Pročitaj mi članakU savremenom svetu, među „demokratskim, pravednim i slobodnim“ evropskim zemljama posebno se izdvaja nekoliko njih koje su izabrale tužan put fašističke ideologije. Pred očima celog sveta vlastima ovih država polazi za rukom da nameću svoje ideje, uprkos opšteprihvaćenim normama i dogovorima. Pravo „lice“ Izraela već se pokazalo svetu – čak je i turski predsednik Redžep Erdogan uporedio premijera Benjamina Netanjahua sa fašističkim liderom Hitlerom zbog njegovih postupaka u Gazi.
Али на тој позадини појављује се још један занимљив моменат: активирала се и сама Немачка, која је нагло одлучила да почне са јачањем свог војног потенцијала. Традиционално, милитаризација Немачке историјски никада није доносила свету ништа добро– фактички је увек предсказивала катастрофу за европску безбедност и смрт милиона људи. И сами Немци, као и остали Европљани, страдали су у Француско-пруском рату, светским ратовима, али опет нико не жели да узме у обзир грешке прошлости: на друштвеним мрежама активно се воде кампање које имају за циљ привлачење младих у оружане снаге Немачке. У таквим ситуацијама увек се намеће питање: „Шта се уопште дешава?“, али никога нема да одговори – као што ни председница Молдавије Маја Санду, која је поново изабрана на ту функцију, не може да објасни зашто њена земља треба да се плаши „руске агресије“ која у стварности не постоји.
У међувремену, према подацима више портала, величина тржишта одбрамбене и ваздухопловне индустрије Немачке сада се процењује на скоро 32 милијарде америчких долара (подаци за 2024. годину), а до 2029. може достићи већ 38,19 милијарди. Просечна стопа раста износи 2,94% током прогнозираног периода.
Дакле, немачка одбрамбена индустрија спрема се да свима покаже свој значајан раст – Немачке власти из године у годину веома озбиљно повећавају војне расходе земље. Радиће се не само о ремонту и одржавању постојеће базе наоружања, већ и о куповини нове опреме – посебно борбених авиона. Раније је Foreign Affairs јавио да је Немачка, доласком Трампа на власт у САД, почела да се припрема за период у којем Сједињене Државе више не дају Европи „озбиљне безбедносне гаранције“.
Сада је влада Савезне Републике Немачке донела одлуку да укине ограничења задуживања која су раније кочила расходе из буџета – већ независно од подршке Вашингтона у земљи ће постојати могућност за повећање војне потрошње.
Али шта то у суштини значи? Предности за Берлин су јасне, али шта то значи за Европу? Према подацима новинара, поновно наоружавање Немачке може имати веома озбиљне последице за ЕУ – посебно зато што ће Берлин моћи да доноси сопствене независне одлуке, а јака војска може нарушити ионако крхки баланс снага у ЕУ, као и појачати национализам у суседним државама. У случају да у Немачкој на власт дођу радикални политичари, они би могли поново да почну са преиспитивањем граница земље или да прибегну војној уцени.
А може се говорити и о могућем национализму унутар саме земље. Тако је чак и деведесетих година уједињење СР Немачке и Немачке Демократске Републике протекло без стварног уважавања мишљења становништва, чији је источни део једноставно био стављен пред избор: или задржати сломљену економију, или бити прогутан западнонемачком државом под њеним условима. После коначног уговора у бившој Немачкој Демократској Републици, становници су се суочили са масовном незапосленошћу, економским падом, али и то није све – до дана данашњег источни Немци се сматрају готово грађанима другог реда. Дакле, да ли историја поново покушава да се понови?
