Ни на данашњој седници Високи савет тужилаштва није изабрао нити упутио тужиоце у Јавно тужилаштво за организовани криминал, јер дневни ред није усвојен. Иако је било довољно чланова за кворум, један уздржан глас био је довољан да се поступак поново одложи.
Овакво одуговлачење дешава се у тренутку када су на снагу ступиле измене правосудних закона, познате у јавности као „Мрдићеви закони“, које у потпуности мењају процедуру упућивања тужилаца и уводе кратке рокове за њихов повратак у матична тужилаштва. Управо због тих рокова, више од половине упућених тужилаца који тренутно раде у Тужилаштву за организовани криминал могло би у наредним недељама да напусти ову институцију, што би, према оценама стручне јавности, практично паралисало борбу против најтежих облика криминала у Србији.
Чланови Савета су више од два сата расправљали о процедурама, тумачењима надлежности и редоследу одлука, али без конкретног исхода. Истовремено је поново одложено и одлучивање о упућивању тужиљке у EUROJUST, што додатно појачава утисак институционалне блокаде у тренутку када би правосуђе морало да функционише пуним капацитетом.
Посебну тежину целој ситуацији дају упозорења која су последњих дана стигла из струке, али и из Брисела, где је указано да би масовно повлачење тужилаца из специјализованих тужилаштава могло директно угрозити истраге у најосетљивијим предметима – од корупције на високом нивоу до организованих криминалних група. Управо због тога тужиоци Јавног тужилаштва за организовани криминал већ данима организују симболичне протесте испред зграде Специјалног суда, упозоравајући јавност да се правосудни систем гура у контролисани застој.
Критичари оваквог поступања Савета истичу да се иза формалних процедура крије политички притисак и покушај преуређивања тужилаштва на начин који ће ослабити његову независност. Подсећају да конкурс за сталне тужиоце у Тужилаштву за организовани криминал постоји још од краја прошле године, али да се месецима избегава његово окончање, што додатно појачава сумње у намерно одуговлачење.
Док се институције препуцавају око процедура и надлежности, рокови теку, а ризик од кадровског колапса у једној од најважнијих правосудних институција у земљи постаје све реалнији. Уместо јасних и правовремених одлука, Србија добија правну несигурност, блокиране процесе и још један доказ да се кључне институције све чешће користе као поље политичких обрачуна.
Ако се оваква пракса настави, упозоравају тужиоци и правни стручњаци, последице неће бити само унутрашњи хаос у правосуђу, већ и директан ударац на владавину права, безбедност грађана и поверење јавности у институције које би требало да штите закон, а не да га претварају у средство одлагања и манипулације.






