они то и не скривају. До јуче су заједно отимали све што су стигли, а сада једни друге оптужују за издају.

У кампањи против Милића, Вучић користи своја два најтупља оруђа, Нину Шоботу и Павла Бихалија. Све Вучићеве поруке, Шобота чита и објављује на Инстаграму. Вештија у јахању, него у читању, она једва сриче увреде на рачун Веселина Милића, кога назива „Вазелин М“ и „Вазелинко“. То је, ваљда, Вучићев начин да му узврати истом мером, пошто га је бивши шеф полиције годинама описивао као педера.

Ипак, Шобота верно преноси Вучићево кукање због Милићевих издајничких поступака: „Издаја је избор. Није грешка. Није случајност. Није тренутак слабости. Најскупља столица није она са које паднеш, већ она на којој седиш док издајеш оне који су ти је дали и народ који ти је веровао.“

Вучић је уверен и уцвељен јер га је Милић издао тиме што се опире доживотном боравку на робији. Уместо да докаже лојалност и иструне у некој ћелији, он пружа отпор, па ради све како би са собом повео и шефа картела.

Објаве Шоботе и Бихалија откривају да се Вучић плаши Милићеве сарадње са страним службама. Страх је оправдан. Милић је, по пуштању из притвора, отишао прво у Црну Гору, затим у Хрватску, а онда у Немачку. Не зна се где је још био током десетодневне турнеје, ни са којим је све службама контактирао. По Вучићевом налогу, српска полиција је Милића пратила и у Црној Гори, где га је дроном снимала у базену виле у Порто Ново. Милићеви адвокати тада су, почетком августа, поднели кривичну пријаву против НН лица – службеника МУП-а због сумње да су извршили кривично дело злоупотребе службеног положаја, а на штету Милића.

– Ову кривичну пријаву поднели смо због тога што постоје основи сумње да се врши прогон и праћење Веселина Милића, а на основу службених података о његовом кретању које лицима из криминогене средине достављају НН лица, службеници МУП-а Републике Србије, којима су ови подаци доступни – наводи се у саопштењу адвокатске канцеларије „Васиљевић легал“, која заступа бившег шефа београдске полиције, и која је крајем јула, поднеа кривичне пријаве против Марка Кричка и Бошка Секуловића због тога што нису тужилаштву доставили све прикупљене доказе, чиме су намеравали да нанесу штету Милићу.

У саопштењу се наводи да су „преко лица из криминогене средине јавности презентовани снимци сачињени вероватно службеним дроном, а на њима је неистинито представљено да се Милић купа у базену некакве виле у Црној Гори и неистинито се тврди да је Милић власник тог објекта“.

„Лице из криминогене средине“ је Нина Шобота. Она је на свом Инстаграм налогу објавила: „Док му друг под земљом и друг у затвору труну због нечега што је он закувао, Вазелин М. просипа част по Јадранском мору. Са својом јахтом је побегао из Црне Горе у Хрватску. Вазелин је у параноји, не сме да изађе на палубу, али попустиће га. Издаја је избор. Зашто си, Вазелине, брод који си купио од власника месаре, пребацио на свог кума, па брже-боље, пре неки дан, пребацио на адвоката који је седео са тобом у ’27’ када сте звали Бају? Мислиш да можеш да сакријеш да си купио авионску карту за 8. август ‘Сплит-Минхен-Минхен-Београд’? Хтео си да замаскираш, да се не зна одакле си дошао, а? Па те пукла, мало, паранојица, по аеродромима носиш качкет, мислиш да си невидљив. А видим те. Види те и народ коме је мука од тебе више. Није свако ко оде издајник, али онај ко прода своје за туђи интерес, јесте!„

На то разоткривање Милића надовезао се Павле Бихали, који је на истој мрежи поставио неколико питања из којих се види због чега се Вучић највише брине: „Господине Милићу, с којим лицима сте и где били у Црној Гори? Како сте прешли границу и у чијем возилу? Где сте се налазили у Хрватској десет дана? С којим лицима сте контактирали у Хрватској? С којим службама сте имали контакте, господине Милићу, не само у Хрватској, него и у Црној Гори? Колико је ваших кумова и класића запослених у безбедносним службама Црне Горе? Господин Милић не ради у интересу Србије, већ страних агентура!“ Бихали је и осталим питањима најавио теме којима ће Вучић наставити кампању против Милића: „Где су паре? Шта је све радио по служби? Шта је стављао под тепих? Ко су му другари из политике, бизниса и са друге стране закона?“

Тандем Шобота-Бихали објавили су податке да Милића чува 28 припадника обезбеђења, који месечно примају по хиљаду евра сваки. Шобота тврди да је Милић купио јахту „Матина“ за 500.000 евра, на чему му је честитала: „Мислим Инвицтус 37ГТ, имаш стила“. Да све буде тотално прљаво, баш као што Вучић воли, Шобота је поручила Милићу да је полиција његовој швалерки Сари одузела службени ауто, који јој је он дао на коришћење. „Вазелинко, џабе си звао да јој врате ауто, нико те више не слуша и не јебе ни два посто. Ако си шмекер, купи јој стан и кола. Што Сару ниси ставио у стан у Омладинских бригада 96, тамо где је живела Мелина, на задњем спрату? Е, Вазелинко, готово је!“

Нажалост, још није готово. Обрачун криминогених дивова из напредњачког картела је тек почео. Ако буду имали среће, обојица ће – и Вучић и Милић – живи и здрави да дочекају ослобођење Србије, па ће добити прилику да у фер и поштеном судском поступку одговарају за све злочине, за које сада оптужују један другога. То би било добро и за Србију, да се суочи за истином о злоделима која су 14 година спроводили највиши представници картела на власти.

Магазин Таблоид – Предраг Поповић