Iran je udario na Tel Aviv. Iako protivvazdušni sistem Gvozdena kupola i dalje presreće većinu projektila, ni on ne može sve. Kako funkcioniše ovo oružje koje zovu „životnim osiguranjem“ Izraelaca?

После напада Израела, Иран је лансирао нападе из одмазде. Са више пројектила погођен је Тел Авив. За сада није пријављено да је неко погинуо, али су десетине људи повређене.

Пројектили, дакле, ту и тамо пробијају и Гвоздену куполу, израелски систем противваздушне одбране који важи за најбољи на свету.

Шта он може и зашто се ипак размишља о замени?

Како изгледа израелска ПВО?

Иако се најчешће пише о „Гвозденој куполи“ – јер она има највише посла – Израел противваздушну одбрану темељи на још два система.

„Давидова праћка“ треба да обара ракете средњег домета, дронове и крстареће ракете. Систем „Стрела“ прати пак ракете дугог домета.

Гвоздена купола је најактивнија јер обара ракете кратког домета и артиљеријске пројектиле, а њима се најчешће гађа Израел. У припреми је и ласерско одбрамбено оружје.

Како ради Купола?

Систем има три дела – радар, контролни центар и бацач ракета. Све се дешава у пар секунди, јер, рецимо при ракетирању из Појаса Газе, пројектили лете између 15 и 90 секунди, зависно од дела Израела који се циља.

Купола лансира одбрамбену ракету само када радар и контролни центар – и једно и друго се налази на камионима – прорачунају да ракета иде ка граду или селу. У близини мобилног радара налазе се четири лансирне јединице опремљене са по двадесет ракета домета од четири до седамнаест километара.

Рачуна се да један овакав систем може да заштити површину од 150 квадратних километара, што одговара граду средње величине. Истовремено може да забележи шест непријатељских ракета.

Одбрамбени пројектил је јури по небу и експлодира у близини, уништавајући тако и пројектил нападача. Тада и даље постоји опасност од крхотина које падају из ваздуха, мада интелигентни пројектили теже да униште ракету ван насељеног места.

У Израелу је укупно десет оваквих система. Неки стручњаци кажу да би боље било да их је тринаест, јер би тако могла да се покрије читава територија.

Колика је успешност система?

Произвођач, државни Рафаел Адванцед Дефенце Сyстемс, тврди да је квота успешности око 90 одсто.

Када је Хамас ракетирао Израел – рецимо у октобру 2023. наводно око три хиљаде пројектила – идеја је била једноставна: преоптеретити Куполу. Хамас има рудиментарне пројектиле, често непрецизне, али ако их је много, онда ни Гвоздена купола не стиже све.

Колико то кошта?

Осим ограниченог капацитета, постоји још један разлог што Гвоздена купола обара само оне ракете које лете ка насељеним местима или важној инфраструктури.

Јер, сваки испаљена противваздушна ракета наводно кошта око 50.000 долара. Цена једне батерије Куполе је између 40 и 70 милиона долара.

Од када је у употреби?

Идеја за овакав противракетни систем се први пут појавила средином деведесетих. У то време је на Израел почела да пуца исламистичка паравојска Хезболах, тада стационирана искључиво у Либану.

Али концепт Гвоздена купола је стварно покренут тек 2004, када је бригадни генерал Дени Голд преузео вођство војног истраживања и развоја одбране у Израелу. Затим је 2007. стигао налог да се развије одбрамбени штит. У функцији је од 2011. године.

Прва Гвоздена купола постављена је у марту 2011. код града Бершеве, око 40 километара од Појаса Газе. Од тада се живот многих Израелаца променио.

Међутим, чак и Голд који је смислио Куполу, рекао је једном да су се многи Израелци опустили и да се превише ослањају на противваздушну одбрану.

„Одбрана је комбинација Гвоздене куполе, сирена и опсежних обавештајних операција. Сва три нивоа се узајамно подржавају. Али, људи не би требало да седе код куће и не раде ништа, мислећи да ће одбрамбени штит над главама све без грешке да среди“, навео је он.

Стижу ласери?

Иста државна фирма која прави Куполу ових дана је представила ново противваздушно чудо звано „Гвоздени зрак“. На њему је радио и амерички концерн Лоцкхеед Мартин.

Принцип рада је сличан, само што је у питању ласерско оружје. Посебно би требало да буде ефикасно против јата дронова, каква нису постојала када је развијана Гвоздена купола.

Огромна предност ласера је то што је битно јефтинији. Један хитац наводно кошта највише две хиљаде долара. Муниција је у теорији неограничена.

Још се не зна када ће батерије Гвозденог зрака бити спремне за употребу.

Izvor: dojče vele

Oznake: Gvozdena kupola, Izrael, Iran, Tel Aviv