Прочитај ми чланак

Никад Србија није имала овакву ђубрад и умоболнике на власти и тако умртвљен народ

0

Не знам ниједну државу која је толики распад система да се за 2 дана забораве поруке онима који су носиоци будућности ове наше Страдије: да могу да буду пребијани и убијани и да не долазе на факултете јер ће се кућама враћати у ковчезима.

Ове поруке породицама студената и ђака нагнале су ме да се вратим корак назад и присетим изборне пароле наркодилерске банде „Кула, наша породица“, „Бор, наша породица“, „Аранђеловац, наша породица“ итд.

Све то има дубоко болесну, психијатријску дијагнозу, јер је и узрок те појаве био психијатријски, психопатолошки.

Тек после изјава она два „министарска“ штакора, у целини разумем зашто такве пароле и такве поруке:

Банда одлично зна да су студенти ушли у готово сваку породицу. Можда не толико самим темама, колико буквално, физички.

Свака породица у Србији има дете, унука, кумче, сестрића, братанца, пасторка, комшиче које гледа од првог корака у улици, дете својих пријатеља итд. који су данас студенти.

То је огромна маса људи која је освешћена, преумљена, којој су очи  отворене и која верује своме подмлатку.

Ненормална банда је својом болесном паролом покушала да родитељима, бабама, дедама итд. наших студената поручи да нису њихова деца и унуци студенти њихова породица, већ је главни шизофреничар са својом свитом лоповчина и кримоса њихова породица.

Да не верују својој деци и унуцима, него да верују њему и његовим клошарима, јер су они који се болесно кревеље са билборда њихова „права“ породица.

Ћорак.

Кад, природно, ненормална банда није успела да се породицама и фамилијама студената наметне као род најрођенији, род ближи од рођене деце, прибегла је још екстремнијем и болеснијем покушају:

Поручила је породицама ђака, будућих студената, да, кад већ нису хтели да умоболну банду прихвате као своју најближу породицу, буду спремни да ће им се ти њихови студенти са државних факултета враћати у мртвачким сандуцима.

Јер, освета.

Никад у историји свога постојања и трајања ова намучена земља није на себи држала већу ђубрад и перфидније умоболнике.

И никад, такође, на себи није држала апатичнији, умртвљенији и заглупљенији народ, лишен основног људског нагона – нагона самоодбране и самоодржања.

Примарне ове нагоне имају чак и животиње. Једино их ојађени, заблентављени Срби немају.

Зато ови горњи и постоје. И само раде свој посао.