Инфлација је у септембру у највећим економијама еврозоне скочила брже него што се очекивало, што повећава притисак на Европску централну банку да поново подигне каматне стопе. Према прелиминарним подацима, годишња инфлација у Немачкој порасла је на 3,3 одсто са 2,9 у августу, у Француској на 3,4 са 2,6, а у Италији на 4,1 са 3,2 одсто. Шпанија је дан раније објавила 5 одсто. Све је изнад циља ECB од 2 одсто и на вишегодишњим максимумима. Главни кривац су цене енергената после поремећаја на тржишту нафте и гаса због сукоба на Блиском истоку.
ECB је већ 10. септембра подигла кључне стопе за 0,25 процентних поена. Стопа на депозите сада је 2,50 одсто. Пројекција просечне инфлације у еврозони је 3 одсто у 2026, 2,5 у 2027. и 2,1 у 2028. Тржишта рачунају да би до следеће године могло да уследи још подизања, а следећа одлука је 29. октобра. Раст БДП-а еврозоне ове године очекује се на скромних 0,9 одсто.
За Србију то није далека вест. Земља је мала и отворена, увози енергенте и велики део робе из еврозоне, а многи кредити грађана и фирми везани су за евро и еурибор. Када ECB подиже камате, поскупљује новац који банке овде пласирају. Рате стамбених кредита могу поново да расту, инвестиције да се одлажу, а извозницима да падне потражња у Немачкој, Италији и Француској, најважнијим трговинским партнерима.
Народна банка Србије већ упозорава на исти смер. Годишња инфлација код нас у августу је била ниских 2,2 одсто, али базна остаје око 4,7 одсто. НБС очекује да ће се инфлација од септембра кретати око 4 одсто и остати на том нивоу током 2027, због скупље нафте и ефекта ниске базе после уредбе о маржама. Референтна стопа је задржана на 5,75 одсто. Рајфајзен за крај 2026. пројектује инфлацију око 5,1 одсто.
Службене прогнозе раста нису драматичне: НБС за ову годину види 3,2 одсто, за 2027. чак 4,5 због Експа. ММФ је опрезнији, ЕБРД око 3,1 одсто. Ипак, иза бројки стоје слабија индустрија, пад производње струје, слабији прилив СДИ и раст који се ослања на потрошњу и државне инвестиције. Када се циклус Експа заврши, средњорочни потенцијал раста неки аналитичари спуштају на 2 до 3 одсто, ако извоз и продуктивност не преузму главну улогу.
То није тренутни слом, али јесте ризична путања: скупљи новац из Европе, скупљи енергенти, инфлација која се враћа и индустрија која не држи корак.За грађане то значи скупље рате, гориво и увозну робу. За фирме скупље финансирање и слабију европску тражњу. За државу теже задуживање у еврима. Ако ECB настави да стеже, НБС ће тешко моћи да олакша политику. Србија не може да се изолује од шока у еврозони. Може само да га плати касније, кроз цене, камате и спорији раст.
(Србин инфо)
