Pročitaj mi članakRazaranje energetskih postrojenja i pretnja blokade ključnih pomorskih ruta usled rata na Bliskom istoku, upalilo je alarm za uzbunu - preti nam najteža energetska kriza u kojoj neće biti pošteđenih!
U svetlu rata SAD i Izraela protiv Irana, šef Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol upozorio je da se nazire „najgora energetska kriza u poslednjih nekoliko decenija“.
– Tokom rata sa Iranom do sada je u devet zemalja na Bliskom istoku teško ili veoma teško oštećeno najmanje 40 energetskih postrojenja – naveo je šef Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol i upozorio da se nazire „najgora energetska kriza u poslednjih nekoliko decenija“.
Blokadu Ormuskog moreuza, ključnog za globalnu pomorsku trgovinu, Birol je okarakterisao kao veliku pretnju svetskoj ekonomiji.
– Nijedna zemlja neće biti pošteđena posledica ove krize ako nastavi da se razvija u ovom pravcu. Potrebni su globalni napori. Čvrsto se nadam da će ovaj problem biti rešen što je pre moguće – naglasio je on.
Ekonomista Ljubomir Madžar nema sumnju da je najgora energetska kriza u poslednjih nekoliko decenija u punom jeku.
– Situacija je izuzetno neizvesna i praktično niko ne može sa sigurnošću da predvidi njen dalji tok. A upravo je neizvesnost velika nevolja za sve – za čitava društva i za svet u celini. Ona je često izvor ozbiljnih problema i teških grešaka, jer je u takvim okolnostima veoma teško uočiti racionalne opcije u procesu odlučivanja. Iz ovakve situacije može da se izrodi svašta – ističe Madžar za Direktno.
Ipak, dodaje, postoje i određeni razlozi za oprezni optimizam.
– Važno je ukazati na nešto što uliva izvesnu nadu. Najvažniji energetski izvori sveta jesu blokirani i postoji opasnost da budu dodatno ugroženi ili razoreni, što je najnepovoljnija, grozna okolnost koju moramo imati u vidu. Međutim, ruski gas i ruska nafta ostaju neoštećeni i verujem da će, ukoliko nestašice postanu još izraženije i štetnije, porasti zdravi pritisci da se obnovi režim korišćenja ruskih energenata – kaže Madžar.
Kao primer navodi odluku američkog predsednika Donalda Trampa.
– On je, primera radi, naredio da se nekoliko tankera sa ruskom naftom ne potapa, očigledno procenivši da bi njihovo uništavanje dodatno ugrozilo energetsku bezbednost sveta i svima donelo štetu. To je bio jedan od retkih dobrih poteza koje je povukao od kako stoluje, jer je ukazivao na potrebu da se olabave uslovi korišćenja ruske nafte – ukazuje Madžar.
Zaključuje da situacija nikada nije bila nepovoljnija nego danas, ali da ostaje nada da će prevladati racionalni pristup i odluke koje će stabilizovati globalno energetsko tržište.
Tramp je, naime, u subotu upozorio da će SAD uništiti elektrane u Iranu ako Teheran ne otvori u potpunosti Ormuski moreuz u roku od 48 sati, na šta je Iran upozorio da bi svaki napad na njegove energetske objekte izazvao napade na američka i izraelska energetska i infrastrukturna postrojenja.
U toku dana Tramp je izjavio da su SAD i Iran tokom vikenda vodili „produktivne razgovore“ i da će odložiti vojne udare na iranska elektroenergetska i energetska postrojenja na pet dana.
Nafta Brent je poskupela na više od 114 dolara po barelu, dolar je osnažio u odnosu na evro, dok je vrednost zlata u padu.
