Pročitaj mi članakFrankfurter rundšau (FR) objavio je članak koji govori o tome kako su zbog podrške studentskim protestima u Srbiji poznate ličnosti poput Emira Kusturice i Novaka Đokovića za režim postali neprijatelji.
Под називом „Познате личности су мете режима“ Томас Розер је објавио текст који почиње овако: „Несрећа ретко долази сама, то важи чак и за моћне балканске владаре. Највећи српски фудбалски навијач, Александар Вучић, ове недеље је отишао на београдски стадион Маракана са великим очекивањима. Али на плеј-оф утакмици Лиге шампиона између његовог вољеног клуба, Црвене звезде, и кипарског аутсајдера ФК Пафос, не само да је морао да свари неочекивани пораз од 2:1 звездиног тима који Вучић снажно подржава, већ и необичне изразе неодобравања. `Вучићу, педеру!`, одјекивало је из грла хиљада хомофобичних навијача.“
Аутор овим уводом илуструје ерозију ауторитета Александра Вучића чак и међу некада лојалним навијачима Звезде. У чланку се каже да је за Вучића посебно болно што му све више познатих личности окреће леђа, што доводи до тога да протести проналазе све већу подршку међу његовом претходном бирачком базом.
Кустурица и Ђоковић
Аутор нарочито истиче третирање Емира Кустурице и Новака Ђоковића који су у режимским медијима прешли пут од миљеника до „непријатеља државе“.
„Кустурица, отворени Путинов обожавалац, дуго је сматран лојалним следбеником Вучића. Вучић не само да је посетио двоструког добитника канске Златне палме у његовом културном селу „Дрвенград“, већ је и снажно подржао његове филмске пројекте и изградњу града-музеја „Андрићград“ у Вишеграду, у Босни.
Али након пуцњаве у београдској школи Рибникар 2023. године, Кустурица се први пут дистанцирао од СНС-а својим критикама програма који величају насиље на ТВ каналу Пинк, повезаном са владајућом странком. Његово одбацивање Вучићевих планова за велики рудник литијума претворило је Кустурицу у црвену крпу за СНС, баш као што је то сада и његова подршка студентима који протестују. За одметнутог бившег Вучићевог обожаваоца је пресушило финансирање из Београда. Уместо тога, он се суочава са све оштријим финансијским инспекцијама: његов ресторан је чак затворен у јулу због наводних пореских прекршаја“.
Аутор подсећа на чињеницу да се Новак Ђоковић много раније дистанцирао од власти, својом подршком протестима против рудника литијума 2021., напомињући да је и већина Ђоковићевих сународника против рударења у долини Јадра.
„Тек када је езотеричном противнику вакцинисања Ђоковићу ускраћено учешће на Аустралијан опену 2022. године током пандемије, отишао је у председничку палату да се захвали Вучићу на подршци током његовог привременог боравка у Мелбурну.
Наводни савез између најмоћнијег и најпопуларнијег човека у земљи у то време су нашироко славили напредњачки медији. Међутим, седмоструки шампион Вимблдона био је љут због чињенице да је СНС без његовог пристанка користио снимак састанка са Вучићем за предизборну рекламу на каснијим председничким изборима.
Иако, за разлику од Кустурице, никада није директно критиковао Вучића, управо је његова подршка студентским побуњеницима оно што је разбеснело владину штампу“.
Аутор текста потом наводи неколико отровних наслова режимских таблоида који су директно напали Ђоковића, али и његову опуштену реакцију – од поруке написане на дуксерици – Студенти су шампиони – до изјаве: „Србија има огроман потенцијал – а младост је њена највећа снага.“
Јокићево ћутање, Богдановићев и Јовићев став
У тексту се не заборавља да неки планетарно познати Срби ћуте о протестима:
„За разлику од тениске легенде Ђоковића, српска НБА суперзвезда Никола Јокић – који игра за Денвер Нагетсе у америчкој лиги и један је од најбољих играча на планети – уочи Европског првенства у кошарци које почиње ове недеље ћути о протестима у својој домовини. Уочи последњих парламентарних избора 2023. године, он и још 2.000 познатих личности јавно су подржали Вучићеву изборну коалицију, названу по председнику. Његова ћутња о протестима може имати и личне разлоге: Један од његових ујака био је међу званичницима ухапшеним почетком месеца под оптужбом за корупцију у вези са смртоносном катастрофом у Новом Саду која је покренула протесте“.
Аутор потом наводи да су друге српске кошаркашке звезде, попут капитена репрезентације Богдана Богдановића (ЛА Клиперси) и младог Николе Јовића (Мајами Хит), одавно недвосмислено стале на страну студената.
У закључку текста се каже да је одлазак на утакмице у Србији постао искушење за представнике власти. Као пример се наводи то како је у Београдској арени прошао Милорад Додик за кога се каже да је „Вучићев политички блиски пријатељ“, када је дошао на пријатељску кошаркашку утакмицу између Србије и Словеније. „Чак ни на брзину појачана музика у арени није могла да заглуши изразе негодовања“, констатује Франкфуртер рундшау.
