Nemački list Frankfurter Algemajne Cajtung (FAZ) objavio je kritički tekst o rekordnom koncertu Marka Perkovića Tompsona, u kojem upozorava na prisustvo krajnje desničarskih parola i rehabilitaciju ustaškog režima usred Zagreba, pred stotinama hiljada ljudi.

Под насловом „Десничарске пароле на највећој хрватској позорници“, аутор Михаел Мартенс пише да је Томпсонов концерт, одржан у суботу на загребачком Хиподрому, био више од музичког спектакла – био је огледало дубоко укорењених историјских контроверзи и друштвених подела у Хрватској.

Према речима организатора, на концерту се окупило више од 500.000 људи, иако је могуће да је број био и мањи. У сваком случају, реч је о највећем концерту у хрватској историји, а аутор ФАЗ-а напомиње да је то, осим бесплатних догађаја, један од највећих концерата у европској историји.

Мартенс подсећа да Томпсонова најпознатија песма „Боjна Чавоглаве“ почиње покличем „За дом спремни“, што је била службена парола усташког режима Анте Павелића, Хитлеровог савезника на Балкану током Другог светског рата.

На концерту у Загребу, наводи ФАЗ, стотине хиљада људи узвраћале су са „спремни“ на Перковићев поклич, а аутор то упоређује са „хрватском верзијом Хајл Хитлер“.

У тексту се наводи да је током петогодишњег терора НДХ убијено скоро 500.000 људи, међу којима више од 300.000 Срба, као и Јевреји, муслимани, Роми и Хрвати. Више од 80.000 људи убијено је само у логору Јасеновац, који ФАЗ назива највећим логором смрти који нису водили Немци.

ФАЗ подсећа на Томпсонове контрадикторне изјаве о поздраву „За дом спремни“ и његову тврдњу да тај слоган има старије корене. Ипак, аутор истиче да се он данас не може одвојити од фашистичког контекста из периода 1941–1945, баш као што се, на пример, израз „Jedem das Seine“ („Свакоме по заслугама“) не може одвојити од концентрационог логора Бухенвалд.

У тексту се упозорава и на забрињавајуће резултате истраживања загребачког Института за друштвена истраживања, према којем трећина младих у Хрватској верује да је НДХ само „штићила интересе Хрвата“.

Томпсон, који од 2019. не даје интервјуе, одбио је да одговори на питање шта мисли о Павелићу, рекавши само: „То бих задржао за себе.“

Аутор закључује да је Перковићева метода једноставна – рећи нешто двосмислено, затим тврдити да је погрешно схваћен или негирати да познаје историјски контекст онога што изговара. Тимe препушта публици да „доврши поруку“. Његов пословни модел већ деценијама је исти: коришћење свог угледа домољубног патриоте не само ради зараде, већ и у сврху рехабилитације усташког режима.

ФАЗ критикује и политичку подршку Томпсону. Наводи да је премијер Андреј Пленковић дошао на генералну пробу и фотографисао се с певачем, а да су присутни били и министар унутрашњих послова Давор Божиновић и министар одбране, који су концерт назвали „слављем заједништва и домољубља“.

Важну улогу, пише ФАЗ, има и Католичка црква – пензионисани бискуп је читао молитву путем видео-екрана, иако сам Перковић није познат по нарочитој религиозности.

ФАЗ закључује да Томпсонов концерт и даље поларизује хрватско друштво. Док стотине хиљада људи славе његов спој кичa, ратне романтике, католицизма и историјског ревизионизма, готово једнак број грађана га одлучно одбацује, пише Index.hr.

Oznake: analiza, koncert, nemački list, tompson, ustaše, fažizam