Прочитај ми чланак
Због поновног гласања у Новом Пазару били су изостали коначни резултати гласања за скупштинска тела и формирање владе. Актуелније речи су у међувремену потиснуле овонедељну, али никада није касно.
Реч пазар је у сваком случају одличан повод да уочимо колико је још турцизама у нашим финансијским пословањима у свакодневном животу, иако је наше новчарство са терминологијом данас далеко више у модернијим западним токовима. То је само доказ да се језик, колико год се готово свакодневно обогаћује, каткада тиме и квари, укључујући нове речи и термине. Ипак се истовремено речи из прошлих времена опиру забораву, то значи и оне које су ушле код нас у употребу већ за давног турског османлијског окупационог вакта.
Ко не верује, ево прегршт речи од којих већину и данас употребљавамо, често и не знајући за неке да су турског порекла: дућан, чаршија, ђумрукана, киоск, базар, пазар, еспап, бакшиш, мираз, кулук, пара, кусур, вересија… Те речи турског, најчешће у крајњој инстанци персијског порекла, биле су столећима битни елементи наших финансијских токова за време османлијске власти. Готово за сваку од њих имамо данас савременији адекват словенског порекла. Наведимо их куриозитета ради редом којим су горе набројане: радња, продавница, трг, царинарница, роба, напојница, ситнина, позајмица…
Каткад траг о томе од кога смо позајмили неки европеизам базирамо на грешци коју уочавамо у изговору те речи у односу на крајњи оригинал. Тим методом је лако установити да смо реч филозофија преузели од Немаца у облику како они изговарају грчку реч о науци илити склоности умствовању, а која хеленски гласи философија. У рату, Немци су нас често гађали тешком артиљеријом, а у каквом-таквом миру тешким цитатима из Канта, Хегела и Хајдегера.
