Pročitaj mi članak

Nevidljivi problem Srbije: Porast upotrebe lekova za smirenje i psihičke poremećaje

0

U Srbiji raste upotreba lekova za smirenje i psihičke poremećaje, a dostupni zvanični podaci pokazuju značajan porast prometa antidepresiva i benzodijazepina poslednjih godina.

Међутим, неформална употреба лекова, која се често обавља преко породице, пријатеља или познаника, остаје ван статистике и представља потенцијални здравствени ризик.

Званични подаци

Према истраживању објављеном у Гласнику јавног здравља 2022. године, у периоду од 2006. до 2019. године промет бензодијазепина и антидепресива у Србији је забележио значајан пораст. На пример, у 2019. години промет бензодијазепина износио је 126 дефинисаних дневних доза (DDD) на 1000 становника дневно, што представља повећање од 33% у односу на 2006. годину. Сличан тренд забележен је и код антидепресива.

Неформална употреба лекова

Према анегдотама и разговорима са грађанима, велики број људи прибегава лековима без рецепта како би ублажили стрес, анксиозност или несаницу. Многи студенти и млади користе лекове за концентрацију или смирење пред испите и јавна излагања.

Таква пракса повећава ризик од зависности, предозирања и опасних интеракција са другим лековима.

Ризици и последице

Медицински: Неправилан начин коришћења и интеракције са другим лековима могу довести до озбиљних здравствених проблема.
Психолошки: Лекови пружају само привремено олакшање, не решавајући основни проблем менталног здравља.
Друштвени: Масовна неформална употреба указује на недостатак доступне и квалитетне психијатријске и психологијске помоћи у земљи.

Стручњаци истичу да је потребно:

Повећати доступност психологичке и психијатријске подршке у урбаним и руралним срединама.
Спроводити кампање за подизање свести о ризицима самосталног узимања лекова.
Јачати контролу промета лекова на рецепт и праћење њихове дистрибуције.
Неформална употреба лекова за смирење и психичке поремећаје у Србији није само здравствени проблем – она указује на системски недостатак подршке за ментално здравље.

Едукација јавности, боља доступност стручњака и регулација лекова кључни су кораци у решавању овог проблема.