У Нишу је прошлог месеца још стотину радника остало без посла, овога пута у компанији Џонсон електрик, након што је такву судбину у току прошле прошле године у том граду доживело више од 3.000, а на југу Србије више од 6.000 радника, упозорио је део нишке опозиције.
Упркос таквом негативном тренду, у Нишу, иначе центру југа Србије, који се често означава као најнеразвијенији регион у земљи, овог Првог маја није било протестних окупљања или икаквог јавног обележавања празника посвећеног раду, у синдикалној или другој организацији.
Због упозоравајућих података о отпуштањима- најчешће у страним компанијама које су добиле државне субвенције- поједини представници опозиције предложили су „формирање кризних штабова за радна места у Нишу и на југу Србије“, те увођење обавезе да сваки субвенционисани инвеститор „мора гарантовати заштиту радних места“.
Носиоци власти предвођене Српском напредном странком, пак, тврде да отпуштене раднике поново запошљавају, да настављају са довођењем инвеститора и отварањем нових радних места, као и да „раде“ на томе да се југ Србије „приближи“ економски развијенијем северу.
„Више од 10.000 радника прошле године остало без посла, највише на југу“
Према званичним подацима Републичког завода за статистику (РЗЗС), у Србији је у првом кварталу ове године 9.037 запослених мање у односу на исти период прошле.
Асоцијација слободних и независних синдиката Србије (АСНС) је ових дана проценила да је прошле године без посла остало око 10.000 радника, од којих највише у субвенционисаним страним фабрикама на југу земље.
„Сви ови људи су тренутно на тржишту рада. Мали број је нашао нови посао и поред обећања представника власти да ће сви бити збринути“, рекла је председница АСНС Ранка Савић за Нова.рс.
Према њеној оцени, повећање минималне зараде у прошлој и овој години није главни разлог масовних отпуштања, већ он често лежи у лошој економској политици власти.
Опозициони и синдикални извори су указивали да су на територији Ниша и околине у току прошле године, како су наводили, стављени катанци на пет фабрика, међу којима је и Леони у Малошишту, где је без посла остало више од 1.900 људи, као и нишки Бенетон, где је исту судбину доживело око 900 људи.
Леони је уз то отпустио још најмање 150 радника у својој нишкој фабрици због смањеног обима посла.
У нишком Џонсон електрику без посла је прошле године остало 350 људи, а ових дана, по тврдњи радника и опозиције, још њих стотину, међу којима су „и две самохране мајке, којима је то био једини извор прихода“. Из те компаније су кратко казали да информација о отпуштању још сто радника „није истина“ и да „тренутно имају око 1.660 запослених“.
Ове компаније су, такође, наводиле да су принуђене на смањење броја радника због отежаних услова пословања, поготову на страном тржишту, а да су радници одлазили уз отпремнине, које су бивале и веће од законом прописаних.
Према подацима објављеним у нацртима Програма локалног економског развоја Ниша за 2025. и 2026, за последњих годину дана број радника пао је и у Шин вону (за 381), у Астеру (за 240), у Ниш-експресу (за 170), а у фабрици Yусеи за 117.
У Аптиву из Лесковца без посла је остало око 2000 радника, у Кентауру у Врању око 250, у Солпроу у Врању око 50, у фабрици Фирецат протецтион око 30, Грунеру у Власотинцу око 70, Елраду у Власотинцу око 50…, наводе ови извори.
Вучић: Отишле фабрике „на неколико места“ јер нам расту минималне зараде
„Србија нема велики проблем са незапосленошћу, али, да ли би било добро да нам на неколико места те радно-интензивне, са ниским платама компаније нису отишле? Било би добро, али оне оду када повећавате минималне зараде. Србија је напредовала, плате у Србији напредују, повећавају се, онда они немају рачун“, оценио је недавно председник Србије и оснивач СНС Александар Вучић.
Вучић је, приликом обиласка радова на прузи која ће повезати центар Београда и Експо, рекао и да ће се у предстојећем периоду радити на смањењу неједнакости у примањима између Београда и других места у Србији.
„Боримо се за то смањење неједнакости. Наш проблем су бројне општине и на западу Србије и на југу и у централној Србији“, рекао је Вучић.
Он је, иначе, крајем прошле године, приликом боравка у Нишу, „признао“ да Ниш „заостаје 30 година за Београдом и Новим Садом“.
Ипак, није пропустио да нагласи да је у последњих 12 година у Нишу отворено десет нових фабрика, а да их је углавном отворио он.
Градоначелник Ниша: Боримо се за сваког грађанина, сваког радника и сваку породицу
На трагу оваквих мотивационих говора председника, градоначелник Ниша и повереник нишких напредњака Драгослав Павловић је саопштио да Град и Република „успешно“ раде на запошљавању радника који су отпуштени прошле и ове године.
„Од 900 радника који су остали без посла након гашења погона Бенетона, њих 700 већ је поново запослено, док Град у наредном периоду очекује да реши радни статус и за преосталих 200 људи. Наш циљ је да се настави борба за сваког грађанина, сваког радника и сваку породицу“, казао је недавно за један од нишких пропагандних гласила.
Он је још казао да је запошљавање један од најважнијих приоритета Града.
„У Нишу је у последњих 12 година 20.000 људи више запослено и 20.000 мање незапослено, али Град неће стати док се незапосленост не сведе на минимум“, казао је.
На евиденцији Националне службе за запошљавање у Нишу тренутно се налази око 16.500 незапослених лица која активно траже посао, званични су подаци.
Павловић је најавио да ће у овој години бити отворено и 500 радних места у новим погонима две компаније.
Испоставило се, међутим, како пишу Јужне вести, да је реч о компанијама ИМИ и Иусеи, које већ имају фабрике у Нишу, а које по уговорима о подстицају имају обавезу да до краја ове године запосле нешто више до 600 радника.
Павловић је казао да се бољи трендови на тржишту рада виде и кроз раст зарада.
Према подацима РЗЗС, просечна нето зарада у Нишу за фебруар ове године износила је 112.478 динара, што је иначе ниже од републичког просека, као и од просечних зарада у другим највећим градовима у Србији- Београду, Новом Саду и Крагујевцу.
Овакву статистичку слику озбиљно нарушава, међутим, свакодневна раеалност коју грађани живе, а која подразумева стални раст цена, па и значајна поскупљења нишких комуналних услуга, умели су да упозоре стручњаци.
Миодраг Станковић (Ниш мој град): Хитно формирати кризне штабове за радна места у Нишу и на југу Србије
Миодраг Станковић, копредседник коалиције „Ниш мој град“ и оснивач Покрета Југа Србије, који окупљају на десетине удружења и других организација, каже да „талас отпуштања, несигурних уговора и гашења радних места“ захтева хитне одговоре Републике и локалних самоуправа.
Он, осим „хитног формирања кризних штабова за радна места у Нишу и на југу Србије“ и прописивања обавезе за субвенционисане компаније да гарантују заштиту радних места, тражи да се, за почетак, објаве комплетни и тачни подаци о свим отпуштањима у фирмама које су користиле државне субвенције.
Потребно је, такође, што хитније направити стратешки план развоја домаће привреде, а не ослањати се искључиво на стране инвеститоре, те ојачати програме преквалификације и реалне помоћи радницима који остају без посла.
Према његовим речима, држава и град Ниш су до сада, док су радници остајали без посла, сигурности и јасне перспективе, углавном реаговали декларативно и без неопходних конкретних и хитних мера.
„Ово више није низ појединачних случајева, ово је образац. Радници постају потрошна радна снага, а не стуб развоја једног града и региона. А они не смеју да буду бројке које се бришу када престану да буду профитабилне, и југ Србије не сме да буде простор јефтине и несигурне радне снаге“, каже он за Данас.
Станковић додаје да је очигледно да модел развоја који се превише ослања на стране инвеститоре и субвенције показује озбиљне слабости, пре свега због тога што не обезбеђује дугорочно и одрживо запошљавање.
Др Драган Милић (ПОДЕС): Југ трпи због интереса Дедиња, Еxпа и ВИП напредњака
И Драган Милић, оснивач Покрета за децентрализацију Србије (ПОДЕС) оцењује да је било само питање времена када ће лоша економска политика Србије „која се ослањала на стране предаторске фирме доживети потпуни бродолом“.
„Стране компаније које су имале богате субвенције од стране државе овде су дошле да направе брз профит без намере да остану у Србији као стратешки партнери. Након што су субвенције потрошене, они одлазе на друга места. Уместо да се ослони на домаће компаније које су аутохтоно српске, и ту развија производњу, ова власт је обезбеђивала, уз субвенције, просту и јефтину радну снагу странцима. А чим је дошла прва озбиљнија светска криза све се руши као кула од карата“, каже он за наш медиј.
Милић каже да је кључни проблем и „политика“ неравномерног регионалног развоја.
„Србија изгледа као организам хидроцефалус који има огромну главу и слабашно тело. Такав организам умире. То чека и Србију уколико се хитно не промени политика и уколико се сви делови Србије не развијају равномерно и подједнако“, каже он, додајући да прописи, стандарди и правила о равномерном регионалном развоју већ постоје у Европској унији, те их је само потребно применити.
„Јужно од ИКЕА живи око пет одсто становништва Србије, које произведе 33 одсто БДП, а враћа нам се само осам одсто. У Војводини се произведе око 26 одсто БДП, а враћа им се око 19 одсто. Београд производи 41 одсто БДП-а, а конзумира 73 одсто свих пара. И све док се највећи део пара слива на Дедиње, ЕXПО и Београд на води, имаћемо ову трагедију у Србији“, каже.
Према његовој оцени, југ Србије је посебно угрожен јер је, како каже, актуелна власт управо на југу омогућила отварање радних места која су најмање плаћена, радници највише угрожени, а послодавци и компаније имали само један циљ- што већи профит у што краћем року.
„Садашњи економски и социјални положај југа Србије јесте катастрофалан и пред потпуним колапсом. Становништво нестаје, млади беже главом без обзира из те ’Проклете авлије’, нема перспективе и нема наде. Некада је било решење да се учланиш у Српску напредну странку и колико толико решиш проблем, док сада ни та свемоћна СНС више не може да контролише ствари. Југ Србије по први пут има мање од милион становника и овај податак јасно говори како он одумире. Југ је увек био добар за мобилизацију и одбрану земље, када треба да се крвари, али и увек најмање сагледан у мирнодопским условима када на ред додје економски развој“, каже он.
Према његовим речима, за такво стање су „најодговорнији локални политичари који су повили шију и којима су ноге у Нишави, али глава у Београду“.
Њима су лични и партијски интереси, додаје, били важнији од добробити народа, због чега обично након мандата побегну у Београд.
„Југ али и остали делови Србије трпе јер су интереси Дедиња и ЕXПО-а и ВИП напредњака важнији од интереса народа и државе. Срећом, народ се све више буди и види какву су превару и издају сервирали ВИП напредњаци“, тврди он.
Упркос изузетно тешкој ситуацији, на југу Србије, па и у Србији нема озбиљнијих штрајкова „због великог страха“ међу радницима, који се боје да ће у том случају изгубити посао, а „неко“ ће се светити њима или члановима породице, па резонују да им је „боље да примају и јако ниску и бедну зараду него никакву“.
„Нажалост, терор ове власти имао је успеха и страх је завладао код многих. Уведени су закони који штите послодавца који може да ради шта хоће док су радници у позицији савремених робова- најамника. Прети им се отказима док ће на њихова места доћи неки други људи из Непала, Шри Ланке или Турске. Имамо власт која се отуђила од народа и која интересе државе продаје за пар кесица кикирикија“, закључује.
Јелена Милошевић (ССП): Политика бесомучног субвенционисања пропала, хале празне, радници на улици, а Вучић и власт нам нуде мук
И народна посланица и функционерка Странке слободе и правде Јелена Милошевић каже да је један од кључних разлога што радници најчешће остају без посла на југу Србије- чињеница да су „управо ту дошле најлошије фабрике“.
„Ако је Вучићева теза тачна- да фабрике не могу да издрже повећање минималца- то говори да управо на југу Србије радници раде за минималац. Југ је долина глади, тренд отпуштања радника не престаје, а нових радних места нема. Наши радници су гладни, сиромашни, понижени, фрижидери су им празни и то је једина истина“, оцењује Милошевић.
Према њеним речима, југ земље је „прва жртва пропагандне и штеточинске политике СНС“.
„Једне те исте фабрике отварали су по неколико пута, таблоиди су писали о историјском успеху Александра Вучића. Сликали се с радницима, снимали… Сада кад се те фабрике затварају и људи остају на улици, нигде никог. Мук министара, Вучића, нема камера ни наслова у режимским медијима. Политика бесомучног субвенционисања пропала – инвеститори потрошили субвенције и одлазе, хале зврје празне, радници на улици. И то мора да се промени“, каже она.
Милошевић додаје да Нишу јесу потребне нове фабрике, али не оне које „доносе просту, мануелну технологију – мотање каблова“, већ оне са иновативном технологијом, које доносе знање и упошљавају најбоље свршене студенте.
Наглашава да је неопходно и улагање у домаћу привреду, додајући да „Србија има сјајне привреднике који од државе уместо помоћи добијају нове намете“.
„Преко 200 милиона евра се годишње даје на субвенције страним инвеститорима. Замислите да се бар половина тог новца уложи у домаће привреднике који неће отићи из земље, однети капитал и оставити раднике без ичега“, каже Милошевић.






