Прочитај ми чланакТри ИТ компаније су отпустиле 500 људи у Београду у десет дана, а постоје и назнаке нових отпуштања, кажу познаваоци тржишта за „Време“. Откуд ови силни откази и шта радници могу да очекују?
Најновија отпуштања у ИТ сектору не звуче као добар показатељ за ову годину и развој домаће ИТ индустрије, која је дефинитивно већ годинама једна од потентнијих извозно-оријентисаних грана наше привреде.
Прво је италијанска Lottomatica, фирма за игре на срећу и спортско клађење отпустила 348 запослених – у једном дану, усред радног времена, да би софтверска компанија Зендеск из САД отпустила 60 људи са планом затварања фирме у Србији, а онда је отишла и америчка гејминг компанија Playstudios, где је радило око 100 људи.
„Назнаке су да се још неколико ИТ фирми у Србији спрема да отпусти део радне снаге, а ово је пре свега део глобалног таласа и има више узрока“, каже за „Време“ Зоја Кукић, једна од оснивачица Стартита. „Србија већ дуже време није ценовно-конкурентна дестинација када су у питању зараде инжењера. Иако је то показатељ да се индустрија креће у правом смеру, утиче на доношење одлука.“
На неке од страних фирми негативно утиче и то што је српски систем огрезао у корупцију, па је онима који нису „предаторски инвеститори“ често јако тешко да послују, а да то не подразумева да морају некога да потплате, каже за „Време“ Марио Рељановић, професор радног права.
Сви ће знати да кодирају, мало ко да реши проблем
Централе стране компаније ће, додаје Кукић, углавном гледати да задрже запослене у централи ако су трошкови слични, а ако је фокус на снижавању трошкова – онда се одлучују да отварају или шире развојне центре тамо где су нижи трошкови радне снаге.
„Развој АИ свакако утиче на ове промене када компаније раде дугорочна планирања, али су ове одлуке вероватно донете пре свега због тржишних услова – очекивања да ће се тражити већа профитабилност у наредном периоду и део тога са собом носи смањење радне снаге“, каже она.
Глобално гледано, потражња за програмерским позицијама је чак и у порасту, али оно сто је извесно је да ће се типови профила мењати. Тако је анализа ТруеУп.ио, платформе која се бави запошљавањем у ИТ-ију, показала да је број отворених позиција у Америци је на највећем нивоу у последње три године.
„Да бисмо као индустрија били отпорнији, треба да се усмеримо на брз одговор на АИ трансформацију“, додаје Кукић. „У овим компанијама већина наших запослених се концентрисала на развој вештине самог кодирања, а то је управо оно што је сада са вештачком интелигенцијом најзамењивије. Оно што це се више тражити у будућности је суштинско разумевање проблема у коду, системско размишљање како са техничке стране проблем може да се реши.“
АИ не тражи плату и паузу, нема ни синдикат
Највећи ефекат АИ је на јуниорским позицијама, па у неким једноставнијим областима ИТ-ија се већ глобално прича о томе да вештачка интелигенција „брише“ почетне позиције.
„Србија има експанзију ИТ-ија већ годинама, али је питање колико је припремљена на АИ“, каже за „Време“ Марио Рељановић, професор радног права. „Алгоритми могу да замене људе у тим једноставним пословима, а мање греше и не траже плату, паузу и не организују се у синдикат.“
Он објашњава да овај тренд није нов, али да ИТ тек треба да се избори са сопственом заменљивошћу и притиском. У бројним индустријама, попут текстилне, фабрике не смањују број радника јер су они повољнији од машина, додаје Рељановић.
Неки послодавци ипак не воле корупцију
Поједине фирме које су отишле су део пословања пренеле на тржишта Европске уније, где програмери свакако не зарађују мање него у Србији. Ту улазимо и у домен правне сигурности српског тржишта, а самим тим и политичког окружења.
„У Србију је дошло доста предаторских инвеститора, који су свесни да могу да буше рупе у закону и користе коруптивни систем функционисања да лакше и јефтиније послују. Ипак, имате и људе који то не желе да раде. Неки од њих ће дићи руке у борби са системом и пренети посао напоље, па чак и да им је скупље, посебно фирме које иначе пуно зарађују, а запошљавају скупу радну снагу“, каже Рељановић.
