Autoprevoznik Milomir Jaćimović, čovek koji je postao simbol solidarnosti tokom studentskih protesta u Novom Sadu, pušten je iz pritvora. Ispred Osnovnog suda dočekali su ga studenti, građani i prijatelji – među njima i oni koje je danima besplatno prevozio na blokade i nazad kući, zbog čega je bio izložen pretnjama, pritiscima i velikoj materijalnoj šteti.

„Имаћемо времена, разговараћемо… сломљен сам. Идем своме детету. Чувајте децу. Нећу вас издати. Нема те силе. И само могу да се захвалим овим мојим адвокатима“, рекао је Миломир са сузама у очима, држећи кесу са личним стварима.

Подсетимо, 1. јула испред просторија СНС у Новом Саду, након што је трпео притиске и санкције због јавне подршке протестима, покушао је да себи науди. Са њим је тог дана приведен и његов малолетни син. Данас је, барем пред законом, слободан човек.

„Суд је усвојио наше аргументе, одбацио је предлог Тужилаштва и Миломир иде кући. Тужилаштво ће се жалити, али ми смо спремни и за ту фазу поступка“, изјавио је адвокат Петар Прелић.

Његов колега, адвокат Стеван Обренов, објаснио је да је Тужилаштво тражило кућни притвор уз електронски надзор, али да је и та мера одбијена:

„Истакли смо да је Миломир самохрани родитељ, да једини обезбеђује егзистенцију свом детету. Да му се на тај начин, и без притвора, угрожава опстанак. Судија је уважила те аргументе.“

Земун – држава у држави и симбол отпора

Улична грађанска непослушност у Земуну не јењава. Од Видовдана, када су грађани овог насеља први кренули у блокаде, Земун је постао симбол упорности и солидарности. Чак и на подневној врућини, неколико најупорнијих Земунаца стоји на барикади. Реч је о јединој улици у Београду која је континуирано блокирана већ више од недељу дана.

„Немамо ми времена на претек као што они мисле. Нисмо ми овде зато што немамо паметнијег посла – него зато што морамо. Морамо да бранимо живот, будућност, јер ако не станемо сад, они ће нас уништити. Ја сам вежбала, па дошла. Вратићу се и вечерас колико стигнем. Свако колико може“, каже Весна Костић, мештанка Земуна.

Импровизоване барикаде од намештаја, балвана, џакова са шутом и шта год је ко имао у подруму, послагане су дуж блокиране раскрснице. Ноћу, када је саобраћај најгушћи, улице су најчвршће закрчене. За разлику од првих дана, када је долазило до напетости и инцидената, сада готово да нема униформисаних снага.

„Овде је било свега — и жандармерије и интервентне, полиције у цивилу колико хоћете. Сад видим само неку групицу у хладовини. Ја сам рођена 1958. и свашта сам преживела у овом граду. Земун је увек био посебан. Али оно кад су послали младе момке у оклопима, против нас баба и деда, то је било најтужније. И за нас, али и за њих. Јер знају они где су и зашто су ту, и није им свеједно“, каже Весна.

Земун остаје на ногама, као пример отпора и храбрости у времену страха. А Миломир Јаћимовић – човек који је само желео да помогне – симбол је грађанске пожртвованости коју ова власт покушава да сломи, али не успева.

Oznake: jaćimović, pušten autoprevoznik, tužilaštvo, hapšenje