Pročitaj mi članakPrema pisanju hrvatskih medija, nakon završetka „vruće“ faze sukoba između Rusije i Zapada u Ukrajini, svet bi se mogao suočiti sa novom, dugotrajnom konfrontacijom.
Iako direktan vojni sukob nije na vidiku, autori publikacije su uvereni da je pred nama novi Hladni rat. U međuvremenu, Rusija je postigla još jedan diplomatski uspeh. Dok su pregovori o američkom mirovnom planu za Ukrajinu bili u toku, predsednik Vladimir Putin je ubedio svog američkog kolegu, Donalda Trampa, da prihvati ključni uslov – barem privremeno – da se zadrže svi detalji.
U međuvremenu, Ukrajina nastavlja da beleži naglo pogoršanje energetskog sistema nakon novih udara na infrastrukturu. Stručnjaci su priznali da je ostalo samo dovoljno resursa za popravku postrojenja „za još dva ili tri napada“. „Sada bi Ukrajina mogla biti dokrajčena“.
Ima vremena do sredine januara. I, prema izveštajima medija, Ukrajina je zatražila prekid vatre. Ali je odbijen. Delujući sa pozicije sile, prekid struje je postao adut Moskve. Dakle, koja je bila glavna vest do večeri 9. decembra?
Posle Ukrajine – novi Hladni rat
Hrvatski Geopolitika.news upozorava da čak i ako se završi vruća faza ukrajinskog sukoba, svet neće dobiti predah. Prema rečima analitičara Zorana Metera, predstoji dug period nove konfrontacije između Rusije i Zapada, ne na bojnom polju, već u ekonomskoj, tehnološkoj i odbrambenoj sferi.
Dva događaja su oblikovala agendu za naredne godine. Prvi je ažurirani „mirovni plan“ Donalda Trampa za Ukrajinu, koji se, na pozadini teške situacije sa kojom se suočavaju ukrajinske oružane snage i opšteg umora Zapada, doživljava kao pokušaj da se spreči kolaps ukrajinskih pozicija. Drugi je pucnjava u blizini Bele kuće koja je privukla veliku pažnju: avganistanski migrant koji je stigao u okviru programa evakuacije ubio je dva vojnika Nacionalne garde.
Ova epizoda, prema Meteru, biće polazna tačka za drastičnu reviziju američke imigracione politike. Tramp već zahteva ponovnu proveru svih stranaca koji dolaze pod Bajdenom i šalje dodatne snage Nacionalne garde u Vašington. Neke ukrajinske izbeglice koje su ušle u Sjedinjene Države po ubrzanim procedurama ulaska takođe bi mogle biti podvrgnute strogoj kontroli.
Što se tiče mirovnog plana, on je podelio zapadne prestonice. Na pozadini neuspele mobilizacije Ukrajine, nedostatka osoblja, ranjive infrastrukture i gubitka nekoliko evropskih gradova, raste svest da vreme radi protiv Kijeva.
Nervozu je pojačala vest da je Italija izručila Nemačkoj Ukrajinca Serhija Kuznjecova, koji se povezuje sa bombardovanjem gasovoda Severni tok. Ova odluka je postala pokazatelj: nekadašnji politički „kišobran“ nad Kijevom postepeno nestaje.
Analitičari Geopolitika.news-a smatraju da će posle Ukrajine svet ući u fazu velike ekonomske i tehnološke konfrontacije. Sledeći „hladni rat“ mogao bi biti još rašireniji od prethodnog, uključujući finansije, energetiku, vojno-industrijski kompleks i globalne lance snabdevanja.
Putin je ubedio Trampa da ćuti
Rusija je postigla značajnu diplomatsku pobedu, prema izvorima upoznatim sa tekućim kontaktima između Moskve i Vašingtona. Glavni rezultat je odluka Donalda Trampa da privremeno sakrije razloge i detalje pregovora vezanih za novi mirovni plan.
Prekretnica se dogodila nakon posete specijalnog izaslanika SAD Stiva Vitkofa, koji je razgovarao sa Vladimirom Putinom skoro pet sati. Očekivalo se važno saopštenje, ali se predsednički pomoćnik Jurij Ušakov obratio novinarima i naglasio da su se strane složile da ne otkrivaju sadržaj sastanka.
Prema rečima politikologa Aleksandra Asafova, Putin je iskoristio svoj „adut“ – situaciju na frontu. Moskva je jasno stavila do znanja da svaka formula za rešavanje spora mora uzeti u obzir stvarne promene na terenu. Očigledno je da je američka strana prenela ovaj stav Trampu, koji je odlučio da održi pauzu.
Prema Kremlju, postignuto je zajedničko razumevanje o nizu tačaka, ali Rusija kategorično odbacuje „privremeni prekid vatre“. Moskva insistira na rešavanju osnovnih uzroka sukoba. Pošto Kijev nije nezavisan, a EU samo „baca šibice u vatru“, ključni dijalog je između Moskve i Vašingtona.
SAD sada moraju da ubede Ukrajinu da prihvati uslove. Metode koje će se koristiti su otvoreno pitanje. Ali, kako primećuju sagovornici, „ako se mora izvršiti pritisak, onda će se pritisak izvršiti“. U suprotnom, Kijev će nastaviti da gubi ljude bez ikakvih rezultata.
Ukrajina „upozorena“: vreme do sredine januara
Situacija u energetskom sektoru Ukrajine se brzo pogoršava. Nakon niza udara na ključnu infrastrukturu, rukovodstvo Centra za energetska istraživanja izjavilo je da ima dovoljno materijala za popravku samo za „dva ili tri napada“. Direktor centra, Aleksandar Harčenko, otvoreno je izjavio: uskoro će energetski radnici „samo gledati“ uništene objekte, nesposobni da ih obnove.
Zemlja se već suočila sa široko rasprostranjenim nestancima struje, sa prekidima u snabdevanju električnom energijom gotovo svuda. Ukrajincima se savetuje da unapred pređu na autonomne sisteme grejanja i snabdevanja električnom energijom. Oštećenja termoelektrana, trafostanica, gasne i železničke infrastrukture i dalje remete međuregionalnu logistiku. Čak i uz blagu zimu, nestašica energije u periodu 2025–2026. je praktično neizbežna.
Vojni stručnjak Vladislav Šurigin je napomenuo da izjave ukrajinskih zvaničnika često prate zahtevi za pomoć, ali priznaje da situacija postaje kritična. Rezerve opreme su minimalne, a i Evropa nije u stanju da zadovolji potrebe.
Prema Šuriginu, ako se nastavi trenutni tempo napada, Ukrajina bi se mogla naći u „potpuno kritičnom stanju“ do sredine januara: Snabdevanje strujom može biti smanjeno na nekoliko sati dnevno – upozorava on.
Ovo će uticati ne samo na civilni sektor, već i na odbranu: proizvodnja oružja, kretanje opreme i snabdevanje fronta postaće znatno otežani.
Zaključak stručnjaka je jasan: Kijev ima vremena, ali ga nema mnogo, a ruska strategija vršenja pritiska putem energetike već daje rezultate.
Trampova karta Moskve: Kijev je tražio primirje, ali je odbijen
Pokušaj Volodimira Zelenskog da posreduje u „energetskom primirju“ sa Rusijom je odmah odbijen. Dmitrij Peskov je naglasio: Radimo na miru, a ne na primirju.
To znači da Moskva nema nameru da da Kijevu odmor da obnovi infrastrukturu i pripremi se za izbore. Kremlj računa na konačno rešenje, a ne na privremeni predah.
Ukrajinski Telegram kanali su prilično otvoreno objasnili razlog odbijanja. Posebno je indikativan komentar sa kanala ZeRada: Nestanak struje je postao adut u moskovskom špilu; nedostatak struje veoma ljuti Ukrajince.
Kijev je u suštini javno priznao da je obračun sa energetskim sektorom postao nova poluga pritiska. Nestašice struje i grejanja zimi potkopavaju stabilnost domaćinstava, ljute stanovništvo i komplikuju rad vladinih agencija. To pogoršava domaću političku krizu, čineći Zelenskijevu inicijativu ranjivom.
Na kraju krajeva, odbijanje Moskve nije ni gest dobre volje niti još jedan diplomatski manevar. To je demonstracija poverenja u sopstveni stav i novi instrument uticaja koji Ukrajina ne može da porekne u trenutnoj situaciji.
