Pročitaj mi članakTragedija koja je potresla Srbiju – nesreća u kojoj su stradali studentkinja Ana Radović (20) i njen prijatelj Aleksandar Masalušić (37) – i dalje je obavijena velom misterije, posebno oko rukovanja "panik pozivima" iz vozila.
Несрећа се догодила у недељу на путу Овчар Бања—Чачак, када је аутомобил којим је управљао Масалушић слетео са пута и завршио у бетонском каналу. Тела су пронађена тек у среду, три дана касније, од стране грађана, што је покренуло питања о ефикасности хитних служби и полиције.
Према доступним информацијама, из возила су упућена три „паник позива“ – два на енглеском језику, у којима је наведено да је потребна хитна помоћ и да се аутомобил налази око 700 метара од базне станице. Ови позиви су примљени у Служби хитне медицинске помоћи, али остаје нејасно да ли су они одмах обавестили полицију. Портал Нова.рс је упутио упите и Хитној помоћи и полицији – питајући да ли су примили позиве, када су обавештени и када су покренули поступке – али одговори нису стигли.
Београдски медији известили су да је Хитна помоћ наводно 23. новембра обавестила полицију о „паник позиву“ из возила, након чега је утврђено да је телефон Ане Радовић два пута позвао Хитну. Међутим, разлог кашњења у потрази и да ли је полиција одмах реаговала остају без одговора.Радници у Хитној помоћи истичу да нису обучени за овакве ситуације и да позиви без прецизне адресе немају смисла, те да би их требало проследити полицији. Заговарају увођење јединственог броја за хитне случајеве који би распоређивао позиве одговарајућим службама.
Новинарка ТВ Нова у емисији „Пробуди се“ објаснила је да су позиви без локације примљени у Хитној, али да је требало укључити полицију. Пензионисани инспектор Милан Думановић описао је „паник позив“ као стандардну функцију на телефонима која може слати поруке о безбедности ако је подешена, или се преусмерава на полицију. Он сматра да је продужена потрага последица ограниченог броја базних станица, што отежава прецизно лоцирање.
Истрага је у току и очекује се да утврди све околности несреће, укључујући могуће узроке попут превелике брзине или других фактора. Грађани су указали на оштећену заштитну ограду на месту несреће, што подиже питање одговорности компаније за одржавање путева.
Технички, „паник позив“ је функција на савременим телефонима и возилима која може аутоматски детектовати несрећу (нпр. активирање ваздушних јастука) и слати ГПС локацију службама. Ако није подешена, позиви се могу преусмерити на полицију.
Ова трагедија истиче системске проблеме у руковању хитним ситуацијама у Србији, са неодговореним питањима о координацији између служби. Јавност тражи транспарентност, док породице жртава чекају одговоре на то како је могуће да потрага траје три дана упркос позивима за помоћ.
