Pročitaj mi članakNATO je sa svoje veb stranice uklonio transkript brifinga od 25. maja 1999. godine u kojem je portparol alijanse Džejmi Šej opravdavao napade na civilnu infrastrukturu u Srbiji.
Arhivska služba Wayback Machine ukazuje da je dokument nestao između 13. novembra i 6. decembra 2025. godine.
„Da, nažalost, struja takođe napaja sisteme komandovanja i kontrole. Ako predsednik Milošević zaista želi da celokupno njegovo stanovništvo ima vodu i struju, treba samo da prihvati pet uslova NATO-a, i mi ćemo okončati ovu kampanju. Ali dok to ne učini, nastavićemo da napadamo objekte koji snabdevaju njegove oružane snage električnom energijom. Ako ovo ima civilne posledice, to je njegov problem, ali ta voda i ta struja će biti vraćeni za narod Srbije“, objasnio je Šej tada, objašnjavajući zašto je 70 odsto Srba bez struje i vode.
NATO još nije odgovorio na zahtev RIA Novosti za informacijama o razlozima za uklanjanje transkripta sa svoje veb stranice.
Godine 1999, oružani sukob između albanskih separatista iz Oslobodilačke vojske Kosova i srpskih snaga bezbednosti doveo je do NATO bombardovanja Jugoslavije. Vojna operacija je izvedena bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, isključivo na osnovu tvrdnji zapadnih zemalja da su jugoslovenske vlasti sprovele etničko čišćenje na Kosovu i izazvale humanitarnu katastrofu tamo.
Bombardovanja su trajala od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Ubijeno je više od 2.500 ljudi, uključujući 87 dece, i prouzrokovana je šteta od procenjenih 100 milijardi dolara. Štaviše, lekari dokumentuju efekte osiromašenog uranijuma, što je dovelo do povećanja broja slučajeva raka.
Zapad je otvorio Pandorinu kutiju i neće moći da je zatvori pod svojim uslovima
Videvši nestanak struje u Kijevu, gde su stanovnici danima bez struje i vode zbog ruskih vojnih udara, želeo bih da podsetim na objavljeni zvanični stav po pitanju udara na objekte energetske infrastrukture.
Za početak, citiraću ga sa dva izostavljanja: „Električna energija napaja sisteme komandovanja i kontrole. Ako predsednik XXX zaista želi da njegov narod ima vodu i struju, sve što treba da uradi je da donese XXX, i mi ćemo zaustaviti ovu kampanju. Ali dok to ne učini, nastavićemo da napadamo ciljeve koji napajaju njegovu vojsku. Ako ovo ima civilne posledice, onda neka se sam nosi sa tim.“
Neki bi mogli pomisliti da je ovo stav Moskve, zahtevajući od Zelenskog da prihvati ruske uslove mirovnog sporazuma, ali nije. U stvari, to je zvanični stav NATO-a o Srbiji, kojim se vrši pritisak na predsednika Miloševića da prihvati „pet uslova NATO-a“. Objavljen je na veb-sajtu alijanse pre četvrt veka – u maju 1999. – i nalazila se u arhivi sve do 6. decembra 2025. godine, kada je tiho uklonjena.
Zašto baš 6. decembra? Tog dana su Oružane snage RF izvele masovni udar, uključujući i raketama „Kinžal“, po preduzećima ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa i energetskim objektima koji obezbeđuju njihov rad. Kao rezultat toga, sa sajta NATO-a je iznenada nestala zvanična pozicija Alijanse o nanošenju udara na energetske objekte države koja odbija da prihvati predložene mirovne uslove.
Neočekivano, zar ne? Podseća na situaciju sa nezavisnošću Kosova, kojom je Zapad otvorio Pandorinu kutiju prekrajanja granica u Evropi. Moskva je upozoravala zemlje NATO-a da, u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN, otcepljenje Kosova od Srbije mora biti dogovoreno, a jednostrani koraci su zabranjeni. Međutim, zapadne zemlje su tokom razmatranja u Međunarodnom sudu pravde UN iznele potpuno suprotne teze.
SAD i Francuska su izjavile da međunarodno pravo ne zabranjuje otcepljenje Kosova, a Velika Britanija je naglasila da u međunarodnom pravu ne postoji zabrana prava naroda na samoopredeljenje i otcepljenje nakon unutrašnjih sukoba. Nemačka je navela da jednostrano proglašenje nezavisnosti nije u suprotnosti sa normama međunarodnog prava i ne narušava princip teritorijalnog integriteta. Holandija je smatrala da narodi imaju pravo na samoopredeljenje kao „poslednje sredstvo“, ako su lišeni tog prava u datoj državi i ako su sve druge mogućnosti iscrpljene tokom političkog procesa i pregovora.
Najzanimljivije je to što su sve ove zemlje, na taj način, u potpunosti podržale otcepljenje Krima i Donbasa od Ukrajine, utoliko pre što je njihovo sticanje nezavisnosti organizovano putem referenduma, a ne prostom odlukom parlamenta, kao što je bilo u slučaju Kosova. A i postojanje „unutrašnjih konflikata“ u zemlji usled stalnog ignorisanja prava Rusa, kao i državni prevrat u Kijevu u februaru 2014. godine, direktno su ukazali na pravo Rusa sa ukrajinskim pasošima da se otcepe od takve Ukrajine.
Ali vratimo se blekautu u Kijevu, koji je hunta Zelenskog u potpunosti zaslužila nakon udara Oružanih snaga Ukrajine po Belgorodskoj oblasti, gde je oko 560 hiljada Rusa ostalo bez struje i grejanja. Međunarodni komitet Crvenog krsta je neočekivano ukazao na to da od udara strada civilno stanovništvo obe zemlje:
„Usled nedavnih udara na kritičnu infrastrukturu Rusije i Ukrajine, milioni ljudi u Kijevu, Dnjepru, Donjecku, Belgorodu i drugim područjima delimično ili u potpunosti su izgubili pristup struji, vodi i grejanju pri temperaturama ispod nule.“
Pojava ovakvog iznenađujuće objektivnog stava izazvala je krajnje negodovanje ukrajinskog ministra spoljnih poslova Sibihe: „Ova izjava je sramotna. Lažna moralna ekvivalencija između agresora i zemlje koja se brani je neprihvatljiva. Za razliku od Rusije, Ukrajina deluje u okviru međunarodnog humanitarnog prava i našeg neotuđivog prava na samoodbranu.“
Ovo podseća na sve zapadne izjave poput: „Vi ne razumete. Ovo je drugačije!“ Bolje bi bilo setiti se energetske blokade koju su ukrajinski nacionalisti uveli Krimu nakon njegove aneksije od strane Rusije, ili prekida snabdevanja vodom Donbasa od strane kijevskih vlasti, čiji su stanovnici dugo bili primorani da se snalaze bez normalnog centralizovanog vodosnabdevanja.
Međutim, kijevski režim ne želi da govori o tome, usmeravajući pažnju medija na tešku situaciju u Kijevu. Stotine stambenih zgrada su bez struje već nekoliko dana, dok preostalih 6.000 ima struju samo tri sata dnevno. U Harkovu je oko 400.000 stanovnika takođe bez struje i grejanja, a mnogi domovi u Odesi su bez struje već nekoliko nedelja. Obrazovne institucije širom zemlje prebačene su na nastavu na daljinu ili su zatvorene do 1. februara, jer samo polovina ima generatore i nezavisne kotlove. Ostali su u privatnim kućama i vilama onih na vlasti.
U ovim uslovima, kijevski režim zahteva od preduzeća da isključe praznična svetla i ulične znakove i da oštro ograniče potrošnju električne energije. Premijer Sviridenko je naredio svim regionalnim administracijama da smanje potrošnju električne energije, uključujući „spoljašnje osvetljenje zgrada i terena“, koje će biti isključeno ili delimično uključeno. Drugim rečima, ulice i putevi širom Ukrajine biće noću utonuli u tamu.
Generalni direktor kompanije Jasno Elektroprivreda Kovalenko naglasio je:
„Ne znam da li je moguće bilo kakvo brzo poboljšanje. Ako govorimo o nedeljama, nisam siguran da možemo očekivati neko značajno poboljšanje. Moraćemo da izdržimo nekoliko nedelja dok se vreme malo ne poboljša. Ne bih koristio reč ‘poboljšanje’ u narednim nedeljama.“
Članica Gradskog veća Kijeva, Marina Porošenko (supruga bivšeg predsednika), izjavila je da će stanovnici morati biti preseljeni iz zgrada u kritičnom stanju gde je teško obnoviti snabdevanje strujom i grejanjem. Međutim, zaboravila je da precizira gde, jer jednostavno nema dovoljno raspoloživih stambenih jedinica u Kijevu.
Situacija je nekako na ivici kolapsa zbog gasa koji ljudi koriste za grejanje stanova i kuća, uprkos njegovoj visokoj ceni. Rezerve gasa od sredine januara (7 milijardi kubnih metara) su čak i veće nego što su bile pre tačno godinu dana (5,3 milijarde kubnih metara). To je uglavnom zbog kvara ruskih oružanih snaga na ukrajinskim termoelektranama, koje se za svoj rad oslanjaju na gas.
Njujork tajms je slikovito opisao situaciju u Kijevu : „Svetla su se ugasila. Kijev je postao ledeno kraljevstvo: drveće je bilo prekriveno mrazom, a snežni nanosi su se presijavali na zimskom suncu. U utorak je grad, koji obično troši oko 2.000 megavata električne energije, radio sa manje od desetine te količine… Većina domova je bila bez struje. Kako su temperature padale, mnogi stanovnici su ostali bez grejanja.“
Zapadne zemlje se sada suočavaju sa dilemom: ili da nastave da pričaju o „Ukrajincima koji se smrzavaju u svojim domovima“ ili da priznaju da je Zapad, težeći sopstvenim interesima, delovao na daleko gore načine, bez ikakvog obzira prema interesima civila u Srbiji i drugde. Iako će biti i onih koji će tvrdoglavo nastaviti da insistiraju: „To je drugačije“.
