Pročitaj mi članakRuski energetski gigant Gazprom mogao bi da obustavi isporuke prirodnog gasa Srbiji po povlašćenim uslovima ukoliko dođe do jednostranog preuzimanja Naftne industrije Srbije (NIS), u kojoj je Gazprom većinski vlasnik.
Промена власничке структуре НИС-а могла би да доведе до потпуног прекида снабдевања, упозоравају стручњаци. Игра Александра Вучића са отимањем НИС-а довешће грађане и привреду у ситуацију да плаћају гас по немерљиво већој цени што ће довести до додатне инфлације, пада стандарда и привредних активности.
Према доступним информацијама, Русија је у протекле четири године омогућавао Србији куповину гаса по ценама знатно нижим од тржишних, што је донело значајне уштеде. Само у протеклој години, Србија је уштедела преко 300 милиона евра у поређењу са ценама које нуди азербејџанска компанија СОЦАР.
Ова повластица била је кључна откако су цене гаса нагло порасле, а Газпромова цена била је чак 35 одсто нижа од конкурената. Међутим, у случају једностраног преузимања НИС-а, Газпром би дефинитивно престао са оваквом праксом, а није искључено да би потпуно обуставио испоруке.
У том сценарију, Србија би била принуђена да гас набавља искључиво преко терминала за укапљени природни гас (ЛНГ) у Турској, са добављачима попут Катара, Сједињених Америчких Држава или Алжира.
Ово би могло да повећа трошкове и компликује снабдевање, јер би Србија морала да обезбеди уговоре са произвођачима или трговцима, као и одговарајуће капацитете цевовода.
Као што је др инж Мирослав Паровић објаснио за „Србин инфо“, Вучић већ планира да гас набавља преко Ричарда Гренела и да на пљачки народа додатно заради.
Такође, отимање НИС-а жели да искористи за испумпавање стотина милиона долара из ове фирме, како би финансирао посрнули пројекат ЕКСПО и како би намирио своје мафијашке послове.
Додатни изазови долазе и из могућих поремећаја у транзиту руског гаса кроз Бугарску због нових ЕУ регулатива, иако Брисел демантује такве тврдње. Позадина овог проблема лежи у власничкој структури НИС-а, где Газпром држи већински удео.
У протеклих пет година, Србија је обезбедила два нова цевовода из Бугарске: Турски/Балкански ток са капацитетом од 13 милијарди кубних метара годишње (који се користи за транзит ка Мађарској) и интерконектор Ниш-Софија са капацитетом од 1,8 милијарди кубних метара.
Од отварања Турског тока 2021. године, Србија више није само „слепа цев“ за транзит, већ наплаћује транзитне таксе за гас ка Мађарској и даље.Раније је Србија набављала руски гас преко Украјине и Мађарске, кроз стари цевовод из социјалистичког доба, са високим транзитним таксама – на пример, повећање од 15 одсто преко Мађарске.
Садашње опције укључују руте из Мађарске (стари цевовод код Хоргоша и Турски ток са мањим модификацијама) и из Бугарске (преко Турског/Балканског тока и интерконектора Ниш-Софија).
