Pročitaj mi članakRežimski tajkuni su u panici. Budžet je prazan, stranih kredita nema, pa nema ni posla. Dejan Slijepčević je rekonstruisao policijske objekte, ali odbija da ih preda MUP-u dok mu se ne plati.
Zvonko Veselinović i Ljubiša Buha takođe ne žele da rade na „dođem ti“. Željko Mitrović je svoj zamak na Dedinju stavio pod četiri hipoteke da bi dobio kredite od skoro 40 miliona evra. Pucaju i poslovi Millennium Team-a. U najvećim problemima su Aleksandar Vučić i Siniša Mali, koji zajedno sa Ričardom Grenelom pokušavaju da prisvoje kompleks oko Generalštaba. Tužilaštvo za organizovani kriminal proširuje istragu te afere, koja će obuhvatiti Malog i Gorana Vesića, a kasnije i Vučića.
Kriminalni kartel, na čijem čelu se nalazi Aleksandar Vučić, napravio je savršen mehanizam za pljačku javnih resursa i tuđe privatne imovine. Korumpirana skupštinska većina je, na predlog korumpirane izvršne vlasti, usvajala štetne zakone, a sve po nalogu šefa kartela. Za trinaest godina, Srbija je dodatno zadužena za više od 30 milijardi evra, koje su razgrabili saučesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu.
Pljačkaški mehanizam je nastao spregom vlasti, pravosuđa i podzemlja. Iz tog sistema su, kao iz mulja, na površinu izmileli razni primitivci, koji su ekspresno promovisani u kastu novobogataša, skorojevića koji se predstavljaju kao milijarderi i multimilioneri. Međutim, taj sistem se raspukao pod pritiskom pobunjenih studenata i građana, kao i stranih centara moći.
Prema Vučićevom planu, megalomanski korupcionaški projekat, od milja nazvan „Korak u budućnost“, trebalo je da njemu i njegovim tajkunima omogući čerupanje plena od 33 milijarde evra. Kroz besmislenu i preskupu međunarodnu sportsko-zabavnu manifestaciju EXPO nameravali su da razgrabe 18 milijardi evra. Plan je propao.
Posle masovnog ubistva pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice, Vlada Srbije nije dobila nijedan evro kredita za EXPO. Strane banke i investicioni fondovi nisu dali kredite ni za tzv. Nacionalni stadion, koji je trebalo da košta više od 1,2 milijarde evra. Radovi na izgradnji tog objekta na livadi pored Surčina finansirani su zajmovima iz domaćih banaka. Iz istih izvora plaćeni su dosadašnji radovi na projektu „Osmeh Vojvodine“. Za izgradnju mreže saobraćajnica koje povezuju Zrenjanin, Kikindu i Novi Sad potrebno je oko 2,5 milijarde evra, kojih nema.
U budžetu nema novca ni za ostale megalomanske projekte kao što su hidroelektrane Đerdap 3 i Bistrica i kompleksa vetroparkova u Kostolcu, čija je procenjena vrednost oko pet milijardi evra. Nema novca ni za Beogradski metro, čija izgradnja će koštati preko šest milijardi evra.
Manjak novca izazvao je višak nervoze kod naprednjačkih tajkuna. Ni najverniji Vučićevi lojalisti neće da rade za džabe. Zvonko Veslinović, vlasnik kompanije Inkop, letos je ministru za javne nabavke Darku Glišiću na najkonkretniji način, sa dva šamara, pokazao da neće tolerisati kašnjenje sa isplatom.
Iz istih razloga, Ljubiša Buha je privremeno prekinuo radove na Moravskom koridoru i EXPO. Dejan Slijepčević odbija da MUP-u stavi na raspolaganja zgrade Saobraćajne policije u Ljermontovoj i Srednje škole unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici. Slijepčevićeva kompanija GAT je završila poslove na rekonstrukciji tih objekata, ali ne da ključeve dok ne bude isplaćena.
Godinama je GAT dobijao poslove na svakom tenderu koji je poželeo, a Slijepčević se hvalio statusom „najvećeg donatora“ Srpskoj naprednoj stranci. Koliko je blizak sa Vučićem videlo se i prilikom posete Komandno-operativnom centru MUP-a Srbije. Ipak, hercegovački tajkun se drži devize „ljubav za ljubav, sir za pare“. Isti princip primenjuju i stotine malih građevinskih firmi, koje su radile kao podizvođači na najvećim infrastrukturnim projektima.
U finansijskim problemima je i Željko Mitrović, vlasnik kompanije Pink Media Group, koja predstavlja najznačajniju i najopasniju medijsku močugu naprednjačkog kartela. Mitrović je u junu ove godine podigao kredit od četiri miliona evra. Kao i u tri prethodna slučaja, kad je uzimao bankarske kredite, opet je pod hipoteku stavio svoju „Belu kuću“ na Dedinju. Prošle godine, Mitrović je za potrebe svoje avio kompanije Air Pink uzeo devet kredita čija ukupna vrednost iznosi 35,5 miliona evra. Nijedan kredit, koji je Pink Media Group uzela od 2019. do danas nije otplaćen.
Na mukama je i imperija Millennium Group, čiji su zvanični vlasnici Ivan Bošnjak i Stojan Vujko. Presudom Evropskog suda u Strazburu, Millennium Team je kažnjen za milion evra zbog nezakonitog rušenja zgrada u Savamali. Ta šteta bi bila zanemarljiva kad bi parazitski mehanizam funkcionisao kao pre.
Međutim, više nema budžetskih subvencija za nikad realizovane projekte, kao što je bio onaj iz Vranja. Ministarstvo privrede je 2020. godine dalo Millennium Groupi više od 10 miliona evra za investicioni projekat „Resort“ u Vranjskoj banji. Millennium Group se obavezala da će uložiti 65,7 miliona evra i zaposliti 145 radnika do kraja 2023. godine. Rok je prošao pre dve godine, a u Vranjskoj banji nema ništa od dogovorene izgradnje dva Meriot hotela, šest restorana i kongresnog centra na ukupno 7.000 kvadrata.
Nema ni radnika, iako je iz državne kase plaćeno po 70.000 evra za jedno radno mesto. Tačnije, firma Millennium Resorts, koja je dobila taj projekat, ima samo 11 zaposlenih u beogradskoj centrali. Prošle godine je poslovala sa gubitkom od 74,6 miliona dinara, a ukupna dugovanja su dostigla nivo od 1,82 milijardi dinara. Za 10 miliona evra, koji su poklonjeni Vujku i Bošnjaku, nisu odgovarali ni tadašnja premijerka Ana Brnabić, ni ministarska privrede Anđelka Atanasković. No, to ne znači da će se provući bez suđenja i kazne.
Zasad, provlače se i mnogo beznačajniji likovi, poput Davora Macure i Željka Drčelića. Ta dva simbola Vučićeve kaste novobogataša imaju sličan put do vrha. Macura je biznisom počeo da se bavi na novobeogradskom buvljaku, gde je prodavao farmerke iz turske. U letnjoj sezoni, cepao je karte na bazenu u naselju Altina. Kad je otvorio menjačnicu u Zemunu, počeo je uspon do ovog nivoa koji ima danas, kad se predstavlja kao vlasnik Alta banke, niza menjačnica i zlatara, zgrada i građevinskih parcela na Dedinju i Senjaku, kamiona i aviona.
Drčelić je dugo gradio karijeru prigradskog vodoinstalatera. U farbarama u Krnjači još ga pominju po dobru. Često nije imao novca ni za osnovni repromaterijal, uzimao je silikone na crtu, ali uvek je korektno plaćao dugove od po dve-tri hiljade dinara. Kad je Vučić formirao naprednjački kartel, Drčelić je počeo da širi poslovanje. U početku, zadovoljavao se malim poslovima. Na tenderu za keramičarske usluge u Sava Centru, pre nego što je privatizovan, njegova firma Concord West je dobila posao vredan 500.000 dinara. Od tada, Drčelić je dobio ugovore od preko 316 miliona evra.
Naravno, svi naprednjački tajkuni zgrnuli su milijarde evra samo zahvaljujući Vučiću, koji ih je uvukao u koruptivne poslove. Većina njih služi samo kao paravan iza koga se skrivaju pravi vlasnici, odnosno braća Vučić i njihovi najbliži saučesnici.
Ko se nalazi u tom pljačkaškom mehanizmu uskoro će se otkriti kroz istragu, koju vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal u slučaju „Generalštab“. Istraga je do sada na čistac isterala ministra kulture Nikolu Selakovića, koji je optužen za falsifikovanje službenih dokumenata. No, to je samo vrh ledenog brega.
Tužilaštvo je proširilo istragu, kojom je obuhvatilo bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića. Prošle godine, Vesić je potpisao memorandum o saradnji sa kompanijom Affinity Partners, čiji vlasnik je Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa.
Pre više od mesec dana, 17. novembra, na saslušanju u Tužilaštvu povodom pada nadstrešnice u Novom Sadu, Vesić je odgovornost sa sebe prebacio na Sinišu Malog. Kako za rekonstrukciju nadstrešnice, Vesić je optužio „super-ministra“ Malog da je preko svog „super-ministarstva“ kontrolisao sve projekte, pa i onaj kojim je predviđeno da se kompleks oko Generalštaba pokloni Kušneru. Prema tim informacijama, Mali se za celu operaciju nije dogovarao sa Kušnerom, nego sa svojim intimusom Ričardom Grenelom.
Po planu, trebalo je da Vlada i Skupština pripreme zakonske uslove za ustupanje Generalštaba Kušnerovoj kompaniji, pa da ona potom izađe iz posla i svoju ulogu prepusti „povezanoj firmi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata“.
Kušner bi dobio odštetu od 50 miliona evra iz budžeta Srbije, a anonimna „arapska kompanija“ bi dobila građevinsku lokaciju u centru Beograda, čija vrednost je procenjena na oko 1,5 milijardu evra. Umesto Kušnera, u izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa na prostoru gde se danas nalazi Generalštab, investirali bi Vučićevi tajkuni, koji bi očekivali veću dobit od one koju su ostvarili u „Beogradu na vodi“.
Vučić je 25. novembra ove godine otputovao u Pariz, navodno na sastanak sa Emanuelom Makronom. Zapravo, trebalo je da se vidi sa Čarlsom Kušnerom, Džaredovim ocem, koji je američki ambasador u Francuskoj. Do tog susreta nije došlo, ali Vučić je dobio jasnu poruku starijeg Kušnera da njegovog sina ne uvlači u korupcionaške afere.
Uveren da je najpametniji i najmoćniji na svetu, a i opijen mirisom novca koji je namerio da zgrne otimačinom Generalštaba, Vučić je zanemario upozorenja Čarlsa Kušnera. Američki odgovor je prvo stigao preko spoljnopolitičkog portala i thing-tank platforme Responsible Statecraft, koja je blisko povezana sa Quincy Institutom iz Vašingtona.
Uz analizu spornih odnosa Ričarda Grenela i Nikolasa Madura, taj medij je istakao i njegovu ulogu u lobiranju kod predstavnika Srbije, koje je dovelo do toga da Ana Brnabić bude gost na Madurovoj predsedničkoj inauguraciji, koju su bojkotovale sve evropske države. Diskreditacija Grenela je nastavljena u najuticajnijim američkim podkastima. Između ostalog, objavljeno je da je Grenel „kompromitovan snimcima seksualnih odnosa sa 14-godišnjim dečacima u Srbiji“ i da „Rusi imaju snimke“.
O Grenelovoj ulozi u aferi Generalštab, nedavno je govorila i bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić.
– Trampov zet uopšte nije tražio Generalštab. Sticajem okolnosti, znam da je to ideja Ričarda Grenela, koji se o tome dogovorio sa Sinišom Malim. Grenelu se dopala ta lokacija. Kad sam ga upoznala, rekla sam mu da to nije dobro, to je prst u oko srpskom narodu. Rekla sam mu da uzme Slaviju, koja tada još nije bila prodata – istakla je Grujičić u intervjuu za N1 27. novembra 2025. godine.
Vučića ne zanimaju ni Kušner ni Grenel, nego samo novac. Ni posle Kušnerovog povlačenja iz tog posla Vučić nije odustao. Na raščišćavanju kompleksa oko Generalštaba, kroz ulaz iz Resavske ulice, već rade kamioni i bageri Drčelićeve kompanije Concord West.
Međutim, rade i tužioci za organizovani kriminal, koji su istragu proširili na Vesića i Malog, a uskoro će i na njihovog šefa Vučića. Kad se taj posao obavi, kad ih optužnice odvedu prvo na sud, a potom na odsluženje zaslužene zatvorske kazne, u Srbiji će se dramatično smanjiti broj milijardera, a povećati broj robijaša.
