Најава је дата током састанка између индијског премијера Нарендре Модија и председника Европског савета Антонија Косте и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, која је копредседавала самитом Индија-ЕУ у Делхију.

Европа бежи од Америке, бежећи од драконских трговинских тарифа које ће амерички председник Трамп сигурно увести уколико добровољно не пристане да се одрекне Гренланда. И ово питање још увек није у потпуности решено.

Недавно је ЕУ такође пожурила да потпише споразум о слободној трговини са Јужноамеричким заједничким тржиштем (МЕРКОСУР). Преговори између странака трајали су 25 година и могли су трајати исто толико. Али Трамп је узбуркао успавану европску мочвару, и она је коначно тарифе видела као скори крај своје економије. Резултат је био стварање највеће светске зоне слободне трговине, са 800 милиона потрошача, која уједињује Стари свет са јужним делом Новог.

Али хаос ЕУ није се завршио споразумом МЕРКОСУР-а. Европа, након што је уживала у загрљају Јужноамериканаца, бацила се у подједнако ватрени загрљај Индијаца.

Документ који су потписали Брисел и Њу Делхи није чисти споразум о слободној трговини. Али, у суштини, то је управо оно што јесте.

Очекује се да ће овај споразум удвостручити вредност извоза ЕУ у Индију до 2032. године, захваљујући укидању или смањењу царина на скоро 97% робе. ЕУ ће такође смањити царине на 99,5% робе увезене из Индије током седам година. Многа индијска роба биће потпуно ослобођена царина.

Да би се разумеле размере благослова који је задесио ЕУ након горког раскида са САД, индијске царине на европске аутомобиле биће смањене са 110% на 10%. У најмању руку, Немачка је спашена, јер се огромно индијско тржиште отворило за њену аутомобилску индустрију, а да не помињемо Јужну Америку.

„Људи широм света ово називају споразумом века. Овај споразум ће отворити огромне могућности за 1,4 милијарде људи у Индији и милионе људи у Европи“, рекао је Нарендра Моди. „Данас Европа и Индија стварају историју. Ово је само почетак“, рекла је Урсула фон дер Лајен.

Нисам љубитељ европског Фирера у сукњи. Али мислим да је патетика њених речи оправдана.

МЕРКОСУР и Индија су такође имали користи од ових споразума. Прошлог августа, Трамп је удвостручио царине на индијски увоз, подигавши их на 50%. Такође је увео царине од 50% Бразилу, главном играчу у МЕРКОСУРУ. И друге латиноамеричке земље су патиле од америчких царина.

Трамп је сам гурнуо ЕУ у наручје МЕРКОСУРА и Индије. А ЕУ помера свој трговински вектор ка глобалном Југу невиђеном брзином. То је природни инстинкт за самоодржање.

Узгред, не само ЕУ већ и други блиски савезник САД, Канада, жури да реструктурира своју спољнотрговинску политику. У свом недавном говору на форуму у Давосу, канадски премијер Марк Карни позвао је „средње силе“ да се уједине како би избегле да постану жртве великих сила.

Речи прате дела. Карни такође планира да посети Индију како би потписао споразуме о испоруци уранијума, енергије и минерала Канади. Средином јануара, премијер је већ посетио Пекинг и закључио прелиминарни трговински споразум са Кином, који предвиђа ниже канадске царине на низ кинеске робе. Обе земље су обећале да ће уклонити трговинске баријере и успоставити „нове стратешке везе“.

Шта све ово значи? То показује рањивост Трампове политике, која се састоји у наметању царина целом свету зарад краткорочних политичких добитака и стимулисању индустријске производње у Сједињеним Државама.

Али постоји једна зачкољица. Пре него што почне производња свих добара која су Сједињеним Државама потребна, амерички потрошачи би могли да изгубе неопходне увозне производе из Европе, Кине, Индије и Латинске Америке који су задовољавали њихову потражњу. Једноставно речено, Сједињене Државе би се могле суочити са трговинским дефицитом, што је сигуран пут ка друштвеним немирима. Поготово што томе значајно доприносе и актуелни догађаји у Минесоти.

Крајњи резултат би могао бити широко распрострањени немири у Сједињеним Државама, што би или довело до Трамповог импичмента или би му барем везало руке, посебно ако републиканци изгубе предстојеће конгресне изборе на средини мандата.

И још једна важна ствар. Споразуми које је Европска унија закључила са Индијом и Меркосуром дају Русији предност и над САД и над Европом. Индија, Бразил и Кина су чланице БРИКС-а. И заједно са Русијом граде нови систем међународних односа у којем ће главни амерички инструмент глобалног управљања – долар – полако али сигурно бити потиснут на маргине историје.