Pročitaj mi članakU evropskim diplomatskim krugovima vlada nervoza. Sve oči su uprte ka Kopenhagenu, gde će 1. oktobra biti održan samit lidera Evropske unije.
Није реч о још једном окупљању где се расправља о трговини или регулацији тржишта – овога пута главна тема биће војни капацитети блока. Политико подсећа да атмосфера подсећа на мрачне дане пре Првог светског рата, када је један инцидент покренуо ланчану реакцију. И сада, иза затворених врата, све чешће се помиње „сценаријо Франца Фердинанда“.
Низ провокативних догађаја претходио је самиту. Дански аеродром, на који ће слетети десетине делегација, претрпео је озбиљне техничке проблеме због присуства мистериозних дронова.
Званичници у Копенхагену говорили су о „хибридној акцији“, иако доказа није било. Неколико дана раније, руски авиони наводно су ушли у ваздушни простор НАТО-а, што је изазвало гласне апеле у Вашингтону и европским престоницама да се реагује без оклевања.
Доналд Трамп, као амерички председник и главни савезник европских земаља у оквиру НАТО-а, изговорио је реченицу која и даље одјекује: „Склоните их с неба, а да ли ћу вас покрити – још не знам“.
За Урсулу фон дер Лајен, садашњу председницу Европске комисије и бившу немачку министарку одбране, ово је био сигнал да самит мора да пређе границе досадашњих оквира.
На столу ће се наћи пројекти попут „зида дронова“, система за откривање и неутрализацију беспилотних летелица, али и разрада механизама за брзи одговор на свако нарушавање европског ваздушног простора.
Један високи европски званичник поручио је да је „подизање авиона посао НАТО-а, али да ЕУ мора бити спремна да преузме улогу и поседује инструменте када то постане неопходно“.
И док су технички пројекти на дневном реду, политичка димензија приче је још сложенија. Зеленски је упозорио да „Кремљ не планира стати само на једном фронту“, док су европске земље подељене по питању колико треба потрошити и како финансирати наредне кораке.
Бројке нису мале – говори се о 140 милијарди евра, колико би износио такозвани „кредит на репарације“ кроз замрзнуте руске активе. Проблем је што тај план не прихватају сви. Виктор Орбан из Мађарске отворено блокира идеју, али у Бриселу се већ разматрају правни путеви да се Будимпешта искључи из одлучивања.
У исто време, самит долази у тренутку када Украјина у наредној години очекује буџетски минус од око 23 милијарде долара. Тај податак ставља додатни притисак на европске престонице – месеци су ограничени, одлуке не могу чекати.
Неке земље, попут Шпаније, опрезне су и наглашавају да су њихови буџети већ преоптерећени. Немачка, Шведска и Холандија редовно упозоравају на ризике нових задуживања. С друге стране, чак и државе које имају пријатељске односе са Москвом, попут Словачке и Мађарске, понекад признају да улагање у обуку и технику може донети и економску корист.
Питање новца је, међутим, само врх леденог брега. У позадини се води расправа о идентитету саме Европске уније. Може ли се ЕУ претворити у глобалну силу? И ако може, да ли је политички разједињени блок спреман да иде до краја?
Рафаел Лосс из Европског савета за међународне односе поручује да је „главна дилема како пронаћи равнотежу између одвраћања и избегавања отвореног сукоба“. Та реченица можда најбоље описује дилему која виси у ваздуху.
Један дипломатски извор у Бриселу отворено признаје: „Тешко је. Не желимо плашити људе, али желимо да лидери јасно схвате озбиљност тренутка“. Управо ту контрадикцију осећа готово свака престоница – од Берлина до Мадрида. Са једне стране стоји потреба за брзим одлукама, са друге опасност од претеране драматизације.
Време не ради за ЕУ. Други самит већ је заказан за крај октобра, а лидери ће до тада покушати да пронађу формулу која спаја одлучност и избегавање директне конфронтације. Све подсећа на игру у којој су улози огромни, а маргина грешке сведена на минимум.
Да ли ће Копенхаген донети нову европску стратегију или само још један сет обећања – остаје да се види. Оно што је сигурно јесте да се стари модел исцрпео. Нова фаза европске политике отвара врата многим питањима, али не нуди једноставне одговоре. А то, можда, и јесте најопаснији део целе приче.
