Прочитај ми чланакПриче о пророчанствима често изазивају подигнуту обрву међу рационалнијим читаоцима, али повремено се појави тренутак када стара предвиђања поново уђу у јавну расправу.
Управо то се догодило са „Месинговим предвиђањем“ за 2026. годину, које је почело масовно да кружи непосредно пре америчко-израелског удара на Иран. И више од пола века после његове смрти, име совјетског телепате и хипнотизера Волфа Месинга и даље буди знатижељу, па и прилично живе полемике.
Цела прича поново је добила замах када су се на интернету крајем 2025. појавиле тврдње да је отворена тајна коверта коју је Месинг наводно предао Леониду Брежњеву непосредно пре смрти.
Упутство је, како тврде заговорници те приче, било једноставно: порука сме да се прочита тек после 50 година. Документ се чувао у архиви под ознаком „Протокол 1974-М“.
Један онлајн ресурс, познат по теоријама завере, објавио је да је писмо коначно декласификовано и приписао га извору који је представљен као „потпуковник КГБ-а Алексеј Соколов“. Вест се муњевито проширила мрежама, док су скептичнији аутори готово истовремено почели да објављују критичке анализе целе приче.
Према тој верзији догађаја, писмо је упозоравало на низ драматичних догађаја почетком 2026. године који би, како се наводи, могли да „уздрмају цео свет“.
Наведен је чак и конкретан датум и необичан детаљ: фигура „човека са плавим очима“, од чије би одлуке наводно зависило да ли ће човечанство уопште дочекати 2027. годину. У тексту се помиње и низ других наговештаја. Недељу дана пре тог тренутка требало би да се појаве земљотреси на местима где их дуго није било, а дан раније масовни прекиди комуникација.
За многе тумаче идентитет тог „плавооког човека“ није био нарочито тежак задатак. У теоријама које су се шириле интернетом готово одмах је поменуто име Доналда Трампа, политичара који је и раније наглашавао своју жељу да освоји Нобелову награду за мир, али је у исто време био повезан са бројним међународним сукобима.
У пророчанству су се, наводно, појавила и три симбола: Орао који представља Сједињене Државе, Медвед који симболизује Русију и Змај као знак Кине.
Ти симболи, према интерпретацијама, требало је да се „сударе“ управо 2026. године. Помиње се и четврти актер, такозвана „влада у сенци“, која би играла сопствену игру иза кулиса.
У причу је укључен и занимљив нумеролошки детаљ. Неки нумеролози тврде да 26. фебруар означава почетак ретроградног периода Меркура који траје до 20. марта.
Током таквог периода, према тим тумачењима, не препоручује се започињање великих пројеката нити доношење важних одлука, посебно оних које захтевају хладну логику. У тој перспективи поједини коментатори су се запитали да ли су Сједињене Државе и Израел можда изабрали лош тренутак за војни удар на Иран.
Ипак, када је дуго очекивани 26. фебруар коначно стигао, није се догодило ништа што би личило на глобални потрес. Руске новинске агенције тог дана су извештавале о сасвим другим догађајима: на пакистанској граници погинуло је око 30 авганистанских војника, док су у Женеви забележени одређени помаци у преговорима између Техерана и Вашингтона о нуклеарном питању и санкцијама.
Тог истог дана иранско Министарство спољних послова објавило је информацију о приближавању ставова са Сједињеним Државама и најавило наставак консултација заказаних за 2. март у Бечу.
Са таквом дипломатском агендом, мало ко је очекивао да ће само два дана касније доћи до наглог заокрета. Ипак, 28. фебруара ујутру почело је бомбардовање Ирана од стране САД и Израела. Због тога су поједини коментатори поставили питање које се брзо проширило мрежама: да ли је Месинг ипак нешто наслутио?
Скептици на то одговарају једноставно: датум је промашен. Пророчанство је говорило о „огледалском датуму“ 26. фебруара 2026, док су бомбе пале два дана касније.
Међутим, заговорници теорије тврде да је кључни тренутак можда био управо тих дана током америчко-иранских преговора, када је Доналд Трамп могао да се нађе пред избором између две потпуно различите одлуке.
Таква интерпретација омогућава присталицама пророчанства да тврде како је Месинг погодио и датум и суштину догађаја. Противници пак истичу да су неодређене формулације увек погодне за накнадна тумачења.
Разлог због ког Месингова предвиђања и данас привлаче пажњу лежи делимично у његовој репутацији. Његови обожаваоци верују да је у прошлости тачно предвидео низ историјских догађаја.
Једна од најпознатијих прича говори о томе да је упозоравао како ће Адолф Хитлер умрети ако нападне Совјетски Савез. Такође му се приписује предвиђање датума завршетка Великог отаџбинског рата.
У Новосибирску 1943. године Месинг је током једног наступа добио питање из публике: када ће се завршити рат? Тада је наводно навео само датум и месец – 8. мај.
Касније је на другом наступу поново одговорио на исто питање, додавши и годину – 1945. Према причама локалних историчара, један члан публике присуствовао је оба догађаја и спојио две информације у једну.
Постоји и верзија према којој је Јосиф Стаљин био упознат са тим предвиђањем. Сам Месинг је тврдио да му је Стаљин након капитулације Немачке послао телеграм са честитком.
Мистик је, према тим причама, имао и личну улогу у ратним напорима. Од своје уштеђевине финансирао је изградњу два авиона који су предати совјетским војним пилотима 1942. и 1944. године. У шали се понекад додаје да би, да су и други уметници на турнејама радили исто, победа могла да стигне и раније.
Месингу се приписују и прогнозе везане за савременије догађаје. Међу њима је и тврдња да ће 2022. донети догађај који ће захтевати уједињење целе руске нације и означити нову етапу у историји земље. Према тим интерпретацијама, Русија ће се суочити са притисцима колективног Запада, али ће упркос бројним потешкоћама на крају успети да одбрани своје интересе.
У неким верзијама пророчанстава помиње се и 2025. година као посебна за Русију – време велике обнове и духовног препорода. Наводно је требало да дође до повратка традиционалним вредностима, док би западне идеје које су раније прихватане почеле постепено да губе утицај.
У том оквиру помиње се и „искушење чишћења“ кроз које би руска економија требало да прође 2025. године, уз могуће промене у стопи рефинансирања и пореским реформама које би донеле озбиљне изазове за пословни сектор.
Ако се верује неким од тих тумачења, Месинг је наводно предвидео и шире промене у глобалном поретку. Хегемонија Сједињених Држава, тврди се у тим верзијама, постепено би се завршила, док би Кина и Русија постале ново „срце света“.
У том сценарију Запад би се суочио са низом унутрашњих криза и смањењем међународног утицаја. Украјински сукоб би, према тој интерпретацији, на крају био окончан мировним споразумом, после чега би се „братски народи“ поново приближили и заједно суочили са Западом.
Најдраматичнији део пророчанства односи се на могућност великог глобалног сукоба током ове деценије. Тачна година није наведена, али се помиње сценарио у којем Кина покреће велику војну операцију уз нуклеарне ударе на Тајван и Јапан.
У том хипотетичком сукобу Русија би заузела једну страну и, после тешких искушења, постала центар привлачности за научну и културну елиту из целог света.
У Месинговим предвиђањима ипак постоји и оптимистичнија нота. Према тим тумачењима, до 2026. године требало би да се појаве нови лекови за многе раније смртоносне болести, као и технологије које би могле да успоре процес старења.
Рад на таквим пројектима већ се води у многим земљама, укључујући Русију, па је могуће да ће и тај део приче једног дана добити реалну потврду.
На крају, чак и они који са интересовањем читају овакве приче признају да свако пророчанство у себи носи и дозу мистификације и спекулације. Биограф Месинга, Вадим Ерлихман, у више наврата је истицао да легендарни хипнотизер заправо никада није давао политичке прогнозе.
Покушаје да се његово име користи за савремене теорије описао је прилично сликовито: старац се, како је рекао, вероватно окреће у гробу као пропелер.
Ипак, без обзира на то ко је аутор приче о „испуњеном пророчанству“, једно је очигледно.
Крај фебруара заиста је донео снажан потрес међународној заједници. Историја је више пута показала да велики глобални сукоби често почињу догађајима који на први поглед делују локално – попут атентата на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву или немачког напада на Пољску.
Зато се данас многи надају да напад на Иран неће постати искра која би покренула много ширу ланчану реакцију. Јер ако би се то ипак догодило, најдраматичнији део Месингових пророчанстава поново би могао да се нађе у центру светске пажње.
