Прочитај ми чланакНа градилишту новог моста преко Саве, код Старог сајмишта, који није могао да проради без потписа Горана Весића и Синише Малог, пао је кран. Један радник, држављанин Кине, изгубио је живот. Тројица су повређена. Конструкција од 350 тона се обрушила. Само пуком срећом избегнута је већа трагедија. Али ово није само несрећа. Ово је тест система — и питање ко у том систему сноси одговорност.
На градилишту новог моста преко Саве, код Старог сајмишта, 7. априла дошло је до тешке несреће у којој је, према саопштењу Министарства грађевинарства, погинуо један радник, држављанин Кине, док су још двојица радника повређена. РТС је пренео да се обрушио кран који је носио металну конструкцију тешку 350 тона.
Оно што после овакве трагедије више не може да се гурне под тепих јесте питање: ко је добио посао, ко је то платио, ко је морао да контролише радове и ко ће сада да одговара? Јер ово није пад саксије са терасе, него несрећа на једном од највећих инфраструктурних пројеката у Београду, који се од почетка води под велом тајности.
Према доступним извештајима, радове на новом савском мосту изводи кинеска државна компанија PowerChina. Исти извори наводе да су кинеске компаније на овај пројекат ангажоване без јавног тендера, на основу међудржавног споразума Србије и Кине. Јавно доступни подаци показују и ко је формално био задужен да надзире овај посао. Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда доделила је фирмама CPM Consulting и Louis Berger уговор за FIDIC инжењера и надзор над изградњом новог моста. У опису посла тог надзора стоји да треба да координише пројекат, извештава Град и Републику, проверава и одобрава документацију, контролише план заштите животне средине извођача, процењује трошкове и врши инспекцију радова. Другим речима: постојао је јасан ланац контроле који није смео да закаже.
Ко је кинеској фирми дао посао?
Ту почиње мрак. Радио Слободна Европа наводи да је Министарство грађевинарства саопштило да је посао уговорен на основу међудржавног споразума Србије и Кине, док је Н1 писао да су покушаји да се до уговора дође преко захтева за приступ информацијама од јавног значаја остали безуспешни, јер је Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда одбила да га достави. Из тога произлази да су у послу кључни државни и градски органи, али да пуна документација и даље није отворена за јавност.
Ко плаћа извођење радова?
И ту су ствари прилично јасне, макар на нивоу финансијске конструкције. Према више објављених извора, пројекат вредан око 94,1 милион евра финансира се тако што се 85 одсто покрива кредитом од око 79,9 милиона евра, док се преосталих 15 одсто обезбеђује из буџета Србије. То значи да овај посао, без обзира на кинеског извођача и затворене уговоре, у крајњој линији плаћају грађани Србије.
Најосетљивије питање је оно које си изричито тражио: да ли је погинули кинески радник био директно запослен у PowerChina или код подизвођача? На то, за сада, нема јавно потврђеног одговора. У саопштењу Министарства он је описан само као „радник, држављанин НР Кине“, а у извештајима до којих смо дошли нисмо нашли званичан документ који би потврдио да ли је био формално запослен код главног извођача или код неке подизвођачке фирме. То је једна од кључних чињеница које би истрага морала да расветли.
Зато је суштина ове приче проста и тешка: радове је изводила PowerChina; посао је уговорен кроз државно-кинески аранжман без јавног тендера; новац долази из кредита и буџета Србије; надзор су имали CPM Consulting и Louis Berger; а јавност и даље нема комплетан увид у уговоре и одговорности. После смрти радника, то више није само прича о мосту, него о систему у коме су уговори тајни, ризици јавни, а последице смртоносне.
НА КРАЈУ ШТА ЗНАМО, А ШТА НЕ ЗНАМО? КО ЈЕ ИЗВОДИО РАДОВЕ
Радове изводи кинеска државна компанија PowerChina, ангажована кроз међудржавни споразум Србије и Кине. То значи: нема класичног јавног тендера, ограничен увид јавности, услови уговора нису транспарентни.
КО ЈЕ УГОВАРАО, ПЛАТИО, СПРОВОДИО ПРОЈЕКАТ
Институција: Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре;
Ко је био министар у периоду уговарања: Горан Весић;
Финансирање изградње новог савског моста: кредит и буџет Србије;
Институција која даје паре: Министарство финансија и министар Синиша Мали.
Спровођење пројекта: Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда
Руководство Дирекције у релевантном периоду: Милан Вранић (в. д. директора) и Марија Лековић (в. д. директора). Они су били у позицији да спроводе одлуке и организују надзор.
КО ЈЕ КОНТРОЛИСАО РАДОВЕ
Надзор: фирме CPM Consulting и Louis Berger (WСП)
Њихова улога: контрола безбедности, технички надзор и FIDIC инжењер
Одговорност за надзор: Надзорни тимови ових компанија били су директно задужени да спрече ризике на градилишту.
ГДЕ СЕ ОВЕ ФИРМЕ ЈОШ ПОЈАВЉУЈУ
CPM Consulting – Ангажована на више инфраструктурних пројеката у Србији: деонице аутопутева (укључујући пројекте са страним извођачима), железничка инфраструктура (модернизације и реконструкције), сарадња са државним институцијама као надзор.
Louis Berger / WСП – надзор на инфраструктурним пројектима у Србији, пројекти финансирани међународним кредитима ангажман као FIDIC инжењер на великим системским пројектима.
Закључак:
Ове фирме нису изузетак — већ стандардни део система државних пројеката. Ако постоји надзор, а деси се оваква несрећа — онда није питање да ли је неко одговоран, већ ко тачно.
