Pročitaj mi članakRuski energetski gigant Gazprom mogao bi da obustavi isporuke prirodnog gasa Srbiji po povlašćenim uslovima ukoliko dođe do jednostranog preuzimanja Naftne industrije Srbije (NIS), u kojoj je Gazprom većinski vlasnik.
Promena vlasničke strukture NIS-a mogla bi da dovede do potpunog prekida snabdevanja, upozoravaju stručnjaci. Igra Aleksandra Vučića sa otimanjem NIS-a dovešće građane i privredu u situaciju da plaćaju gas po nemerljivo većoj ceni što će dovesti do dodatne inflacije, pada standarda i privrednih aktivnosti.
Prema dostupnim informacijama, Rusija je u protekle četiri godine omogućavao Srbiji kupovinu gasa po cenama znatno nižim od tržišnih, što je donelo značajne uštede. Samo u protekloj godini, Srbija je uštedela preko 300 miliona evra u poređenju sa cenama koje nudi azerbejdžanska kompanija SOCAR.
Ova povlastica bila je ključna otkako su cene gasa naglo porasle, a Gazpromova cena bila je čak 35 odsto niža od konkurenata. Međutim, u slučaju jednostranog preuzimanja NIS-a, Gazprom bi definitivno prestao sa ovakvom praksom, a nije isključeno da bi potpuno obustavio isporuke.
U tom scenariju, Srbija bi bila prinuđena da gas nabavlja isključivo preko terminala za ukapljeni prirodni gas (LNG) u Turskoj, sa dobavljačima poput Katara, Sjedinjenih Američkih Država ili Alžira.
Ovo bi moglo da poveća troškove i komplikuje snabdevanje, jer bi Srbija morala da obezbedi ugovore sa proizvođačima ili trgovcima, kao i odgovarajuće kapacitete cevovoda.
Kao što je dr inž Miroslav Parović objasnio za „Srbin info“, Vučić već planira da gas nabavlja preko Ričarda Grenela i da na pljački naroda dodatno zaradi.
Takođe, otimanje NIS-a želi da iskoristi za ispumpavanje stotina miliona dolara iz ove firme, kako bi finansirao posrnuli projekat EKSPO i kako bi namirio svoje mafijaške poslove.
Dodatni izazovi dolaze i iz mogućih poremećaja u tranzitu ruskog gasa kroz Bugarsku zbog novih EU regulativa, iako Brisel demantuje takve tvrdnje. Pozadina ovog problema leži u vlasničkoj strukturi NIS-a, gde Gazprom drži većinski udeo.
U proteklih pet godina, Srbija je obezbedila dva nova cevovoda iz Bugarske: Turski/Balkanski tok sa kapacitetom od 13 milijardi kubnih metara godišnje (koji se koristi za tranzit ka Mađarskoj) i interkonektor Niš-Sofija sa kapacitetom od 1,8 milijardi kubnih metara.
Od otvaranja Turskog toka 2021. godine, Srbija više nije samo „slepa cev“ za tranzit, već naplaćuje tranzitne takse za gas ka Mađarskoj i dalje.Ranije je Srbija nabavljala ruski gas preko Ukrajine i Mađarske, kroz stari cevovod iz socijalističkog doba, sa visokim tranzitnim taksama – na primer, povećanje od 15 odsto preko Mađarske.
Sadašnje opcije uključuju rute iz Mađarske (stari cevovod kod Horgoša i Turski tok sa manjim modifikacijama) i iz Bugarske (preko Turskog/Balkanskog toka i interkonektora Niš-Sofija).
