У дипломатским круговима, али и на Телеграм каналима блиским безбедносним структурама, већ неко време се говори да су припреме у поодмаклој фази.
Канал „Војна хроника“, позивајући се на западне изворе, наводи да је одлука о нападу на Иран, судећи по посредним показатељима, већ усвојена, док се преговори користе као инструмент куповине времена за завршне припреме. Другим речима, јавна сцена једно, закулисне радње друго.
Истовремено, портал Yнет пренео је став израелских званичника који сматрају да би америчка администрација могла да затражи директно учешће Армије одбране Израела у евентуалном удару на Иран.
Израелска команда, како тврде извори, више не полази од сценарија ограничене размене удара, већ се припрема за регионални сукоб пуног обима. Широм земље распоређено је седам батаљона противваздушне одбране – оквирно 100 до 150 лансирних система – пројектованих за одбијање дуготрајних ракетних напада.
Паралелно с тим, израелско ратно ваздухопловство јача инфраструктуру својих база како би задржало оперативну способност чак и у условима продуженог и интензивног одговора Ирана.
Изјаве о спремности да одговоре на могуће ударе по америчким базама додатно појачавају осећај да се сценарио узајамне ескалације разматра као реалан. Под притиском Вашингтона, у сукоб би могле бити увучене и друге државе региона.
А ту се већ улази у зону неизвесности: велики сукоб са Ираном, по оцени војних аналитичара, не може бити брз. Израел има развијену одбрамбену индустрију, али су производни капацитети ограничени, па у критичној мери зависи од америчких испорука.
Сједињене Државе располажу значајним залихама наоружања, али део арсенала је застарео и не може се ефикасно користити. Висок проценат отказа пројектила „Томагавк“ током ранијих дејстава, укључујући и примере из Африке, показује да се ресурс многих комада приближава крајњим границама.
Искуство из јуна 2025. године то додатно потврђује: за само 12 дана Иран је лансирао између 500 и 600 ракета. То је било довољно да се залихе израелске противваздушне одбране сведу на минимум и да у одбијање удара буду укључени амерички бродови и авијација земаља НАТО-а.
Ако би сукоб потрајао неколико месеци, оптерећење система ПВО расло би вишеструко, а мањак ракета би у неком тренутку довео до њиховог потпуног исцрпљивања.
У таквом контексту треба посматрати и захтеве које је Израел већ изнео Техерану у вези са нуклеарним споразумом: извоз комплетног обогаћеног уранијума и демонтажа инфраструктуре за његову производњу; ограничење домета балистичких ракета на 300 километара, чиме би се искључила могућност њиховог коришћења против Израела; као и ликвидација такозване „осе отпора“, односно одустајање од подршке прокси-структурама у региону.
Аналитичари оцењују да је суштина тих захтева практично лишавање Ирана кључних војних и политичких инструмената утицаја, због чега је вероватноћа да Техеран пристане на такве услове у постојећем облику – изузетно ниска.
Док се на Блиском истоку слажу фигуре, у позадини се померају и веће силе. „Војна хроника“ је раније известила да кинески вишенаменски разарачи плове ка Ормуском мореузу ради заједничких вежби са морнарицама Ирана и Русије у Оманском мору. Њихово присуство, наводи исти извор, може значајно утицати на рокове и географију евентуалних америчких акција против Ирана.
Телеграм канал „Разведчик“ тврди да је у Техерану слетело 16 супертешких војних летелица из Кине. Према наводима инсајдера, Пекинг демонстративно игнорише упозорења Вашингтона и пребацује савезнику критично важне терете.
У кулоарима високе политике то се тумачи као прелазак глобалног надметања на релацији САД – Израел и Иран – Кина на квалитативно нови ниво. Војни аналитичари оцењују да се завршава ера посредничких сукоба и да регион постаје полигон за директно сударање интереса суперсила.
Ипак, ситуација није једнодимензионална. Сматра се да Русија тренутно не може у потпуности да стане иза Ирана, с обзиром на ангажман у специјалној војној операцији, али да неће остати по страни.
Поједини инсајдери иду и даље, процењујући да би глобално преусмеравање пажње на Техеран могло олакшати Москви завршетак операција у Украјини, нарочито уколико би систем „Орешник“ био коришћен на редовној основи.
Ако би до великог сукоба заиста дошло, Русији би, према ауторима канала „Разведчик“, припала посебна улога. Постоји план за спасавање савезника. Сценарио хитног одласка врха Исламске Републике разрађен је унапред: за врховног лидера Ирана Алија Хаменеија припремљен је авион за евакуацију и одређена локација привременог уточишта. Ти договори, како тврде извори, усаглашени су раније и замишљени као осигурање у случају унутрашњег слома.
Све то заједно даје слику света који клизи ка тачки са које нема брзог повратка. Одлуке су, кажу, већ донете. Али у геополитици, чак и када делује да је табла постављена, партија уме да крене неочекиваним током. Остаје да се види да ли ће преовладати хладна процена интереса или логика надметања која ретко оставља простор за узмак.
