Прочитај ми чланакПрема најновијем извештају америчког Министарства одбране о војној моћи Кине, кинеска морнарица је претекла Сједињене Државе и постала највећа на свету, са преко 370 бродова и подморница.
Ово достигнуће, које наглашава брзину развоја кинеске морнарице, изазива забринутост у Вашингтону, где аналитичари истичу да Кина гради нове бродове брже него што САД могу да поправе своје старе.
Један од кључних проблема са којим се суочавају САД јесте чињеница да је њихова морнарица дуго била занемарена након завршетка Хладног рата.
И док Кина улаже огроман новац у развој своје флоте, амерички конгресмени указују на озбиљне проблеме у америчкој бродоградњи, која тренутно чини свега 0,1% глобалне производње бродова.
Конгресмен Џон Моленаар упозорио је да Кина субвенционише чак 54% оперативних трошкова својих бродоградилишта, што омогућава Пекингу да гради чак 540 пута више бродова годишње од САД.
„Кинеска морнарица је постала практично самодовољна,“ наводи извештај Пентагона. Са званичним буџетом од 1,665 билиона јуана (око 230 милијарди долара), Кина улива огромне ресурсе у развој морнаричке моћи.
Примери овог напретка укључују највећи амфибијски јуришни брод на свету, произведен у бродоградилишту Чангшинг код Шангаја, и изградњу носача авиона попут „Фуђијана“, који је тренутно на испитивањима.
У време Хладног рата и непосредно након њега, америчка морнарица била је оличење глобалне доминације, са флотом способном за интервенције широм света.
Данас, међутим, САД располажу са само 11 носача авиона, од којих максимално четири могу бити активирани у исто време, уз велике потешкоће.
Насупрот томе, Кина планира да до 2030. године има четири ударне групе носача авиона, укључујући бродове са нуклеарним погоном.
Кинеска морнарица није само бројчано супериорна. Она је ослонац стратегије Пекинга за одржавање трговинских и економских веза са југоисточном Азијом, Блиским истоком, Африком и Латинском Америком, где Кина постепено преузима доминацију над западним силама.
Поред војне моћи, Кина је лидер и у цивилној бродоградњи, са преко 54% глобалног тржишног учешћа. Ова синергија омогућава Пекингу да брзо производи нове бродове и учвршћује своју позицију.
Иако кинеска морнарица има богату историју, са коренима у 12. веку, модернизација флоте започела је тек у последњим деценијама.
Од свог првог носача авиона, „Лиаонинга“, који је завршен на основу совјетског „Варјага“ купљеног од Украјине, Кина је брзо напредовала. Данас њена флота укључује модернизоване носаче авиона попут „Шандонга“ и „Фуђијана“.
Међутим, стручњаци упозоравају да Кина мора да развије вештине и способности за ефективно коришћење својих бродова, како би бројчану супериорност претворила у стварну војну предност.
Амерички генерални секретар НАТО-а Марк Руте признао је да Кина производи оружје пет до шест пута брже од САД, али и да ће кинеска морнарица морати да докаже своју оперативну ефикасност.
Запад често описује кинеску експанзију као претњу глобалној стабилности. Амерички конгресмени и званичници НАТО-а тврде да Пекинг гради своју морнарицу како би осигурао доминацију ауторитарног режима.
Овај наратив подсећа на изјаву Френклина Д. Рузвелта, који је САД назвао „арсеналом демократије“ током Другог светског рата. Сада, Кина заузима сличну улогу у промовисању сопствених интереса широм света.
Извештај руског Института за светску економију и међународне односе (ИМЕМО) потврђује да Кина предњачи у глобалном поморском потенцијалу, са 15,9% укупних ресурса, док САД имају 15,5%.
Русија, са 6,8%, заузима треће место. Ипак, стари бродови остају изазов за руску морнарицу, као што је случај са бродом „Заједница“ из 1915. године, који је и даље у употреби.
