Kompanija „Affinity Partners“, u vlasništvu Džareda Kušnera, potvrdila je za „Volstrit džurnal“ da se povlači iz projekta Generalštab u Beogradu. Kako su naveli, odluka je doneta „iz poštovanja prema narodu Srbije i Beogradu“, uz obrazloženje da „značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele“.

Da li je do ovakvog poteza došlo nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića, ili je taj događaj samo bio kap koja je prelila čašu višemesečnog protivljenja dela javnosti ovom projektu, za sada ostaje nerazjašnjeno. Ono što je, međutim, ključno jeste šta tačno piše u ugovoru sa američkom kompanijom i kakve posledice povlačenje može da ima po državu Srbiju, piše „Forbs Srbija“.

Prema do sada dostupnim informacijama, potpisan je samo jedan ugovor o zajedničkom ulaganju između države Srbije i strateškog partnera iz SAD. Ostala dokumentacija ostala je u fazi nacrta.

Ugovori koji nisu potpisani
Pored osnovnog ugovora, u pripremi su bila još dva ugovora kojima bi se detaljnije regulisalo funkcionisanje zajedničkog preduzeća. Takođe, postojao je i nacrt ugovora o zakupu zemljišta na 99 godina, kao i model ugovora o prenosu udela u zajedničkoj firmi.

Kako ti dokumenti nisu potpisani, ili bar njihovo potpisivanje nije obelodanjeno, njihove odredbe se ne mogu primeniti. Ipak, na snazi ostaje osnovni ugovor koji propisuje uslove i razloge za raskid, kao i mogućnost naknade troškova u slučaju povlačenja strateškog partnera.

Raškid ugovora
Investicioni ugovor može biti raskinut iz nekoliko razloga. Prvi je neispunjavanje takozvanih prethodnih uslova, odnosno uslova koji treba da dovedu do formiranja zajedničke kompanije. Drugi razlog je neispunjavanje obaveza tokom samog procesa osnivanja zajedničke firme. Treći osnov za raskid postoji ukoliko ne bude zaključen ugovor o zakupu zemljišta i upisan u katastar.

S obzirom na to da u ovom slučaju nije došlo ni do osnivanja zajedničke kompanije, niti do davanja zemljišta u zakup, jer tereti sa parcela nisu uklonjeni, ugovor može biti raskinut isključivo po prvom osnovu, odnosno zbog neispunjavanja prethodnih uslova.

Prethodni uslovi
Ugovor predviđa ukupno 13 prethodnih uslova koje je bilo neophodno ispuniti pre osnivanja zajedničke kompanije. Veći deo obaveza bio je na državi Srbiji, manji na strateškom partneru, dok je jedan uslov trebalo da ispune zajedno, a to je usaglašavanje poslovnog plana.

Obaveze države obuhvatale su, između ostalog, ukidanje statusa kulturnog dobra, završetak rušenja objekata, usvajanje regulacionog plana, proglašenje projekta za projekat od posebnog značaja, kao i davanje garancija da je sve sprovedeno u skladu sa zakonom.

Sa druge strane, strateški partner je bio u obavezi da pokrene postupak pred Komisijom za zaštitu konkurencije, naruči izradu studije uticaja na životnu sredinu i ustupi udeo u zajedničkoj firmi ćerki-kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Jedan od uslova bio je i da ne postoji nijedna sudska ili upravna odluka koja bi onemogućila realizaciju posla.

Šta nije ispunjeno
Rok za ispunjavanje svih prethodnih uslova iznosio je dve godine od potpisivanja ugovora i taj rok još nije istekao. Zbog toga se većina neispunjenih obaveza formalno ne može smatrati osnovom za raskid ugovora.

Postoji, međutim, jedan potencijalni izuzetak. Ugovor predviđa da ne sme da nastupi „bitna negativna promena“ od dana njegovog zaključenja. Taj pojam je široko definisan i obuhvata svaku promenu koja bi mogla biti materijalno štetna po poslovanje, imovinu ili finansijsko stanje budućeg zajedničkog preduzeća.

U tom kontekstu, protesti građana, kao i mogući negativni efekti sudskih postupaka protiv državnih funkcionera, mogli bi da se tumače kao razlog za raskid ugovora i eventualnu naknadu štete.

Pravo na troškove
Posebno je značajno to što ugovor predviđa da pravo na raskid zbog neispunjavanja prethodnih uslova ima isključivo strateški partner.

U slučaju takvog raskida, Srbija ima rok od samo pet dana od prijema pisanog obaveštenja da isplati takozvane troškove raskida. Oni se sastoje od svih transakcionih troškova koje je partner imao u vezi sa ovim projektom, uključujući i troškove pregovora, uz dodatni iznos od milion evra.

Koliki bi tačno bio ukupan iznos eventualne odštete nije moguće pouzdano proceniti.

Potraživanja po osnovu garancija
Dodatni osnov za potraživanja postoji ukoliko se utvrdi da je država prekršila neku od ugovornih garancija ili da su one bile neistinite ili obmanjujuće.

Te garancije se odnose na vlasništvo nad zemljištem, nepostojanje tereta, plaćene poreze, zakonito uklanjanje objekata, kao i na to da država ima zakonsko ovlašćenje da zaključi i sprovede ugovor.

Posebno je sporna garancija koja se odnosi na valjanost odobrenja i saglasnosti nadležnih organa, što bi moglo da dođe u koliziju sa sumnjama da je zaštita Generalštaba ukinuta mimo propisane procedure.

Ipak, ukoliko se tumači da je leks specijalis zamenio formalnu odluku Vlade, ni ovaj osnov možda neće biti dovoljan za potraživanje odštete.

Iznosi i posledice
Ugovor predviđa da potraživanja po osnovu kršenja osnovnih garancija nisu ograničena iznosom, dok su sva ostala potraživanja limitirana na najviše 50 miliona evra.

Za Srbiju bi najpovoljniji ishod bio da eventualni odštetni zahtev bude minimalan ili da ga uopšte ne bude. U suprotnom, državi će ostati samo parcela i devastirani objekti.

Pošto zajednička kompanija nije ni osnovana, Srbija nema mogućnost da preuzme udeo strateškog partnera. Ukoliko i dalje postoji namera da se lokacija koristi za novu gradnju, država će morati da traži novog partnera.

Izvor: Nova

Oznake: generalštab, kušner, povlačenje kušnera, tramp