Sredinom jula, vlada Sjedinjenih Američkih Država otvorila je strateški dijalog sa Beogradom, a mesec dana kasnije, kongresmeni Džo Vilson i Vilijam Kiting predložili su zakon o Srbiji, u kojem oštro kritikuju vlasti tvrdeći da „urušavaju demokratiju i neguju bliske odnose sa Rusijom, Kinom i Iranom“.

Za sada je ovaj dokument u početnoj fazi i daleko je od usvajanja u oba doma, Predstavničkom i Senatu, a Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na zahtev BBC-ja za komentar do objavljivanja teksta.

„SAD su dosledne u politici da Srbija mora da se pridržava vladavine prava, prekine regionalnu destabilizaciju i poštuje slobodu govora i okupljanja“, rekao je kongresmen Vilson u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

U predloženom dokumentu se traži od Marka Rubija, državnog sekretara SAD, da izvrši pritisak na Beograd da obezbedi slobodne i poštene izbore, pojača borbu protiv korupcije, osigura vladavinu prava i promeni odnos prema Moskvi, Pekingu i Teheranu.

Ukoliko se ta pitanja ne reše adekvatno, ne pokrene nezavisna i transparentna istraga i utvrđivanje odgovornosti za tragediju u Novom Sadu i upotrebi prekomerne sile prema demonstrantima, Kiting i Vilson tvrde da bi SAD trebalo da razmisli i o obustavi strateškog dijaloga.

„Poruka je da Vašington posmatra šta se dešava iz više razloga – jer mu je stalo, ali i zato što postoje određeni problemi.

„Morate da budete iznad svake sumnje tako da oni koji su sumnjičavi prema Srbiji, nemaju osnova da vas optuže za bilo šta negativno“, ocenjuje Džej Si Lincenič (J.C. Lintzenich) iz Nemačkog Maršalovog fonda u Vašingtonu.

U poslednje dve godine, vlasti u Srbiji suočile su se sa antikorupcijskim protestima u kojima se zahtevala odgovornost za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, kao i pozivima za održavanje prevremenih izbora.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je raspisivanje izbora za kraj oktobra i više puta je odbacio tvrdnje da vlast opstruira i usporava sudske procese u slučaju novosadske tragedije.

Istovremeno, Srbija na spoljnopolitičkom planu nastavlja politiku održavanja dobrih odnosa i sa Evropskom unijom, SAD, Rusijom i Kinom.

Najnoviji dokazi u prilog tvrdnji o „sedenju na više stolica“ stigli su u samo dve nedelje avgusta – najpre je Beograd prvi put od dolaska na funkciju posetio Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, da bi se Srbija potom boreći se sa požarima prvo obratila Rusiji koja je u pomoć poslala avion Iljušin.

„Poseta Zelenskog otvorila je ozbiljno pitanje da li se Srbija konačno okreće ka Zapadu.

„Moguće je da su kongresmeni želeli da poruče vlastima u Srbiji i predsedniku Vučiću da se reči pređe na dela, umesto još jednog neiskrenog političkog plesa“, kaže Ričard Krejmer, profesor Američkog univerziteta u Kijevu, za BBC na srpskom.

Pored odnosa sa Kinom i Rusijom, u dokumentu se kritikuje i prisustvo ministra informisanja Srbije Borisa Bratine na sahrani ajatolaha Alija Hamneija, poginulog u američko-izraelskom ratu sa Teheranom.

Bratina je objasnio da ga je u Teheran poslala vlada.

„Naravno da su bili upoznati, ništa nisam uradio na svoju ruku i otišao negde gde mi neko nije rekao da odem“, rekao je Bratina

BBC