Dok nam Šešelj decenijama prodaje priče o „nacionalnoj borbi“, „četničkoj časti“ i „antikomunizmu“, na mrežama se pojavio dokument koji govori nešto sasvim drugo.
Према званичном упитнику Службе државне безбедности (СДБ Сарајево), Шешељ је фебруара 1979. године ангажован као сарадник УДБ-е, и то на добровољној основи?
Означен је као информатор, а служба га је елегантно оценила као: „поуздан“?
Да, добро сте прочитали. Човек који се представља као архинепријатељ комунизма, као вечити политички опозиционар и мученик режима, имао је свој досије као поуздани добровољни сарадник комунистичке тајне полиције?
Јесу ли све оне антисистемске приче биле само представа за народ, док је у позадини радио за систем? Да ли је „радикална реторика“ била само димна завеса за тајни аранжман?
Једно је сигурно: кад год у Србији неко почиње сувише да виче „УА УДБА!“ — обично се испостави да је његов досије дебео.