Прочитај ми чланакПарламентарних избора нема ни видику, имамо само обећања да ће бити одржани ове године, а по свему судећи Александар Вучић ће бити кандидат СНС за премијера. Тако се затвара један проблем за владајућу странку, али се отвара следећи. Ко ће у том случају бити њихов кандидат за председника и да ли су за ових 13 година власти потрошили сва имена којима су грађани колико-толико веровали?
Говорећи о ванредним парламентарним изборима у више него скандалозној божићној емисији на ТВ Информер, председник Србије Александар Вучић је рекао да ће бити одржани у октобру, новембру или децембру.
Изјавио је и да се „нада“ да неће бити кандидат за премијера, осим ако у истраживањима јавног мњења не види да је неопходно да се кандидује.
„Свакако ћу бити носилац листе, а да ли ћу бити први на листи зависи да ли ћу желети… То ће бити бројна листа, то ће бити листа бити врхунских интелектуалаца, један или више покрета. На њу ће бити добродошао свако ко жели, а остали не би требало да кукају када не пређу цензус“, рекао је пророчки Вучић.
С обзиром на ранија искуства, када је Вучић рецимо више пута најављивао да неће бити председнички кандидат, па је на крају ипак био, да се претпоставити развој ове ситуације…
Међутим, за Српску напредну странку остаје још један велики проблем – ко ће бити њихов кандидат за председника државе?
С обзиром на то да се зна да Вучић више нема право да се кандидује на ову функцију, већ се дуже време спекулише око имена његовог наследника. А те теорије иду од бившег председника Томислава Николића којег је, истина, претходних месеци сам Вучић “оживео у јавности”, преко бившег премијера и председника СНС Милоша Вучевића, чак и председнице Скупштине Ане Брнабић… Увек остаје отворена могућност да СНС кандидује неког стручњака, по принципу којим је на чело Владе постављен Ђуро Мацут.
Саговорници Нове слажу се око две ствари: да се Александру Вучићу никада не може веровати и да име које СНС буде изабрао, на крају крајева, није ни важно.
Имена нису битна, као ни програми
Колумниста Пешчаника Дејан Илић каже да је много важније шта ће урадити друга страна.
“Потпуно је небитно шта Вучић прича, савршено је небитно. Стварно бисмо морали да престанемо да га тумачимо и да размишљамо о томе шта значи када он нешто каже, јер он или лаже или прича глупости. Зато имам озбиљан проблем да коментаришем било шта што он каже. Ништа више не зависи од њега, зависи само од нас. И то је то. Дакле, шта он каже, чиме се он бави, шта он најављује, савршено је небитно. Шта се догађа у СНС-у, савршено је небитно”, каже Илић и додаје:
“Важно је само шта ми радимо и како ћемо ми да изађемо на те изборе. Они могу да остану на власти само ако ми направимо кардиналне грешке и никако другачије”.
Према његовом мишљењу, грађани Србије на тим изборима, као и на оним парламентарним неће гласати за кандидате.
“Ми гласамо против њих. И то је цела прича. Кога брига кога ће онда они да ставе на то место, да буде тај кандидат. Нека ставе кога год хоће. Притом, морам да кажем, и ко ће бити наш кандидат, на било ком месту, и то је потпуно небитно. Јер, ви сте буквално за или против, ми овде не одлучујемо томе да ли ће се реализовати један програм, други програм или трећи програм. Ми овде одлучујемо да ли мамо или немамо будућност. То је цела прича. Хоћемо ли живети нормално или нећемо живети нормално. О томе ми одлучујемо, а то нема везе с политичким програмом, ни са именима”.
Професор Факултета политичких наука у пезији Зоран Стојиљковић за Нову, такође, каже да је више пута доказано да се Вучићу не треба веровати, али и да су кључни потези на студентима и опозицији.
Све зависи од парламентарних постизборних коалиција
“Још 2017. је упорно тврдио да се он никад неће кандидовати за председника, поготово док му је љубљени Тома Николић на тој позицији, а онда рецимо крене да прича како није сигурна победа према истраживањима и на крају учествује на тим изборима, истовремено не силазећи са функције премијера. Осим тога, ради се о политичкој личности која је у пуном еготрипу, да не кажем у егоманији, просто не може да функционише без те количине утицаја на своје и присуства у јавности, тако да је тешко очекивати неки крај каријере. Зато је најизгледнија прича да буде кандидат за премијера”, каже Стојиљковић и даље објашњава да би Вучић на тај начин скинуо део примедби да “власт не станује на уставним адресама”.
“По Уставу кључни извор власти је Влада, односно њен премијер и онда би то било логично”, наводи Стојиљковић.
Он је такође става, да је важније како ће поступити друга страна.
“Одавно тврдим, још од времена када је ДС био власт, између 2000. и 2012 године. Они су се према председничким изборима тада понашали зависно од тога да ли имају солидног кандидата или га немају. Тако су се мало залагали за председника бираног у парламенту, а мало за непосредно бираног председника. Мој вам је став следећи, а то се сада може десити да одговара власти… У ситуацијама које се код нас показују белодано сваки пут, и са Милошевићем, са Вучићем, па на неки начин и са Тадићем у другом мандату, када имате концентрацију да једна политичка формација има и председника непосредно бираног и владавинску већину и своју Владу, да то доводи до крајње ауторитарних тенденција и концентрације моћи”, наводи Стојиљковић и закључује:
“Право решење је да бирате председника унутар парламента неком високо квалификованом већином, што значи да и једна и друга страна морале да понуди неко колико-толико нормално решење. Али се бојим да политичка прагматика ни једнима ни другима није јача страна, а онако цинично бих рекао да ова врста аргумента може ићи у прилог власти. Јер, опозиција се може наћи у ситуацији да нема кандидата са иоле значајним рејтингом, па ће бити јако, јако тешко убедити грађане да му се да подршка. Поготово ако парламентарни резултати буду неизвесни, па се постизборним механизмима и коалицијама измени воља бирача.
