Прочитај ми чланакИако српски медији упорно тврде да је Петер Мађар „човек Брисела“ који је срушио „ултрадесничара“ Виктора Орбана, прећуткује се кључна чињеница – Мађар је заправо политичар десног центра, па чак и класичан десничар. Управо такав профил могао би да послужи као успешан рецепт и за Србију.
Не може се самозвани националиста Александар Вучић срушити само грађанском и проевропском опцијом. За то је неопходно да у том процесу активно учествује и национална опција. Проевропске странке у Србији и проевропски медији то упорно прећуткују.
Мађарски случај јасно показује да Вучића може да сруши само национално-грађанска опција и уједињена опозиција, а никако само проевропске странке или како би то Вучић највише волео – проевропски студентски протест.
Мађар није обећао драматичну промену спољне политике Мађарске (осим нешто ближих веза са ЕУ), већ је фокус ставио на ослобађање заробљених институција и борбу против корупције. Управо то би требало да буде централна тема и у Србији, уместо инсистирања на идеолошким разликама око ЕУ, Русије или других спољнополитичких питања.
Приче о идеологији и геополитици су тренутно потпуно неважне. Кључ је у борби за уређену државу ослобођену корупције и да одговорни за све злочине и пљачке добију адекватну казну – теме које су доминирале и на мађарским изборима.
Према писању, како режимских, тако и проевропских медија у Србији, студентски покрет би могао да ректора Владана Ђокића именује као кандидата на председничким или парламентарним изборима.
У исто време, у проевропским медијима се води права хајка против националних личности које би могле да се нађу на студентској листи, пре свега против проф. др Мила Ломпара. Такви напади само потврђују колико је важно да се националне и грађанске снаге уједине.
Дакле, без правих родољуба у врху студентске, али и опозиционе листе тешко да може да се сруши лажни родољуб Вучић. Није Мађар отео гласаче Орбану јер је заљубљен у Брисел и НАТО, већ зато што је такође као политичар десне оријентације био пожељна алтернатива за конзервативно гласачко тело.
Историја нас учи да је ово једини пут. Године 2000. ДОС је срушио Слободана Милошевића тако што је на чело листе ставио националисту Војислава Коштуницу, како би откинуо део гласова тадашњој власти, а не искључиво проевропског Зорана Ђинђића.
Свако ко инсистира на томе да се националне и грађанске снаге не уједине, свесно или несвесно, ради у корист Александра Вучића. Свако ко из опозиције инсистира да неће са левима или деснима и инсистира на ЕУ, НАТО причи или окретање Истоку, такође свесно или несвесно ради за Вучића.
Поред стратегије уједињења, неопходно је инсистирати и на техничким аспектима избора. У Мађарској је резултате избора било могуће пратити у реалном времену.
Српски студенти и опозиција морају да захтевају исто – да се гласачи броје и да се резултати објављују у реалном времену, уместо да се чека 23 часа или поноћ да Александар Вучић „саопшти“ резултате по својој вољи. Или да сами оснују сајт, на којем ће њихови контролори уживо уносити резултате – увек доступне јавности.
Такође, Мађар је био потпуно забрањен на свим медијима у Мађарској, слично као што је то случај са опозицијом у Србији. Али, за разлику од српске опозиције, кампању није водио из топлих канцеларија, већ је са својим тимом прошао кроз свако село и град у Мађарској. То је лекција, коју су српски студенти већ научили.
Само комбинацијом националног и грађанског, уз транспарентно бројање гласова и фокус на борбу против корупције и заробљених институција, српска опозиција и студенти имају реалну шансу да понове мађарски успех и коначно сруше режим Александра Вучића.
