Pročitaj mi članakTragedija koja je potresla Srbiju – nesreća u kojoj su stradali studentkinja Ana Radović (20) i njen prijatelj Aleksandar Masalušić (37) – i dalje je obavijena velom misterije, posebno oko rukovanja "panik pozivima" iz vozila.
Nesreća se dogodila u nedelju na putu Ovčar Banja—Čačak, kada je automobil kojim je upravljao Masalušić sleteo sa puta i završio u betonskom kanalu. Tela su pronađena tek u sredu, tri dana kasnije, od strane građana, što je pokrenulo pitanja o efikasnosti hitnih službi i policije.
Prema dostupnim informacijama, iz vozila su upućena tri „panik poziva“ – dva na engleskom jeziku, u kojima je navedeno da je potrebna hitna pomoć i da se automobil nalazi oko 700 metara od bazne stanice. Ovi pozivi su primljeni u Službi hitne medicinske pomoći, ali ostaje nejasno da li su oni odmah obavestili policiju. Portal Nova.rs je uputio upite i Hitnoj pomoći i policiji – pitajući da li su primili pozive, kada su obavešteni i kada su pokrenuli postupke – ali odgovori nisu stigli.
Beogradski mediji izvestili su da je Hitna pomoć navodno 23. novembra obavestila policiju o „panik pozivu“ iz vozila, nakon čega je utvrđeno da je telefon Ane Radović dva puta pozvao Hitnu. Međutim, razlog kašnjenja u potrazi i da li je policija odmah reagovala ostaju bez odgovora.Radnici u Hitnoj pomoći ističu da nisu obučeni za ovakve situacije i da pozivi bez precizne adrese nemaju smisla, te da bi ih trebalo proslediti policiji. Zagovaraju uvođenje jedinstvenog broja za hitne slučajeve koji bi raspoređivao pozive odgovarajućim službama.
Novinarka TV Nova u emisiji „Probudi se“ objasnila je da su pozivi bez lokacije primljeni u Hitnoj, ali da je trebalo uključiti policiju. Penzionisani inspektor Milan Dumanović opisao je „panik poziv“ kao standardnu funkciju na telefonima koja može slati poruke o bezbednosti ako je podešena, ili se preusmerava na policiju. On smatra da je produžena potraga posledica ograničenog broja baznih stanica, što otežava precizno lociranje.
Istraga je u toku i očekuje se da utvrdi sve okolnosti nesreće, uključujući moguće uzroke poput prevelike brzine ili drugih faktora. Građani su ukazali na oštećenu zaštitnu ogradu na mestu nesreće, što podiže pitanje odgovornosti kompanije za održavanje puteva.
Tehnički, „panik poziv“ je funkcija na savremenim telefonima i vozilima koja može automatski detektovati nesreću (npr. aktiviranje vazdušnih jastuka) i slati GPS lokaciju službama. Ako nije podešena, pozivi se mogu preusmeriti na policiju.
Ova tragedija ističe sistemske probleme u rukovanju hitnim situacijama u Srbiji, sa neodgovorenim pitanjima o koordinaciji između službi. Javnost traži transparentnost, dok porodice žrtava čekaju odgovore na to kako je moguće da potraga traje tri dana uprkos pozivima za pomoć.
