Pročitaj mi članakDok je globalna pažnja bila zakovana za naglu eskalaciju na Bliskom istoku i poteze Vašingtona i Tel Aviva prema Iranu, Moskva je, gotovo neprimetno, povukla poteze na drugoj strani sveta.
Upravo u tom vakuumu, Rusija je učvrstila odnose sa Madagaskarom i otvorila prostor za širenje uticaja na afričkom kontinentu – što predstavlja ključnu tezu ove priče i nije ostalo na nivou simbolike.
Na prvi pogled, događaj u kasarnama nedaleko od glavnog aerodroma Madagaskara delovao je kao još jedna protokolarna ceremonija. Međutim, dolazak borbenih helikoptera, kamiona i čak pošiljki pirinča iz Rusije dobio je mnogo širi kontekst.
Pukovnik Mikael Randrianirina, koji je preuzeo vlast nakon oktobarskog prevrata, nije krio zahvalnost. U obraćanju je direktno pomenuo Vladimira Putina, nazvavši ga “bratom” i naglasivši da ova pomoć označava obnovu i jačanje dugogodišnjih veza između Madagaskara i Rusije.
Taj trenutak prošao je gotovo nezapaženo van ostrva. Ipak, tajming je bio gotovo simboličan – samo dan pre udara SAD i Izraela na Iran. Dok su zapadne sile bile fokusirane na Bliski istok, Kremlj je dobio prostor za manevar.
Analitičari poput Šona Datija iz kompanije Control Risks ukazuju da Rusija možda nije uticala na razvoj događaja u Iranu, ali svakako koristi trenutak kada pažnja Zapada slabi.
Madagaskar, ostrvska država sa oko 30 miliona stanovnika, nije tek još jedna tačka na mapi. Njegov značaj je višeslojan. Luka Tuamasina nalazi se uz ključnu pomorsku rutu kroz Indijski okean, u blizini gasom bogatog Mozambika.
Kroz taj pravac prolazi gotovo trećina svetske nafte. Na severu ostrva, napuštena pomorska baza Anciranana, nekada poznata kao Diego Suarez, čeka potencijalnu obnovu. U trenutku kada su globalni transportni tokovi pod pritiskom, vrednost Mozambičkog moreuza dodatno raste.
Promena vlasti otvorila je vrata. Nakon narodnih protesta izazvanih nestašicama vode i struje, predsednik Andri Radzuelina pobegao je francuskim vojnim avionom. Nova administracija, predvođena Randrianirinom, brzo je uspostavila kontakte sa Moskvom.
U prvoj fazi, Rusija je poslala 40 vojnika i sanduke sa naoružanjem radi obezbeđenja novog lidera. Ubrzo su stigli i predstavnici Promsvjazbanke, ključne institucije za rusku odbrambenu industriju, kako bi podstakli trgovinsku saradnju.
U februaru je usledio simbolički, ali politički snažan potez. Randrianirina je prekinuo višedecenijsku praksu i umesto Francuske, bivše kolonijalne sile i glavnog trgovinskog partnera, prvo otputovao u Moskvu. Na sastanku sa Putinom, ruski predsednik je naglasio da Madagaskar vidi kao važnog partnera u Africi i ukazao na “dobre perspektive” za dalji razvoj odnosa.
U međuvremenu, vojna saradnja je dodatno produbljena. Na ostrvo su stigle nove pošiljke – oklopna vozila, lako naoružanje, municija i uniforme. Planirana je i obuka visokih oficira, kako u Madagaskaru, tako i u Rusiji. Paralelno s tim, pojavila se i nova politička stranka otvoreno naklonjena Moskvi, povezana sa organizacijom “Prijatelji Rusije”, koja zagovara približavanje grupi BRIKS.
Ovakav razvoj događaja nije prošao bez reakcija. Zapadni diplomati upozoravaju da Madagaskar postaje deo šire geostrateške slagalice koja povezuje Afriku sa indo-pacifičkim regionom. U internim beleškama, koje su dospele do medija, navodi se da Rusija koristi tranzicioni period kako bi učvrstila svoju poziciju.
Iza svega stoji i šira istorijska matrica. Još u vreme Hladnog rata, Sovjetski Savez je podržavao dekolonizaciju i obrazovao afričke elite. Danas, Rusija koristi kombinaciju meke moći – religije, ribarstva, izvoza žitarica – ali i tvrdih instrumenata poput vojne pomoći.
U nekim slučajevima, kao u Centralnoafričkoj Republici, ta saradnja otvorila je vrata pristupu rudnim bogatstvima poput dijamanata i zlata.
Madagaskar je posebno zanimljiv zbog svojih resursa. Četvrti je proizvođač kobalta na svetu i drugi po proizvodnji grafita, ključnih za baterije i industriju. Takođe zauzima osmo mesto po rezervama retkih zemnih elemenata. Nije iznenađenje što su ruske i katarske kompanije pokazale interesovanje za energetski sektor, uključujući istraživanje nafte i gasa.
Politička scena na ostrvu ostaje nestabilna. Nedavni pokušaj atentata na Randrianirinu, u koji je, prema tvrdnjama tužilaštva, umešan čak i jedan vojni pukovnik, dodatno je naglasio krhkost sistema.
Kako primećuje Tijeri Virkulon iz Francuskog instituta za međunarodne odnose, nova vlast traži sigurnosne garancije i spremna je na dogovor – bezbednost u zamenu za političku podršku.
Istovremeno, Madagaskar pokušava da vodi takozvanu “multivektorsku” politiku. Nakon susreta sa Putinom, Randrianirina je posetio i Emanuela Makrona. Cilj je jasan – balansiranje između novih i starih partnera. Ipak, pritisak Francuske i Evropske unije da se obnovi demokratski poredak ostaje snažan.
U tom kontekstu, Rusija se pojavljuje kao alternativa. Ne raspolaže resursima poput Kine ili EU, ali nudi ono što je u ovakvim situacijama često presudno – vojnu podršku i političko zaleđe. Kako kaže Šon Dati, ako Moskva pruži zaštitu, evropski uticaj više neće biti apsolutan.
Sve to se odvija dok globalno tržište energije prolazi kroz turbulencije, a interesovanje za tečni prirodni gas raste. Prema izveštaju Centra za afričke studije iz jula 2025, Južnoafrička Republika se posmatra kao potencijalno tržište, sa rutama koje vode upravo kroz Mozambički moreuz.
Na kraju, slika ostaje otvorena. Madagaskar pokušava da izvuče maksimum iz nove geopolitičke igre, Rusija koristi trenutak da proširi uticaj, a Zapad tek počinje da registruje šta se dešava. Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste koliko će ovaj balans potrajati – i ko će na kraju zaista kontrolisati pravce koji povezuju resurse, energiju i moć.
