Otkako su počeli studentski i građanski protesti u novembru prošle godine, javnost je svedočila brojnim slučajevima policijske brutalnosti i prekoračenja ovlašćenja, u kojima je policija na nezakonit način postupala prema građanima. Zajedničko za sve te događaje jeste to što do sada nijedan takav slučaj nije dobio epilog — nijedan policajac nije procesuiran, ni disciplinski ni krivično.

Тек у понеком случају тужилаштва су формирала предмете или покренула поступке, међутим, те истраге тапкају у месту, јер тужилаштва у већини случајева не могу да сазнају идентитет полицајаца. У томе их највише кочи Сектор унутрашње контроле (СУК), који би требало да прикупља доказе за тужилаштва, али ова служба то очигледно не ради.

Први, и уједно један од тежих случајева полицијске бруталности, догодио се крајем прошле године у Новом Саду, када је у полицијским просторијама претучен Илија Костић, коме је због тежине повреда морао бити ампутиран један тестис. Иако је Костић у тужилаштву навео на који начин је задобио повреде, као и да би могао да препозна нападача, истрага и даље тапка у месту, а тужилац ни после више покушаја није успео да реализује препознавање.

У Новом Саду је током пролећа дошло до веће интервенције полиције испред ДИФ-а, када је декан овог факултета Патрик Дрид покушао да уђе на блокирани факултет. Полиција је тада брутално интервенисала над грађанима који су били окупљени испред факултета, користећи палице. Један високи официр Жандармерије чупао је за косу активисту Роберта Силберхолца, и иако је постојао видео-снимак, кривична пријава коју је поднео активиста је одбачена. При том, СУК није по службеној дужности покренуо поступак.

Након овог инцидента уследило је затишје, односно полиција је све до протеста у Београду за Видовдан била делимично суздржана у употреби силе над демонстрантима.

Од Видовдана „зелено светло“ за полицију

Међутим, од Видовдана се понашање полиције знатно променило према демонстрантима. Као да је неко рекао полицији да су им од тог дана „одвезане руке“. На том протесту дошло је до сукоба полиције и грађана, где је приликом интервенције повређено на десетине грађана.

Најгоре је прошао студент Лука Михајловић, коме је полиција нанела тешке телесне повреде. Задобио је неколико прелома костију лица, а уз то је био ухапшен и притворен због наводног напада на овлашћено службено лице. Такве повреде не могу бити оправдане, све и да је студент напао полицију, а на крају се испоставило да се напад није ни догодио, јер је тужилаштво недавно одбацило кривичну пријаву. И поред свега наведеног, нико од полицајаца који су претукли Михајловића није процесуиран.

Након Видовдана, грађани су организовали масовне блокаде саобраћајница, а полиција је почела да насилно разбија блокаде.

Тих дана догодило се више случајева полицијске бруталности.

Тада је на улицама Београда почела да интервенише Јединица за обезбеђење личности и објеката (ЈЗО), којом командује Марко Кричак.

Током блокада забележено је више случајева бруталности припадника ЈЗО.

Два најпознатија су привођење једног грађанина у возило без регистрационих таблица, у којем је учествовао Кричков заменик Марко Зафировић, као и случај када су припадници ЈЗО на силу покушали да откључају телефон тако што је једна припадница ЈЗО чупала за косу студенткињу како би јој подигла главу, док је други службеник прислањао њен телефон уз лице како би га откључао. Ни у овим случајевима, упркос видео-записима и познатом идентитету полицајаца, нико још увек није процесуиран.

Није се сазнало ни ко је управљао марицама које су се пуном брзином залетеле на грађане који су блокирали једну улицу у Београду, где само пуком срећом нико није прегажен.

Након ових догађаја, у августу је СНС организовала своје присталице у Врбасу, Бачкој Паланци и Новом Саду како би „бранили“ страначке просторије испред којих су се окупљали демонстранти.

Маскирани мушкарци напали су грађане у овим, али и у још неким местима у Србији, испаљујући на њих пиротехничка средства и гађајући их каменицама и стакленим флашама. Иако је полиција била присутна на овим местима, нико од нападача није ухапшен, нити је покушано да се напади спрече.

Ови догађаји покренули су низ протеста у земљи, а полиција је готово свуда користила силу.

Случај злостављања у подруму Владе

Поново су у центру пажње били припадници ЈЗО, који су хапсили грађане по улицама. Студенткиња Николина Синђелић јавно је сведочила да је приведена код Владе и да су је припадници ЈЗО одвели у подрум Владе, где ју је, према њеном сведочењу, лично Марко Кричак шамарао и претио силовањем. И студент Душан Цветковић такође је јавно сведочио о полицијској бруталности коју је преживео заједно с Николином. Ни за ове случајеве нема никаквог епилога.

Студенткиња Александра Николић претучена је од стране једне полицијске јединице. Слика Александрине крваве главе обишла је Србију. Њој је избијено неколико зуба, а имала је и бројне расекотине по глави. Према њеној изјави, полицајци су је тукли пендрецима по глави док је лежала на земљи.

У Ваљеву је тих дана Интервентна јединица полиције (ИЈП) претукла неколико млађих момака који уопште нису пружали отпор. На видео снимцима се види да готово цео вод туче палицама и ногама младића који лежи на земљи. Касније се на друштвеним мрежама појавило још снимака, на којима се види да је тог дана више младића претучено.

У вези са овим догађајем тужилаштво у Ваљеву формирало је предмет, али и та истрага још увек тапка у месту, јер ово тужилаштво од СУК-а не добија никакве информације.

Поводом овог случаја огласио се и председник Србије Александар Вучић, који је бранио полицајце у Ваљеву, рекавши да су они целу ноћ трпели нападе демонстраната.

Ескалација полицијске репресије у Новом Саду

У Новом Саду је почетком септембра у два наврата дошло до полицијске бруталности.

Најпре је 1. септембра полиција, која је стајала испред ДИФ-а, напала грађане који су се враћали са комеморативне шетње поводом десет месеци од пада надстрешнице.

Полиција је тада напала и оне који су се у том тренутку налазили у близини факултета. Интервенција је била брутална, а полиција је користила палице којима су тукли мирне грађане. Касније је МУП правдао интервенцију наводима да су имали оперативне информације да су грађани планирали упад на ДИФ, иако пре интервенције полиције то нико није покушао.

Због овог догађаја и изостанка одговорности, 5. септембра одржан је велики протест у Новом Саду. Врло брзо је дошло до сукоба полиције и мање групе демонстраната, али су онда јаке полицијске снаге започеле бруталну и неселективну интервенцију. У разбијању протеста приведене су десетине грађана, а полиција је испалила огромну количину сузавца. Новинарка Времена била је принуђена да неколико сати лежи на земљи заједно с приведенима, иако је била видно обележена.

Од почетка протеста забележен је и рекордан број напада на новинаре од стране полиције. Више од 20 новинара је нападнуто, а још ниједан случај није расветљен.

Правдање полицијске бруталности од стране врха државе

Министар полиције Ивица Дачић и директор полиције Драган Васиљевић такође су често стајали у одбрану полицајаца који су употребљавали прекомерну силу, користећи се сличним аргументима као и председник — или заменом теза, наводећи колико је полицајаца повређено.

У најбољем случају, када се није могло бранити неодбрањиво, изјаве званичника биле су у наративу: „Надлежни ће предузети мере, а уколико је неко прекршио закон — одговараће.“

До данас, ни за један од набројаних случајева ниједан полицајац није одговарао ни дисциплински ни кривично — или бар јавност није обавештена о томе, иако би морала бити, јер су то информације од јавног значаја.

Наша редакција је у два наврата постављала исто питање МУП-у: да ли је од почетка студентских протеста против било ког полицијског службеника, по службеној дужности, покренут дисциплински или кривични поступак у вези с прекорачењем овлашћења и, уколико јесте — против колико.

МУП ниједном није одговорио на наше упите.

Izvor: danas

Oznake: JZO, policijska brutalnost, studentski protesti