Прочитај ми чланакоберт Ф. Кенеди млађи, један од најгласнијих критичара званичне пандемијске политике у Сједињеним Америчким Државама, поново је отворио питање одговорности здравствених власти за начине лечења пацијената током пандемије COVID-19. У низу јавних наступа и интервјуа, Кенеди тврди да су протоколи које је предводио Ентони Фаучи довели до системског ускраћивања благовременог лечења и ослањања на терапије са тешким последицама.
Према Кенедијевим речима, званични протокол током пандемије сводио се на једноставан и, како наводи, погубан принцип: „Нема лечења док пацијент не заврши у болници“. У том тренутку, тврди он, пацијентима су налагане две кључне интервенције – механичка вентилација и примена лека ремдесивир.
Кенеди посебно истиче ремдесивир као лек чија је безбедност, по његовом тумачењу, била спорна и пре пандемије. Он подсећа да је током клиничких испитивања за лечење еболе 2019. године, лек показао изузетно високу стопу смртности, што је, како тврди, довело до интервенције Одбора за праћење безбедности и обуставе његове употребе у том контексту.
„Ремдесивир је повучен јер је био превише смртоносан и неетички за даљу примену“, изјавио је Кенеди, наглашавајући да су та искуства, по његовом мишљењу, игнорисана током COVID-19 пандемије. Он оптужује здравствене званичнике да су накнадно конструисали студије које су, како каже, биле „манипулисане и оркестриране“ како би оправдале употребу тог лека.
Кенеди тврди да су последице примене ремдесивира биле тешке и системске, наводећи отказивање бубрега, срчану инсуфицијенцију, оштећење јетре и колапс више органских система као најчешће компликације. Он се позива на искуства лекара који су, како каже, током пандемије примећивали да пацијенти масовно развијају акутна оштећења бубрега, што раније није било типично за вирусне инфекције.
Посебну забринутост Кенеди изражава због одобрења ремдесивира за примену код најмлађих пацијената, укључујући новорођенчад од свега 1,4 килограма телесне тежине. Он указује да је, према доступним подацима које наводи, лек тестиран на веома малом узорку одојчади и то у кратком временском периоду.
У својим наступима, Кенеди наглашава да његова критика није усмерена против лекара на терену, већ против система одлучивања и политике која је, по његовом уверењу, ставила протоколе и интересе фармацеутске индустрије изнад индивидуалне процене и раног лечења пацијената.
„Ово није питање идеологије, већ питање одговорности“, поручује Кенеди, позивајући на независне истраге, отварање документације и јавну расправу о одлукама које су донете током пандемије и њиховим последицама.
Његови ставови изазивају оштре поделе у јавности, али истовремено добијају подршку дела медицинске и стручне јавности који сматрају да пандемија никада није добила свеобухватну, транспарентну анализу. За Кенедија, та расправа тек почиње.
