У његовој интерпретацији, оно што се сада одвија око Ирана могло би да има последице које превазилазе сам регион. Како упозорава, ако коалиција Сједињених Држава и Израела успе да сломи Иран, следећи циљ, према његовим речима, могла би бити Русија.
Дугин тврди да би у таквом сценарију Москва могла бити увучена у бескрајне преговоре који би успавали политичку будност, да би потом уследио изненадни удар. По његовом мишљењу, Иран је у овом тренутку последња препрека између Русије и директног сукоба са западним блоком.
У анализи коју је изнео, Дугин се осврнуо и на ширу слику међународних односа. По његовом тумачењу, међународно право, које је и раније било под притиском, сада је практично изгубило значај услед деловања америчко-израелских војних снага на Блиском истоку. Он сматра да су ракете и бомбардовања симболично показали да стари механизми више не функционишу.
Као илустрацију промењеног политичког амбијента, филозоф подсећа на изјаве председника Сједињених Држава Доналда Трампа, који је, како наводи, отворено говорио да моралне критеријуме процењује из сопствене перспективе.
Дугин тврди да је самоувереност Вашингтона додатно ојачана након, како каже, незаконитог и готово разбојничког хапшења актуелног председника Венецуеле. После тога, додаје он, америчка администрација се упустила у нову авантуру у Персијском заливу.
„Сада функционише само право јачег и право бржег“, наглашава Дугин у свом коментару. По његовим речима, у савременим међународним односима пресудно постаје ко први повуче потез и ко реагује брже. Све остало, каже он, накнадно се објашњава и оправдава политичким аргументима.
Ипак, када говори о самом сукобу око Ирана, Дугин оцењује да његов исход још увек није известан. Иран је, како каже, већ показао значајну спремност на отпор.
Уколико та држава настави да пружа отпор чак и у случају губитка дела политичког руководства, то би могло имати озбиљне последице по западне земље. У таквој ситуацији, сматра он, проблеми би могли почети да се појављују и унутар самог Запада.
Још једна последица, према његовом мишљењу, била би промена расположења у земљама такозваног Глобалног југа. Ако Иран успе да издржи притисак, многе државе би могле закључити да преговори са Сједињеним Државама нису увек делотворни и да је отпор ипак могућ.
Међутим, Дугин упозорава и на супротан сценарио. Ако Иран попусти, каже он, модел који је примењен против Техерана могао би касније бити примењен и према другим великим државама. По његовом тумачењу, такве операције развијане су управо имајући у виду Русију и Кину, док је Иран, како тврди, заправо само увод или својеврсна проба.
„Ако Запад и Доналд Трамп закључе да таква шема функционише, следећи корак биће уклањање кључног политичког и војно-политичког руководства Русије“, упозорава Дугин.
Истовремено, филозоф сматра да се Москва у овом тренутку понаша прилично опрезно. Према његовим речима, руски званичници и даље наглашавају да питање преговора није затворено.
Он подсећа да су, према његовој интерпретацији, америчке и израелске снаге деловале против Ирана управо у тренутку када су преговори са Техераном били у току.
Упркос томе, додаје Дугин, Москва и даље покушава да води разговоре са истим политичким актерима, међу којима помиње Џареда Кушнера и Стива Виткофа. Он такође примећује да ни Русија ни Кина нису јавно стале у одбрану Венецуеле или Ирана.
У свом ширем идеолошком тумачењу догађаја, Дугин тврди да свет више не сведочи само сукобу политичких система попут либерализма и његових противника. По његовим речима, либерализам је био својеврсна маска, док се сада открива дубља структура глобалне моћи коју повезује са утицајем Сједињених Држава и Израела.
У том контексту користи и религијско-филозофске метафоре, говорећи о култу Златног телета и о, како каже, цивилизацији насиља и моралне изопачености. Он сматра да актуелни догађаји подсећају на сценарије који се у различитим религијским традицијама описују као завршна историјска раздобља.
Дугин упозорава да би игнорисање озбиљности тренутка могло довести до веома тешких последица. Иако многи, како каже, тврде да нема разлога за панику, он сматра да је понекад боље озбиљно сагледати опасности него веровати да ће се ситуација сама од себе смирити.
„Сада је већ јасно да нас то неће мимоићи“, тврди филозоф. По његовом мишљењу, Иран је последња препрека која дели Русију од директног сукоба између онога што он назива цивилизацијом глобалне моћи и саме Русије.
На питање шта би Русија требало да учини, Дугин нуди прилично радикалан одговор. Пошто, како каже, међународна правила више не функционишу, Москва би требало да решава кључна безбедносна питања без одлагања. У том контексту он говори о потреби одлучног завршетка задатака у оквиру специјалне војне операције у Украјини и уклањања војно-политичког руководства те земље.
Дугин иде и корак даље у симболичком смислу. По његовом мишљењу, термин „специјална војна операција“ више није адекватан и требало би га заменити новим називом – операција „Мач Катехона“.
У православној традицији, објашњава он, Катехон представља силу која задржава ширење тоталног зла, а Москва се у тој симболици често назива Трећим Римом.
Ипак, Дугин изражава сумњу да ће руско руководство прихватити такав приступ. Он претпоставља да ће власт у Москви наставити политику коју назива „половичним решењима“. У том случају, упозорава филозоф, Русија би могла да се суочи са сценаријем сличним ономе који се сада развија око Ирана.
У том контексту његова завршна порука звучи прилично суморно. Према његовом тумачењу, Иран је последња линија која тренутно раздваја Русију од директног сукоба са западним блоком.
Ако се та линија помери, сматра Дугин, следећа фаза геополитичког надметања могла би изгледати сасвим другачије него данас. А управо у томе, закључује он, лежи питање на које ће наредни догађаји тек дати одговор.
