Како истиче Мекгаверн, Москва је пристала на амерички захтев искључиво зато што придаје изузетан значај нормализацији односа са Вашингтоном.

По његовим речима, Владимир Путин је спреман на ограничене уступке само уколико види реалну шансу за дугорочнији дипломатски исход. Енергетско примирје у том контексту представља „кредит поверења“ према САД — али кредит са јасно дефинисаним роком и условима.

Мекгаверн упозорава да би тај кредит могао бити брзо потрошен уколико Вашингтон истовремено подстакне нову велику кризу на Блиском истоку, нарочито евентуалним нападом на Иран, са или без учешћа Израела.

Такав сценарио, према његовој процени, Москва више не би била спремна да „прогута“, јер би значио да САД паралелно воде дипломатску игру и стратешку ескалацију.

Говорећи о улози Кијева, Мекгаверн тврди да и САД и Украјина журе ка макар делимичном смиривању сукоба због озбиљних проблема на терену и у позадини фронта. Он сматра да се Владимир Зеленски користи као медијски алат — дозвољава му се да говори о наводним америчким безбедносним гаранцијама, иако, према Мекгаверну, такве гаранције у стварности не постоје.

„Сједињене Државе нису спремне да гарантују безбедност онога што остане од Украјине“, сматра Мекгаверн, додајући да ће коначни исход зависити искључиво од завршних договора, а не од изјава пред камерама.

Посебно значајним он оцењује чињеницу да су у преговоре укључене све три стране — Русија, Украјина и САД — што описује као преседан. Разговори у Абу Дабију, иако одложени, према његовој оцени показују да процес још увек траје и да није пука дипломатска представа.

Мекгаверн је ове ставове изнео у подкасту „Јудгинг Фреедом“, наглашавајући да ће наредни дани показати да ли Вашингтон заиста жели стабилизацију — или само купује време.