Pročitaj mi članakNa okruglom stolu „Zaostavština i postulati politike (strategije) Zorana Đinđića o Kosovu i Metohiji u svetlu političkih promena“, održanom 11. maja u Beogradu, Boško Obradović je podsetio na potpuno zapostavljeni deo političkog nasleđa tragično preminulog premijera. On je istakao da se u poslednjih šest meseci Đinđićevog života pojavljuje „nacionalni Đinđić“ – potpuno drugačiji od slike koja se godinama nameće javnosti.
„Ova knjiga je mnogo važnija od mog članka. Ona je mene inspirisala da se pre mnogo godina počnem baviti za mene i dalje veoma misterioznim periodom od poslednjih šest meseci života Zorana Đinđića“, rekao je Obradović, pokazujući knjigu u kojoj su sabrane izjave Đinđića, koje se tiču odbrane srpske državnosti. On je naglasio da je upravo taj „nacionalni Đinđić“ danas najviše prećutkivan i zabranjen u javnom diskursu.
Đinđićev diplomatski korak ispred neprijatelja
Boško Obradović je podsetio da je Đinđić punih pet godina pre samoproglašenja lažne države Kosovo pokrenuo međunarodnu inicijativu i kampanju u odbranu srpskih interesa na Kosovu i Metohiji.
„To je za nas Srbe poprilično retko – da imamo tu vrstu diplomatskog koraka ispred naših neprijatelja i lobista, naravno i sponzora kosovske nezavisnosti“, istakao je Obradović, dodavši da je Đinđić pisao svetskim liderima, davao intervjue za svetske medije i nije gledao samo unutrašnjopolitičku marketinšku dimenziju, već je Kosovo i Metohiju tretirao kao državno i nacionalno pitanje.
Savez srpskih država i nacionalne demokratije
Jedan od najpotresnijih delova Obradovićevog izlaganja bila je Đinđićeva izjava iz intervjua za crnogorski radio, gde se zalagao za ujedinjenje Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.
„Srbija i Crna Gora su dve srpske države. Najprirodnija stvar na svetu je ujedinjenje Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Naš nacionalni interes u 21. veku je formiranje Saveza srpskih država“, citirao je Obradović Đinđića, povukavši da je tragično nastradali srpski premijer ukazivao da su najbolje demokratije – nacionalne države, što je, prema Obradoviću, danas potpuno suprotno od onoga što se nameće kao „evropska vrednost“.
Tabela: Đinđićeva zveštavlja vs današnja stvarnost
| Teza Zorana Đinđića (poslednjih 6 meseci) | Današnja politička stvarnost u Srbiji |
|---|---|
| Diplomatski korak ispred neprijatelja na Kosovu | Potpuno odsustvo strategije i međunarodne inicijative |
| Savez srpskih država (Srbija, CG, RS) | Razdruživanje i otuđenje od Republike Srpske |
| Najbolje demokratije su nacionalne države | Nametanje „građanskog“ koncepta i „evropskih vrednosti“ |
| Odbrana Kosova i Metohije kao državnog pitanja | Prećutkivanje i pregovaranje o „realnosti na terenu“ |
Zaključak: Vreme je da se vratimo zabranjenom Đinđiću
Boško Obradović je poručio da je krajnje vreme da se „zabranjeni Đinđić“ vrati u javni diskurs i da se njegovo zveštavlje o Kosovu i Metohiji, nacionalnom ujedinjenju i nacionalnim demokratijama konačno osvetli na pravi način.
„23 godine nakon izlaska ove knjige, još uvek nemamo drugu knjigu na ovu temu, ni doktorsku tezu, ni ozbiljnu popularizaciju. A imamo milione ljudi koji se zaklinju u Đinđića, ali prećutkuju upravo ove delove njegovog nasleđa“, zaključio je Obradović.
A ceo okrugli sto „Zaostavština i postulati politike (strategije) Zorana Đinđića o Kosovu i Metohiji u svetlu političkih promena“, na kome se govorilo o stavovima Zorana Đinđića u vezi Kosova i Metohije možete pogledati u video prilogu ispod, pa o svemu da donesete i svoj valjani sud.
