Александар Вучић има разлога да буде крајње незадовољан исходом избора у Републици Српској. Не зато што је Милорад Додик изгубио, него управо зато што је победио сам. Прелиминарни резултати Централне изборне комисије БиХ, после обраде више од 90 одсто бирачких места, показују СНСД доминантним на свим нивоима: Саво Минић води у трци за председника Српске са 269.290 гласова према 216.867 Бранка Блануше, Жељка Цвијановић за српског члана Председништва БиХ има 284.934 гласа, а СНСД у Народној скупштини Републике Српске око 39 одсто, испред Покрета сигурна Српска и СДС-а. Излазност у целој БиХ пала је на око 42 одсто, али Додику то није сметало да прогласи победу на свим нивоима.

У тој победи нема Вучићевог потписа. Др инж. Мирослав Паровић је исход сажео у четири тезе, и четврта погађа Београд директно: Вучићев утицај у Српској сада је сведен на нулу, јер Додик има сам већину и стабилан чека политички расплет у Србији. Може да помогне Вучићу, али и не мора. До јуче је морао. То је разлика између савезника и човека који више не дугује услугу.

Додик је ову већину узео тако што је прво разбио опозицију, па на изборе и није изашао са правим противником. СДС и Покрет сигурна Српска остали су далеко, а листа За правду и ред Небојше Вукановића, са око 93.000 гласова за Председништво и нешто изнад прага у скупштини, једина из тог блока има шансу да сутра буде фактор. Паровић ту условљава: нови посланици морају да скину притисак са Вукановића, и у тој улози види Лазара Радана. То је прича о опозицији. Прича о власти је једноставнија. СНСД не тражи допуну из Београда да би саставио већину.

Зато је Вучићево незадовољство велико. Годинама је Бањалука била продужена рука његове кампање: заједнички скупови, усаглашене поруке, обавеза да се узврати када Београд позове, размена гласача… Та обавеза је истекла у ноћи између 4. и 5. октобра. Додик сада седи на сопственом мандату, са Минићем на челу Српске и Цвијановићевом у Председништву, и може да мери шта му се исплати. Ако у Србији Вучић изгуби тло, Бањалука не тоне са њим. Ако опстане, помоћ из Српске биће услуга, не дуг.

Паровић уз то подсећа да би Вучић, да се у Србији није појавила студентска листа, изборе завршио на „додиковски начин“. Овако, по његовој оцени, губи изборе. У Српској је рачуница обрнута: нема студентског фактора који би разбио машину, опозиција је уситњена, а победник више не мора да се јавља у Београд пре него што преброји своје посланике. Вучић је јуче имао полугу. Данас има гледаоца који одлучује хоће ли му се јавити.

(Србин инфо)