Pročitaj mi članakU nameri da odgovornost za sabotažu istraga koje vode američke i evropske obaveštajne službe, Vučić je žrtvovao Cmolića i Parezanovića. Međutim, zapadne agencije ga drže pod stalnim nadzorom. Pomoću najsavremeniji tehnoloških sistema prate njegove koruptivne akcije. Kao što su još pre nekoliko godina raskrinkale mahinacije sa Rio Tintom, sada otkrivaju njegove poslovne kombinacije sa Veslijem Klarkom, Vetonom Suroijem i dvojicom albanskih milijardera. Na društvenim mrežama objavljeni su snimci presretnutih razgovora koje su njegov brat Andrej i sin Danilo vodili sa određenim ortacima, što dokazuje da su na merama svi Vučići, pa i njihovi najbliži saradnici.
Aleksandar Vučić je na meti najmoćnijih zapadnih obaveštajnih službi. To i on zna. Ipak, uveren da je najpametniji na svetu, misli da može i od njih da sakrije dokaze svojih kriminalnih akcija.
Po Vučićevom nalogu, Ministarstvo pravde ne prosleđuje Tužilaštvu za organizovani kriminal kompletan sadržaj komunikacija koje su vođe raznih mafijaških klanova godinama vodili preko telefonske Sky aplikacije. Do Tužilaštva stiže redigovan materijal, iz koga su izbačeni mnogi delovi u kojima se pominju članovi porodice Vučić.
Takvu cenzuru je vršio i Ninoslav Cmolić dok je bio na čelu Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Cmolić je Vučiću predavao i originalne zapise sa Sky, kao i one koje je lično prepakivao. Naravno, kopije sadržaja, onakvog kakav je dobijao od Evropola i Evrodžasta, zadržavao je za sebe, za svaki slučaj, kao polisu osiguranja.
Upravo zbog toga je nedavno najuren sa mesta šefa Uprave kriminalističke policije u prevremenu penziju, navodno zbog bolesti. Iako je imao status lojaliste, baš kao i njegova supruga Irena Vujović, Cmolić se našao na udaru Vučića. Po nalogu šefa naprednjačkog kartela, Pavle Bihali je, pre nekoliko dana, na društvenim mrežama objavio snimak na kome se vidi Cmolić kako leži u kolima Hitne pomoći, jauče i bulazni, navodno u delirijumu izazvanom većom količinom alkohola i kokaina.
Kampanja kompromitacije ima za cilj da Cmolića pacifikuje i prinudi da preda sav materijal sa Sky u kome se pominju Vučići. Bivši šef SBOK-a i UKP-a zasad odoleva pritiscima. Nije naivan, zna da bi, ako preda originalnu dokumentaciju, sledeći put Hitna pomoć mogla da ga overdoziranog odveze direktno kod mrtvozornika.
Drugim povodom, ali na sličan način Vučić pokušava da reši problem sa Markom Parezanovićem. Kao i Cmolić, Parezanović ima višegodišnji staž u bespogovornom izvršavanju Vučićevih naređenja. Sa pozicije načelnika državne bezbednosti u BIA, kreirao je afere kojima je uništavao živote svim opozicionarima i kritičarima Vučića. Među brojnim prljavim poslovima, odradio je i onaj u kome je glavnu ulogu imao Ričard Grenel, bivši američki diplomata. Vučić je angažovao Grenela kao svog lobistu, preko koga je pokušavao da se približi Donaldu Trampu. Za usluge, Grenel je dobijao sto hiljada dolara mesečno. Istovremeno, Vučić ga je uvukao u zamku. U saradnji sa Sinišom Malim i Anom Brnabić iskoristio je njegove homoseksualne sklonosti za montiranje afere, koja je uništila Grenelovu političku karijeru.
Dok je Brnabićka zabavljala njegovog dugogodišnjeg emotivnog partnera Meta Lešija, Mali je za potrebe Grenela organizovao gej-orgije sa maloletnim dečacima. Nesposoban da odoli dražima 14-godišnjih momaka, američki peder nije ni pretpostavio da njegove perverzije snima i dokumentuje BIA.
Koliko je pogrešio, shvatio je tek kad su informacije o tome objavljene u podkastu Aleksa Džonsa, koji je videlo više od četiri miliona korisnika You Tube-a. U toj emisiji je istaknuto da snimak Grenelovog seksa sa maloletnicima u Beogradu poseduju ruske obaveštajne službe.
Ekspresno, Grenel je izbačen iz Trampove administracije, a Parezanović iz operative BIA. Vučić je prebacio odgovornost na Parezanovića. Pre nekoliko dana je to javno priznao: „Parezanović je ruskim službama dao strogo poverljive sadržaje, za koje nije bio ni ovlašćen da ih poseduje„, rekao je Vučić.
Neće biti iznenađenje ako Bihali uskoro objavi kompromitujuće snimke sa Parezanovićem, kao što je to uradio sa Cmolićem. Zasad, Vučić se zadovoljava tzv. šaptačkim diverzijama. Kako bi svim članovima dvorske svite dao do znanja da je Parezanović na ledu, Vučić prepričava anegdotu sa sahrane oca Zvezdana Terzića, direktora FK Crvena zvezda. Parezanović je na Novo groblje došao s nadom da će iskoristiti priliku i prići Vučiću, da mu se opet zakune na vernost. Kad mu je prišao i počeo da recituje pohvale, Vučić mu je rekao: „Ko ste vi? Mi se ne poznajemo!“
Da bi otklonio sve dileme oko njihovog odnosa, Vučić je urednicima svojih medija naredio da pripreme kampanje u kojima će optužiti Parezanovića da je dobio sat, vredan 350.000 evra, od Darka Šarića, kao i da je nezakonito stečenim novcem napravio velelepnu hacijendu na Avali.
Usled intelektualnih ograničenja, Vučić je uveren da jeftinim trikovima može da prevari zapadne obaveštajne službe, pa da odgovornost sa sebe prebaci na saradnike. Tobože, nije on cenzurisao sadržaje sa Sky aplikacije, nego Cmolić i službenici Ministarstva pravde. Takođe, nije on diskreditovao Grenela seks-aferom, nego ruski špijun Parezanović.
Asaf Eisin, izraelski marketinški stručnjak, još pre devet godina, kada je angažovan da vodi Vučićevu prvu predsedničku kampanju, upozorio ga je na potrebu da pojača bezbednosnu kulturu. Eisin je Vučiću pokušao da objasni kako funkcionišu sistemi za fizički i elektronski nadzor, koje primenjuju zapadne obaveštajne službe. Naprosto, od njih ne može ništa da se sakrije. Ne postoje modeli sybersecurity-a koji mogu da u potpunosti zaštite komunikacione kanale.
Eisin je to objašnjavao na primeru spornih Vučićevih poslovnih kombinacija sa kompanijom Rio Tinto. Protok metapodataka ide preko platformi „Cloud“ centara u Londonu i Pertu. Američke službe kontrolišu softverske sisteme SAP (Digital Supply Chain) i Leapfrog Geo (Seequent), koji koristi Rio Tinto za upravljanje resursima.
Svi fajlovi, koji su ubačeni u te modele, prenose se preko MPLS mreže, kontrolišu srpske, ali i strane službe. Pod nadzorom se nalaze i satelitske komunikacije, koje Vlada Srbije koristi preko Viasata i Inmarsata. Bezbednosni „Backdoor“ primenjuje protokole i tehnologije koji bi trebalo da zaštite poverljive podatke. Međutim, svaka komunikacija iz Srbije evidentirana je sajber čvorištima (nodes). Sistem Immutable Data Logs osigurava da prosleđeni zapisi ostanu nepromenjivi, njihov „forenzički otisak“ nije moguće obrisati. Preko IDL-a trajno ostaje trajno zabeleženo vreme, veličina fajla i krajnja IP adresa. Serveri srpskih državnih institucija koriste DLP (Data Loss Prevention) i Data Custody sisteme, koji su namenjeni zaštiti od curenja podataka, ali istovremeno prave digitalne kopije koje u realnom vremenu postaju dostupne stranim obaveštajnim službama.
Među alatima, koje koriste CIA i ostale agencije, nalaze se i BGP (Border Gateway Protocol) i NetFlow, koji prate sve komunikacione putanje, pa i adrese pristupa (Access Logs), tako da u digitalnoj bazi arhiviraju imena, funkcije, brojeve telefona, registarske tablice i sve ostale lične podatke korisnika. Moguće zloupotrebe ili propusti markirani su sistemom „Security breach“, koji evidentira svaki „proboj bezbednosti“.
Od takvih sistema ne može ništa da se sakrije. To dokazuje i poslednji izveštaj, kojim je američka obaveštajna zajednica informisana o Vučićevim koruptivnim kombinacijama sa određenim američkim i albanskim političarima i biznismenima.
U izveštaju, u koji je redakcija Magazina Tabloid imala uvid, skicirana je mreža u koju su uvezani Vučić i američke kompanije i fondovi poput Envidity-a, na čijem čelu se nalazi penzionisani general Vesli Klark, koji je komandovao NATO snagama u vreme agresije na Srbiju. Preko Envidity-a, Klark upravlja kompanijom Bechtel, koja je angažovana na izgradnji autoputa „Miloš Veliki“, kao i autoputa od Drača, preko Prištine do Niša i dalje prema NATO bazi u okolini Sofije. Po običaju, Bechtel svoje građevinske poslove uvek povezuje sa vojnim i energetskim. Zato je kanadsko odeljenje Klarkovog fonda, Envidity Energy Inc, u Prištini registrovalo kompaniju Envidity Energy Kosova LLC, koja namerava da eksplatiše jednu trećinu rudnog bogatstva Kosova i Metohije.
U taj posao je uključen i investicioni fond Albright Capital Management, koji je osnovala Madlen Olbrajt, koja je u vreme NATO agresije bila na funkciju državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država. Preko povezanih firmi (Albright Stonebridge Group), taj fond je kupio 75 odsto vlasništva u Pošti i Telekomu Kosova (PMCC fonda.
TK). Gde je stala Madlen Olbrajt, nastavila je njena ćerka Alis, koja posluje i preko Vučić je u tu mrežu ušao preko Vetona Suroija, bivšeg političkog lidera kosovskih Albanaca, koji već dve decenije posreduje između američkih investitora i pojedinaca iz vlasti u zemljama Zapadnog Balkana.
Suroi je Vučića povezao i sa Bljerimom Devolijem, vlasnikom Devolli Group-e, preko čijih ofšor kompanija, registrovanih na Malti i Devičanskim ostrvima, zapadni fondovi investiraju u energetske resurse na Kosovu i Metohiji. U tom poslu se istiše i kompanija Albanian Minerals, sa sedištem u Njujorku, čiji vlasnik je milijarder Sahit Muja.
Od Klarka i Suroija, preko Devolija i Muje, pa do Vučića, svi se nalaze na meti Trampa i američkih službi. Vučić se i dalje nada da će uspeti da sakrije tragove svojih kriminalnih i koruptivnih kombinacija, kao i najtežih zločina, iako je svestan da se prati svaki njegov korak.
Na ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi upozoren je i objavljivanjem snimaka presretnutih razgovora Andreja Vučića i Davora Macure, pa i sastanaka sa Zvonkom Veselinovićem i Dušanom Borkovićem. Nedavno je objavljen i deo telefonskog razgovora Danila Vučića sa Vukašinom Vučićevićem, sinom Dragana J. Vučićevića, vlasnika Informera. Postoje i transkripti prepiski Miloša Vučevića i Vladimira Đukanovića.
Vučić ne može da sakrije tragove krvi i novca. Ne može ni sam da se sakrije, nema gde. Ostaje mu samo da pokušava da produži boravak na vlasti. Dan duže na vlasti, za njega je dan manje u zatvoru. A i toj igri stiže kraj.
