Pročitaj mi članakŠešelj je zbog svojih nacionalno-ideoloških preterivanja, i još više ekstremističko-bizarnog ponašanja, postao sinonim za primitivni šovinizam. Ono što je „ludi kralj“ Ludvik II (1845-1886), poznat po izgradnji kičastih, ekscentričnih dvoraca, bio i ostao za nemačku kulturu, to je šund vojvoda za srpski nacionalizam.
Ostavština pomenutog bavarskog vladara, kome se u naše vulgarno postmoderno doba mnogi neuko dive, baca senku na ono što je uistinu vredno u nemačkoj kulturnoj baštini, a nasleđe Vojislava I zagađuje srpsko društvo. Zato političkog oca Aleka bez Kosova toliko vole jurišnici anti-Srbije.
Javno ga napadaju, a između sebe tog čoveka kuju u nebesa. Jer, preko njega nastoje – i donekle u tome uspevaju – da diskvalifikuju pozitivni srpski nacionalizam, odnosno iskreno rodoljublje.
Njihova srbožderska formula je prosta: svaki nacionalni stav je „šešeljizam“, a on je oličenje zla, i to u najgoroj prostačkoj varijanti. Sledstveno tome, svi srpski, politički iskazani rodoljubi (a baš to su pravi nacionalisti), navodno su deo ogavne „sile mraka“.
Sada je vrh takvog otrovnog antisrpskog koplja usmeren prema Milu Lomparu. Taj ugledni profesor Univerziteta u Beogradu u javnosti je prepoznat kao neko ko se nalazi na nacionalnoj strani društvenopolitičke klackalice oko Studentske liste, od čijeg položaja zavisi kakva će ona ispasti.
Drugim rečima da li će zračiti produktivnom reprezentativnošću – zato što će na njoj biti relativno korektno zastupljeni kandidati za poslanike na način koji odražava (geo)političku raznovrsnost opoziciono nastrojenog građanstva Srbije – ili će postati suštinski jednostrana.
Ovdašnji krajnje prozapadni centri moći (u smislu spremnosti da se Kosovo potpuno žrtvuje radi EU integracija, te da one budu plaćene i članstvom u NATO) pokušavaju da uzurpiraju studentski pokret i njegovu iščekivanu parlamentarnu listu. To rade perverzno, sa namerom da je personalno prepariraju u duhu evroatlantske ideologije, ali da se površinski prave da je ona „neutralna“.
Svesni su da veći deo antirežimske Srbije nije na njihovoj liniji, pa kao što Vučić vara svoje patriotskim biračima koje ubeđuje da brani Kosovo dok ga izdaje, i oni pokušavaju da se prikažu kao ustavobranitelji i borci za demokratsku obnovu, dok zapravo planiraju da nastave SNS veleizdajničku politiku u drugom ruhu.
Da bi to mogli da postignu potrebno im je – ili se, tačnije, trude da izgleda da samo radi toga tako postupaju – da pre konačnog sudara sa Vučićem, sa Studentske liste eliminišu ljude kao što je Lompar.
To je ipak samo pola istine. Rečeno važi za pakleno autentični deo anti-Srbije. Neki otimači Studentske liste – i to kako se pokazuje najuticajniji u svom društvu – idu i mnogo dalje. Njena uzurpacija im nije dovoljna. Tu stižemo do spomenute duple igre koja je sada u toku!
O čemu se radi pomogao mi je da shvatim navodni „prijatelj studenata“. Oni koji se kriju iza tog pseudonima, napadaju krajnje umerenog Lompara pod optužbom da je „preuzeo Šešeljevu retoriku“, a kao „dokaz“ za to koriste njegove reči da prema Zakoniku knjaza Danila iz 1855. godine, „u Crnoj Gori nema drugog naroda osim srpskog“.
To što rade je – iako toga nisu svesni – inkriminišuće za njih a ne za onoga koga napadaju. Prerano otkrivaju svoje planove!
Svako može da pogleda Zakonik, te da se uveri da je rečeno fakat. Na taj ali i mnoge duge načine Kneževina i potom Kraljevina Crna Gora potvrđivala je svoj srpski karakter. Današnji stanovnici Crne Gore – koji žive posle (neo)titoističkog identitetskog genocida sprovedenog u toj zemlji – imaju pravo da se deklarišu kakogod hoće (srećom skoro polovina njih i dalje iskazuje srpsku ili dvojnu nacionalnu pripadnost), ali niko nema pravo da prekraja prošlost; ona svedoči da ta zemlja ima sprske korena!
Baš to što Milo Lompar insistira na toj nespornoj istini boli jurišnike anti-Srbije, koji najagresivnije i po sebe kontraproduktivno kidišu na njega. Tako ostrašćeno pokazuju svoje pravo lice pa se vidi da su lobisti naših regionalnih oponenata kojima je Srpstvo patološki mrsko, od montenegrinskih kartel političara, preko hrvatskih bojovnika, do sarajevskih islamista i velikoalbanskih šovinista.
U doba kada su Amerikanci zavrnuli finansijske slavine za evroatlantske „pete kolone“ u mnogim poluokupiranim državama, uključujući i Srbiju, a Brisel kuburi sa fondovima pa to nije u stanju da nadomesti, posebno veliki značaj dobijaju oni u okruženju naše zemlje koji rade protiv njenih interesa. Njihovi stratezi u novonastalim uslovima ne žale novac za lobiranje unutar Srbije, kako bi je što više paralisali onda kada se već nazire kraj Vučićeve vladavine.
Stigli smo do srži naše priče: srpskim regionalnim neprijateljima odgovara Alek bez Kosova. Niko nije u stanju da Srbiji napravi veću štetu od njega. Anti-Srbija, kada bi se dokopala vlasti, možda bi i pokušala da ga nadmaši ali, prvo, uz sve prevare koje koristi ona nije u stanju da samostalno dođe na vrh naše državne piramide; drugo, brzo bi se protiv nje stvorio pokret otpora koji bi stavio tačku na ono što pokušava da uradi.
Samo Vučić sa svojim lažnim patriotizmom u koji još veruje ne baš tako mali deo medijski hipnotisanog srpskog naroda, u stanju je da mu efikasno i u dužem roku iznutra radi o glavi. To dobro znaju u Prištini, Sarajevu, Zagrebu i cetinjsko-podgoričkim mračnim kuloarima u kojima se posle gubitka vlasti kriju montenegrinski mafijaško-politički predvodnici!
Zato njihove ovdašnje sluge koje sebe besramno nazivaju „prijateljima studenata“ pomažu Vučiću. Pokušavaju da Studentskoj listi oduzmu opštenarodni kredibilitet i u skladu sa tim kapacitet da obori Acu Anti-Srbina!
Kao hoće da preuzmu listu i od nje naprave neki novi pokret za EU bez alternative, ali to je samo lukavi manevar kako bi dobili podršku naglašeno prozapadno nastrojenih ali antirežimskih medija, NVO, profesora, pojedinih plenumskih aktivista. Prava njihova namera je da se Studentskoj listi amputira jedna noga, kako ona ne bi mola da trči ka pobedi, već bi nemoćno puzala tokom trke sa SNS kartelom.
Bez nacionalnog sadržaja ne samo što bi izgubila izbore, već ne bi imala ni snagu da pokrene opsežne i dugotrajne proteste koji bi prinudili režim da pre ili kasnije prihvati volju građana.
O tome se radi! Lažni „prijatelji studenata“ nisu samo evroatlantski fanatici – što je legitimno ma koliko bilo nacionalno i državno štetno – već su izvršioci prljavih radova za račun Kurtija i njemu sličnih. Svi oni, regionalni nalogodavci i njihovi ovdašnji pioni, spašavaju ugroženog maršala izdaje Aleka, kako bi mu koliko-toliko produžili rok trajanja.
Da bi u tome uspeli važno im je – potrebno je to ponoviti zbog mogućih monstruoznih posledica – da eliminišu Lompara i ostale koji Studentskoj listi mogu da daju nacionalni kvalitet, te da na temelju takve „čistke“ pomognu učvršćivanju režimske propagande da ona ima antisrpsku potku!
Svi čestiti studentski aktivisti bez obzira na ubeđenja, tome moraju da se suprotstave. Studentska lista će ili biti nacionalno-građanska, sa poštovanjem važećeg Ustava kao svojim programskim načelom, te će nas povesti ka oslobođenju Srbije, ili će se svesti na ništa. U tom slučaju nas čeka još duga i neizvesna borba sa zlim režimom bez obzira na to što nam od 2024. godine deluje kao da sunce slobode polako izlazi!
