Прочитај ми чланакУ народу је познат још и као „владика Вашингтона”, мада је његова стварна територија од Мејна на северу па све до Флориде на југу. Пре тога, харао је он далеком земљом кенгура, те је тамо остао упамћен као једини владика на чијој хиротонији није учествовао патријарх. Било је то због тога што је патријарх Павле врло добро знао са ким има посла. Због тога је три године заредом гласао против и стављао вето на његов избор. Четврте године, када су прегласали патријарха, Павле је само рекао:
„Ето вам га”…
Ево, и дошао нам је…
Иринеј Добријевић, човек је то који је владика постао након 216 сати искушеништва, а иза себе је оставио траг разарања од Аустралије до Америке. Он данас сече главе свима који не миришу на одцепљење СПЦ и осталих националних цркава у дијаспори и противе се стварању нове Америчке Православне Цркве, директно под директивом и контролом Васељенског патријарха Вартоломеја.
Онај ко се усуди да помисли другачије и успротиви се, уклањању српских обележја из СПЦ које су сами наши Срби градили, експресно се претвара у мету Иринеја Добријевића. После прећења изопштавањем из цркве и забраном причешћа, Иринеј је ствари подигао на виши ниво. Тако је у недељу ујутру, испред Саборне Цркве Светог Саве у Кливленду, у америчкој држави Охајо, на народ послао полицију. Његови послушници, који су се пробили међу побуњени народ, почупали су надзорне камере у припрати цркве.
Нешто раније, Иринеј је издао службени акт протојереју Драгославу Косићу, пароху управо овог храма, те га обавестио да га разрешава дужности надлежног свештеника његове парохије. Због бриге како ће народ прихватити вест о наглом премештају свог свештеника, Иринеј није хтео да дозволи оцу Драгославу да служи бар још једну недељну литургију и поздрави се са својим народом.
Изабрао је баш 31. октобар да га разреши, баш на дан Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског. Или је можда Иринеј тај датум изабрао због „ноћи вештица.” Отац Драгослав ће од 1. децембра бити пребачен у Џонстаун у Пенсилванији у цркву Светог Николаја. У мочварном Џонстауну, скоро да и нема више Срба, али још постоји мали број оних који се труде да сачувају шта су им преци у аманет оставили. Ту се слабо чује српски језик, па је то идеално место да лекцију науче сви они који превише користе српски у својим богослужењима и беседама.
Месец новембар остављен је оцу Драгославу као казна, али и опомена за све остале који се супроставе челичном вођи. То што овај свештеник има супругу и четворо деце није Иринејев проблем. Евакуација треба да се обави по хитном поступку пре него што сами парохијани дођу себи. Џонстаун је постао нека врста казне неподобним свештеницима, јер је Иринеј на исто место хтео да пошаље и оца Живојина Јаковљевића из Њујорка. Овај свештеник „одважио” се да затражи заштиту патријарха и Синода СПЦ, након што је одбио да исплати 8 милиона долара Иринејевом пријатељу, једном архитекти из Аустралије за посао који никад није ни урађен.
Иринеј је задужио никог другог него свештеника Милана Пајића из суседног градића Акрона да изврши ову срамну примопредају и спроведе у дело њен срамни чин. Свештеник Милан, због страха да не би и сам постао следећа мета, заборавио је на 30 година дуго пријатељство са свештеником Драгославом и његовом породицом. До пожурене примопредаје још није дошло јер су је спречили огорчени парохијани који су блокирали и цркву и парохијску кућу.
Како ће свештеник Пајић да одради посао и сачува тек наново добијено место Кливлендског намесника за којим је из сенке чезнуо, а са којег је исто због неподобности по казни скинут свештеник Драган Гороњић, време ће показати. За сада је познато да свештеник Милан Пајић оштрим оком прегледава петицију подршке оцу Драгославу и строго критикује своје парохијане који су се усудили да је потпишу.
До које крајности Иринејеви послушници иду, показују интервенције полиције на народу и у Њупорту и Флориди, а у октобру је уценио чланове управе Цркве Светог Димитрија у Акрону, присиливши их на званично извињење пошто су тражили изузеће из његове епархије.
На место оца Драгослава у Кливленд долази Драган Вуковић, народу познатији као дежурни интернет лобиста владике Иринеја, за време нереда и побуне народа у Њујорку. Драган Вуковић је због свог неуморног залагања у брањењу владике Иринеја добио привремено место баш у Џонстауну, уз обећање да следи нешто боље чим се укаже прилика.
Овим потезом, Саборна Црква Светог Саве у Кливленду имаће свештеника који ће по сваку цену бити послушан свом владици, макар се то косило и са послушањем Богу. Успут ће добити и директан приступ црквеној каси и позамашној оставштини цркве једног преминулог некадашњег парохијанина, у износу од преко милион америчких долара.
Већ је увелико писано о Иринеју и његовој наредби и сечи шуме на имању манастира Нова Марча. Дрвеће је Иринеј продао, без икаквог положеног рачуна, док епархија грца у дуговима. Не зна се ни где је нестао приход са донаторске вечере коју је управо он организовао за обнову манастира. Због неурачуњивог понашања овог „пастира” огласио се и амерички новинар Русел Гордон. Он је напоменуо да га је деведесетих година, тада јеромонах Мирко Добријевић, спречавао да дође у БиХ и свету исприча српску страну рата. Гордон је касно схватио да Иринеј никад није ни радио за српске интересе. Његова велика блискост и сарадња са Клинтоновима и Олбрајтовом у оно време, више није тајна.
Срби у САД-у су убеђени да је Иринеј потпуно изгубио контролу и морао негде да искали свој бес, јер га је напустила његова најновија нада. Ради се о добро познатом свештенику са друштвених мрежа, др Александру Прашчевићу. Прашчевић је након само пар месеци служења у америчкој држави Конектикат, побегао за Србију. Званичан разлог за овај нагли ударац није дат, али претпоставља се да су свештеник Александар и његова попадија били забринути због нагле пажње и љубави.
Као да сви ти силни загрљаји и нису били баш добронамерни и очински…
