Pročitaj mi članakNa gradilištu novog mosta preko Save, kod Starog sajmišta, koji nije mogao da proradi bez potpisa Gorana Vesića i Siniše Malog, pao je kran. Jedan radnik, državljanin Kine, izgubio je život. Trojica su povređena. Konstrukcija od 350 tona se obrušila. Samo pukom srećom izbegnuta je veća tragedija. Ali ovo nije samo nesreća. Ovo je test sistema — i pitanje ko u tom sistemu snosi odgovornost.
Na gradilištu novog mosta preko Save, kod Starog sajmišta, 7. aprila došlo je do teške nesreće u kojoj je, prema saopštenju Ministarstva građevinarstva, poginuo jedan radnik, državljanin Kine, dok su još dvojica radnika povređena. RTS je preneo da se obrušio kran koji je nosio metalnu konstrukciju tešku 350 tona.
Ono što posle ovakve tragedije više ne može da se gurne pod tepih jeste pitanje: ko je dobio posao, ko je to platio, ko je morao da kontroliše radove i ko će sada da odgovara? Jer ovo nije pad saksije sa terase, nego nesreća na jednom od najvećih infrastrukturnih projekata u Beogradu, koji se od početka vodi pod velom tajnosti.
Prema dostupnim izveštajima, radove na novom savskom mostu izvodi kineska državna kompanija PowerChina. Isti izvori navode da su kineske kompanije na ovaj projekat angažovane bez javnog tendera, na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine. Javno dostupni podaci pokazuju i ko je formalno bio zadužen da nadzire ovaj posao. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda dodelila je firmama CPM Consulting i Louis Berger ugovor za FIDIC inženjera i nadzor nad izgradnjom novog mosta. U opisu posla tog nadzora stoji da treba da koordiniše projekat, izveštava Grad i Republiku, proverava i odobrava dokumentaciju, kontroliše plan zaštite životne sredine izvođača, procenjuje troškove i vrši inspekciju radova. Drugim rečima: postojao je jasan lanac kontrole koji nije smeo da zakaže.
Ko je kineskoj firmi dao posao?
Tu počinje mrak. Radio Slobodna Evropa navodi da je Ministarstvo građevinarstva saopštilo da je posao ugovoren na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, dok je N1 pisao da su pokušaji da se do ugovora dođe preko zahteva za pristup informacijama od javnog značaja ostali bezuspešni, jer je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda odbila da ga dostavi. Iz toga proizlazi da su u poslu ključni državni i gradski organi, ali da puna dokumentacija i dalje nije otvorena za javnost.
Ko plaća izvođenje radova?
I tu su stvari prilično jasne, makar na nivou finansijske konstrukcije. Prema više objavljenih izvora, projekat vredan oko 94,1 milion evra finansira se tako što se 85 odsto pokriva kreditom od oko 79,9 miliona evra, dok se preostalih 15 odsto obezbeđuje iz budžeta Srbije. To znači da ovaj posao, bez obzira na kineskog izvođača i zatvorene ugovore, u krajnjoj liniji plaćaju građani Srbije.
Najosetljivije pitanje je ono koje si izričito tražio: da li je poginuli kineski radnik bio direktno zaposlen u PowerChina ili kod podizvođača? Na to, za sada, nema javno potvrđenog odgovora. U saopštenju Ministarstva on je opisan samo kao „radnik, državljanin NR Kine“, a u izveštajima do kojih smo došli nismo našli zvaničan dokument koji bi potvrdio da li je bio formalno zaposlen kod glavnog izvođača ili kod neke podizvođačke firme. To je jedna od ključnih činjenica koje bi istraga morala da rasvetli.
Zato je suština ove priče prosta i teška: radove je izvodila PowerChina; posao je ugovoren kroz državno-kineski aranžman bez javnog tendera; novac dolazi iz kredita i budžeta Srbije; nadzor su imali CPM Consulting i Louis Berger; a javnost i dalje nema kompletan uvid u ugovore i odgovornosti. Posle smrti radnika, to više nije samo priča o mostu, nego o sistemu u kome su ugovori tajni, rizici javni, a posledice smrtonosne.
NA KRAJU ŠTA ZNAMO, A ŠTA NE ZNAMO? KO JE IZVODIO RADOVE
Radove izvodi kineska državna kompanija PowerChina, angažovana kroz međudržavni sporazum Srbije i Kine. To znači: nema klasičnog javnog tendera, ograničen uvid javnosti, uslovi ugovora nisu transparentni.
KO JE UGOVARAO, PLATIO, SPROVODIO PROJEKAT
Institucija: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;
Ko je bio ministar u periodu ugovaranja: Goran Vesić;
Finansiranje izgradnje novog savskog mosta: kredit i budžet Srbije;
Institucija koja daje pare: Ministarstvo finansija i ministar Siniša Mali.
Sprovođenje projekta: Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda
Rukovodstvo Direkcije u relevantnom periodu: Milan Vranić (v. d. direktora) i Marija Leković (v. d. direktora). Oni su bili u poziciji da sprovode odluke i organizuju nadzor.
KO JE KONTROLISAO RADOVE
Nadzor: firme CPM Consulting i Louis Berger (WSP)
Njihova uloga: kontrola bezbednosti, tehnički nadzor i FIDIC inženjer
Odgovornost za nadzor: Nadzorni timovi ovih kompanija bili su direktno zaduženi da spreče rizike na gradilištu.
GDE SE OVE FIRME JOŠ POJAVLJUJU
CPM Consulting – Angažovana na više infrastrukturnih projekata u Srbiji: deonice autoputeva (uključujući projekte sa stranim izvođačima), železnička infrastruktura (modernizacije i rekonstrukcije), saradnja sa državnim institucijama kao nadzor.
Louis Berger / WSP – nadzor na infrastrukturnim projektima u Srbiji, projekti finansirani međunarodnim kreditima angažman kao FIDIC inženjer na velikim sistemskim projektima.
Zaključak:
Ove firme nisu izuzetak — već standardni deo sistema državnih projekata. Ako postoji nadzor, a desi se ovakva nesreća — onda nije pitanje da li je neko odgovoran, već ko tačno.
